Read the Gospels in 40 Days

Mesijanski ulazak u Jeruzalem

21 Kad se približiše Jeruzalemu te stigoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu učenika, ² govoreći: »Idite u selo što je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni! ³ Ako vam tko što i rekne, recite: 'Gospodinu trebaju', i odmah će ih pustiti.« ⁴ A to se dogodilo kako bi se ispunilo ono što je rečeno po proroku: ⁵ »Recite kćeri Sionskoj: Gle, kralj tvoj dolazi tebi, krotak, posađen na magarici, i na magaretu, mladetu podjarmljenom.« ⁶ Učenici otiđoše i učiniše kako im zapovjedi Isus. ⁷ Dovedoše magaricu i magare pa staviše na njih haljine, a Isus uzjaha na njih. ⁸ Silno mnoštvo prostrije svoje haljine po putu; drugi su sjekli grane sa stabala te ih prostirali po putu. ⁹ A mnoštvo što je išlo ispred njega i oni koji su ga slijedili, klicali su: »Hosanna sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosanna na visinama!«

¹⁰ Kad pak uđe u Jeruzalem, uskomeša se sav grad. Govorilo se: »Tko je ovaj?« ¹¹ A mnoštvo nato govoraše: »To je prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga.«

Čišćenje Hrama

¹² Isus uđe u Hram i istjera sve koji su u Hramu prodavali i kupovali. Isprevrta stolove mjenjačima novca i klupe prodavačima golubova.^{[a] 13} I reče im: »Pisano je: 'Dom moj zvat će se Dom molitve', a vi od njega činite pećinu razbojničku.« ¹⁴ Pristupiše mu u Hramu slijepi i hromi, i on ih iscijeli. ¹⁵ A kad glavari svećenički i pismoznanci vidješe zadivljujuća djela koja učini i djecu u Hramu što kliču: »Hosanna Sinu Davidovu!«, vrlo se rasrdiše ¹⁶ pa mu rekoše: »Čuješ li što ovi govore?« Isus im nato reče: »Da! A zar niste nikad čitali: 'Iz usta dječice i dojenčadi sebi si pripravio hvalu'?«

¹⁷ Tada ih ostavi, ode izvan grada, u Betaniju, te ondje prenoći.

Neplodna smokva

¹⁸ Ujutro, vraćajući se u grad, ogladnje. ¹⁹ Opazi smokvu kraj puta, priđe joj, ali na njoj ne nađe ništa osim lišća pa joj reče: »Ne bilo više ploda s tebe dovijeka!« I smokva odmah usahnu. ²⁰ Vidjevši to, učenici se začude: »Kako smokva odmah usahnu!« ²¹ Isus im odgovori: »Zaista, kažem vam, ako imate vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom, nego ako i gori ovoj reknete: 'Digni se i baci u more!', to će se dogoditi. ²² Što god u molitvi zaištete vjerujući, primit ćete.«

Odakle Isusu vlast?

²³ On uđe u Hram, i dok je poučavao, pristupiše mu glavari svećenički i starješine narodne. »Kojom vlašću to činiš?« - pitali su ga - »Tko ti dade tu vlast?« ²⁴ Isus im odgovori: »I ja ću nešto upitati vas. Ako mi odgovorite, i ja ću vama reći kojom vlašću ovo činim. ²⁵ Krštenje Ivanovo, odakle li je bilo? Od Neba ili od ljudi?« A oni stadoše premišljati među sobom: »Reknemo li: 'Od Neba', reći će nam: 'Zašto mu onda ne povjerovaste?' ²⁶ A reknemo li: 'Od ljudi', strah nas je mnoštva. Svi, naime, Ivana smatraju prorokom«, ²⁷ pa odgovoriše Isusu: »Ne znamo.« On im onda reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«

Dva sina

²⁸ »Što vam se pak čini? Neki je čovjek imao dva sina. Priđe prvomu i reče: 'Sinko, hajde danas radi u vinogradu!' ²⁹ On odgovori: 'Neću', ali se kasnije predomisli i ode. ³⁰ Priđe i drugomu i reče mu isto. A on mu odgovori: 'Evo me, gospodaru', ali ne ode. ³¹ Koji od te dvojice izvrši volju očevu?« Kažu mu: »Onaj prvi.« Reče im Isus: »Zaista, kažem vam, carinici i bludnice prije vas ulaze u kraljevstvo Božje. ³² Jer dođe k vama Ivan putem pravednosti, i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. I premda ste sve to vidjeli, vi se ni kasnije ne predomisliste da mu povjerujete.«

Vinogradari ubojice

³³ »Počujte drugu prispodobu! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa u njemu tijesak i sagradi kulu pa ga preda vinogradarima u zakup i otputova. ³⁴ Kad se približi vrijeme berbe, posla svoje sluge vinogradarima da preuzmu njegov urod. ³⁵ Ali vinogradari pohvataju njegove sluge, jednoga istuku, drugoga ubiju, trećega kamenuju. ³⁶ Opet im posla sluge, brojnije no prije, ali oni i s njima jednako postupiše. ³⁷ Napokon posla k njima svojega sina govoreći: 'Poštovat će moga sina.' ³⁸ Ali vinogradari, ugledavši sina, rekoše među sobom: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo pa ćemo imati njegovu baštinu.' ³⁹ I uhvate ga, izbace iz vinograda i ubiju. ⁴⁰ Što će dakle gospodar vinograda, kad dođe, učiniti s tim vinogradarima?« ⁴¹ Reknu mu: »Opake će opako pogubiti, a vinograd predati u zakup drugim vinogradarima, koji će mu urod predavati u svoje vrijeme.« ⁴² Reče im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima: 'Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade glavnim ugaonim kamenom. Od Gospodina to dođe, i čudesno je u očima našim'?

⁴³ Stoga će se, kažem vam, kraljevstvo Božje uzeti od vas i dati narodu koji donosi njegove plodove. ⁴⁴ Tko padne na taj kamen, skršit će se, a na koga on padne, satrt će ga.«^{[b] 45} Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumješe da govori o njima. ⁴⁶ I nastojali su ga uhititi, ali se pobojaše mnoštva, jer su ga smatrali prorokom.

Kraljevska svadbena gozba

22 Isus im ponovno progovori u prispodobama: ² »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu svojemu sinu. ³ On posla svoje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, no oni ne htjedoše doći. ⁴ Posla opet druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, gozbu sam ugotovio, junci su moji i tovljenici poklani i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu.' ⁵ Ali oni, ne marivši, otiđoše: jedan na svoju njivu, drugi pak za svojom trgovinom. ⁶ Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i pobiju. ⁷ Kralj se nato razgnjevi i posla svoju vojsku, pogubi one ubojice, a njihov grad spali. ⁸ Tada reče svojim slugama: 'Svadba je pripravljena, ali je uzvanici nisu bili dostojni. ⁹ Pođite dakle na raskršća putova, pa pozovite na svadbu koga god nađete.' ¹⁰ I sluge izađoše na putove i skupiše sve koje nađoše: i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostima.

¹¹ Kad kralj uđe pogledati goste, zamijeti ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. ¹² I reče mu: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?' A on ostade bez riječi. ¹³ Tada reče kralj poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van, u tamu; ondje će biti plač i škrgut zubi.' ¹⁴ Doista, mnogo je zvanih, ali malo izabranih.«

Caru carevo, Bogu Božje

¹⁵ Tada farizeji otiđoše i održaše vijećanje kako da ga uhvate u riječi. ¹⁶ Pošalju k njemu svoje učenike zajedno s herodovcima da mu reknu: »Učitelju, znamo da si istinit, i da po istini putu Božjemu učiš, i da ti ni do koga nije stalo, jer ne gledaš tko je tko. ¹⁷ Reci nam dakle što misliš: je li dopušteno caru dati porez ili nije?« ¹⁸ Znajući njihovu zlobu, Isus im nato reče: »Zašto me iskušavate, licemjeri? ¹⁹ Pokažite mi porezni novac!« I oni mu doniješe denar. ²⁰ On ih upita: »Čiji je ovo lik i natpis?« ²¹ Rekoše mu: »Carev.« Tada im reče: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.« ²² Kad to čuše, zadiviše se te ga ostaviše i otiđoše.

Uskrsnuće i ženidba

²³ Toga dana pristupiše k njemu saduceji, tvrdeći da nema uskrsnuća, te ga upitaše:^{[c] 24} »Učitelju, Mojsije reče: 'Ako tko umre bez djece, neka brat njegov uzme njegovu ženu i neka podigne svojemu bratu potomstvo.' ²⁵ Bijaše pak u nas sedmero braće. I prvi se oženi i umrije bez potomstva ostavivši ženu svojemu bratu. ²⁶ Tako i drugi, i treći, sve do sedmoga. ²⁷ A nakon svih umrije i ta žena. ²⁸ O uskrsnuću dakle, kojemu će od te sedmorice biti ženom? Jer sva su je sedmorica imala.« ²⁹ Isus im odgovori: »U zabludi ste, jer ne razumijete ni Pisama ni sile Božje. ³⁰ Jer o uskrsnuću niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebu.^{[d] 31} A što se tiče uskrsnuća mrtvih, niste li čitali ono što vam reče Bog: ³² 'Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?' On nije Bog mrtvih, nego živih.« ³³ Čuvši to, mnoštvo bijaše zadivljeno njegovim učenjem.

Najveća zapovijed

³⁴ A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se zajedno, ³⁵ pa ga jedan od njih, zakonoznanac, upita da ga iskuša:^{[e] 36} »Učitelju, koja je zapovijed najveća u Zakonu?« ³⁷ On mu nato reče: »'Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom pameću svojom.' ³⁸ To je najveća i prva zapovijed. ³⁹ A druga, kao i ova: 'Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga.' ⁴⁰ O ovim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«

Krist i David

⁴¹ Kad su se farizeji okupili, Isus ih upita: ⁴² »Što vi mislite o Kristu? Čiji je on sin?« Reknu mu: »Davidov.« ⁴³ Reče im: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad kaže: ⁴⁴ 'Reče Gospodin Gospodinu mojemu: Sjedni meni zdesna dok neprijatelje tvoje ne položim pod noge tvoje'? ⁴⁵ Ako dakle David njega naziva Gospodinom, kako mu je sin?« ⁴⁶ I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti ga se itko od toga dana usudi išta zapitati.