Read the Gospels in 40 Days

Prispodobe

13 Toga istoga dana izađe Isus iz kuće i sjede uz more. ² I okupi se oko njega veliko mnoštvo, tako te on uđe u lađicu i sjedne. A sav narod stajaše na obali. ³ I onda im je mnogo govorio u prispodobama:

Sijač

»Gle, izađe sijač sijati. ⁴ I dok je sijao, neko zrnje pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. ⁵ Neko opet pade na kamenito tlo, gdje nije imalo mnogo zemlje te odmah izniknu, jer nije imalo duboke zemlje. ⁶ A kad sunce ogranu, sagorje; i kako nije imalo korijena, usahnu. ⁷ Neko opet pade u trnje, i trnje uzraste i uguši ga. ⁸ Neko opet pade na zemlju dobru te davaše rod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, a treće tridesetostruk. ⁹ Tko ima uši, neka čuje!«^[a]

Zašto Isus govori u prispodobama

¹⁰ I pristupiše mu učenici te ga zapitaše: »Zašto im govoriš u prispodobama?« ¹¹ On im odgovori: »Vama je dano upoznati tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. ¹² Jer, tko ima, dat će mu se te će obilovati, a tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. ¹³ Govorim im u prispodobama stoga što gledajući ne vide, i slušajući ne čuju i ne razumiju - ¹⁴ te se na njima ispunjava Izaijino proroštvo, koje kaže:

¹⁶ Ali blažene oči vaše, jer gledaju, i uši vaše, jer čuju! ¹⁷ Jer kažem vam, zaista, mnogi proroci i pravednici poželješe vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe, i čuti što vi čujete, ali ne čuše.«

Tumačenje prispodobe o sijaču

¹⁸ »Vi dakle poslušajte prispodobu o sijaču. ¹⁹ Svakomu tko sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te mu otima ono što je posijano u njegovu srcu. To je onaj posijani uz put. ²⁰ A posijani na kamenito tlo jest onaj koji sluša Riječ i odmah je s radošću prima; ²¹ ali kako nema korijena u sebi, nestalan je; kad zbog Riječi nastupi kakva nevolja ili progonstvo, odmah se sablazni. ²² A posijani u trnje, to je onaj koji sluša Riječ, ali brige ovoga svijeta i varljivost bogatstva Riječ uguše, te ona ostane bez roda. ²³ A posijani u zemlju dobru, to je onaj koji Riječ sluša i razumije, te rod donosi i daje: jedan stostruko, jedan pak šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«

Kukolj

²⁴ Iznese im drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posija dobro sjeme na svojoj njivi. ²⁵ Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj posred pšenice pa ode. ²⁶ Kad usjev izniknu i donese rod, pokaza se i kukolj. ²⁷ Tada pristupiše domaćinu sluge pa mu rekoše: 'Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?' ²⁸ On im reče: 'Neprijatelj to učini.' A sluge mu rekoše: 'Hoćeš li dakle da odemo i da ga poberemo?' ²⁹ A on reče: 'Ne, kako ne biste, pobirući kukolj, zajedno s njime počupali i pšenicu. ³⁰ Ostavite neka oboje raste do žetve zajedno. A u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Poberite najprije kukolj i svežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moju žitnicu.'«

Gorušično zrno

³¹ Iznese im i drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze zrno gorušice i posija ga na svojoj njivi. ³² Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća i postane stablo, tako da dolaze ptice nebeske i po njegovim se granama gnijezde.«

Kvasac

³³ Kaza im i drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne ukvasa.«

Pouke prispodobama

³⁴ Sve je to Isus mnoštvu izgovorio u prispodobama. I ništa im nije govorio bez prispodoba ³⁵ - kako bi se ispunilo ono što je rečeno po proroku: »U prispodobama ću usta svoja otvoriti, izustit ću što je skriveno od postanka svijeta.«^[b]

Tumačenje prispodobe o kukolju

³⁶ Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. I pristupiše mu njegovi učenici govoreći: »Objasni nam prispodobu o kukolju na njivi!« ³⁷ On odgovori: »Sijač dobrog sjemena jest Sin Čovječji. ³⁸ A njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga, ³⁹ a neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je pak svršetak svijeta, a žeteoci su anđeli. ⁴⁰ Kao što se dakle kukolj pobire i u ognju spali, tako će biti na svršetku svijeta. ⁴¹ Sin Čovječji poslat će svoje anđele - i pokupit će iz njegova kraljevstva sve sablazni i bezakonike ⁴² i baciti ih u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zubi. ⁴³ Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega. Tko ima uši, neka čuje!«^[c]

Prispodobe o blagu, biseru i mreži

⁴⁴ »Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi koje čovjek nađe, sakrije, pa sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu.

⁴⁵ Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traži osobito biserje. ⁴⁶ Kad nađe jedan skupocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga.

⁴⁷ Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža, koja se baci u more, zahvati svakovrsne ribe. ⁴⁸ Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu te skupe dobre ribe u posude, a nevaljale izbace. ⁴⁹ Tako će biti na svršetku svijeta. Izaći će anđeli, razlučiti zle od pravednih, ⁵⁰ te ih baciti u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zubi.«

Novo i staro

⁵¹ »Jeste li razumjeli sve ovo?« Kažu mu: »Jesmo.« ⁵² Tada im on reče: »Stoga je svaki pismoznanac koji je podučen o kraljevstvu nebeskom nalik domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.«

U Nazaretu

⁵³ Kad Isus završi ove prispodobe, ode odande. ⁵⁴ Došavši u svoj zavičaj stade ih poučavati u njihovoj sinagogi tako da su, zadivljeni, govorili: »Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile? ⁵⁵ Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, i nisu li braća njegova Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda? ⁵⁶ I sestre njegove, nisu li sve među nama? Odakle mu onda sve to?« ⁵⁷ I sablažnjavali su se o njega. A Isus im reče: »Prorok je bez časti samo u svojemu zavičaju i u svojoj kući.«

⁵⁸ I ne učini ondje mnogo svojih silnih djela zbog njihove nevjere.

Herodova strepnja

14 U to vrijeme Herod tetrarh doču glas o Isusu ² pa svojim slugama reče: »To je Ivan Krstitelj! Uskrišen je od mrtvih i stoga čudesne sile djeluju u njemu.«

³ Herod, naime, bijaše uhitio Ivana, svezao ga i bacio u tamnicu, zbog Herodijade, žene svojega brata Filipa, ⁴ jer mu je Ivan govorio: »Nije ti dopušteno imati je.« ⁵ Htjede ga ubiti, ali se poboja mnoštva, jer su ga držali prorokom. ⁶ Na Herodov rođendan Herodijadina kći zaplesa pred svima i svidje se Herodu. ⁷ Zato se zakle dati joj što god zaište. ⁸ A ona, nagovorena od svoje majke, reče: »Daj mi ovdje na pladnju glavu Ivana Krstitelja!« ⁹ Kralj se ražalosti, ali zbog zakletve i zbog onih s njime za stolom, zapovjedi da joj se dade; ¹⁰ i posla da se odrubi glava Ivanu u tamnici. ¹¹ I donesoše njegovu glavu na pladnju i dadoše je djevojci, a ona je odnese svojoj majci. ¹² Ivanovi učenici tada dođoše i uzeše njegovo tijelo te ga ukopaše. Onda otiđoše i dojaviše Isusu.

Isus nahranio pet tisuća ljudi

¹³ A Isus, čuvši to, povuče se odande lađicom na samotno mjesto, u osamu. A mnoštvo to doču i stade ga iz gradova pješice slijediti. ¹⁴ Kad on izađe, ugleda veliko mnoštvo, sažali se nad njima te im iscijeli nemoćne. ¹⁵ A kad se spusti večer, pristupiše mu njegovi učenici govoreći: »Ovo je pusto mjesto i već je kasno. Otpusti mnoštvo da odu u sela i kupe sebi hrane.« ¹⁶ A Isus im reče: »Ne trebaju ići. Vi im podajte jesti!«^{[d] 17} A oni mu reknu: »Mi nemamo ovdje ništa, samo pet kruhova i dvije ribe.« ¹⁸ A on im reče: »Donesite mi ih ovamo!« ¹⁹ I zapovjedi da mnoštvo posjeda po travi. Uzevši pet kruhova i dvije ribe, pogledavši u nebo izreče blagoslov, pa razlomi i dade kruhove svojim učenicima, a učenici mnoštvu. ²⁰ Svi su jeli i nasitili se, a od ulomaka što je preteklo nakupiše dvanaest punih košara. ²¹ A jelo je oko pet tisuća muškaraca, osim žena i dječice.

Isus hoda po moru

²² Tada Isus odmah nagna svoje učenike da uđu u lađicu i da prije njega prijeđu na drugu stranu, dok on otpusti mnoštvo. ²³ I kad otpusti mnoštvo, uzađe na goru, u osamu, da se pomoli. A kad se spusti večer bijaše ondje sam. ²⁴ Lađicu pak, već mnogo stadija udaljenu od obale, bacali su valovi, jer bijaše protivan vjetar.^{[e] 25} Za četvrte noćne straže dođe on k njima hodajući po moru. ²⁶ A učenici, ugledavši ga gdje hodi po moru, uplašiše se i rekoše: »To je utvara!« I od straha kriknuše. ²⁷ Isus im pak odmah progovori: »Hrabri budite! Ja sam. Ne bojte se!«^{[f] 28} A Petar mu odgovori: »Gospodine, ako si ti, zapovjedi mi da dođem k tebi po vodi.« ²⁹ A on mu reče: »Dođi!« I Petar, izašavši iz lađice, stade hodati po vodi i pođe k Isusu. ³⁰ Ali kad ugleda jaki vjetar, prestraši se te, počevši tonuti, povika: »Gospodine, spasi me!«^{[g] 31} Isus mu odmah pruži ruku, uhvati ga i reče mu: »Malovjerni, zašto si posumnjao?« ³² Čim uđoše u lađicu, vjetar utihnu. ³³ A oni u lađici poklone mu se te reknu: »Uistinu si ti Sin Božji!«

Ozdravljenja u Genezaretu

³⁴ Prešavši potom na drugu stranu, pristanu na kopno u Genezaret. ³⁵ I kad ga ljudi tog mjesta prepoznaše, razglasiše po svoj onoj okolici, i doniješe mu sve bolesne. ³⁶ Usrdno su ga molili da bi se samo dotaknuli skuta njegove haljine. I bjehu spašeni svi koji ga se dotaknuše.