Read the Gospels in 40 Days

Propast neobraćenih

13 U to isto vrijeme neki koji ondje bijahu jave mu što se dogodilo onim Galilejcima čiju je krv Pilat pomiješao s krvlju njihovih žrtava. ² On im odgovori: »Mislite li da su ti Galilejci bili veći grješnici od svih drugih Galilejaca, jer tako nastradaše? ³ Ne, kažem vam! Nego, ako se ne obratite, svi ćete slično propasti. ⁴ Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, mislite li da su oni bili veći dužnici od svih stanovnika Jeruzalema? ⁵ Ne, kažem vam! Nego, ako se ne obratite, svi ćete tako propasti.«

Neplodna smokva

⁶ Ispričao im je nato ovu prispodobu: »Netko je u svojem vinogradu imao zasađenu smokvu. I dođe, potraži ploda na njoj, ali ga ne nađe. ⁷ Onda reče vinogradaru: 'Evo već su tri godine otkako dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je dakle! Zašto da još iscrpljuje zemlju?' ⁸ A on odgovori: 'Gospodaru, ostavi je još ovu godinu dok ne okopam oko nje i nabacim gnoja. ⁹ Možda će donijeti ploda ubuduće. Akoli ne, posjeći ćeš je.'«

Iscjeljenje žene u subotu

¹⁰ Jednom je poučavao subotom u nekoj sinagogi. ¹¹ Kadli eto neke žene koja je već osamnaest godina imala duha bolesti. Bila je zgrčena i nikako se nije mogla uspraviti. ¹² Ugledavši je, Isus je dozva pa joj reče: »Ženo, oslobođena si od svoje bolesti.« ¹³ I položi ruke na nju, a ona se odmah uspravi i stade slaviti Boga.

¹⁴ Nadstojnik sinagoge, srdeći se što ju je Isus u subotu iscijelio, stade govoriti mnoštvu: »Šest je dana u koje treba raditi! U te dakle dane dolazite i iscjeljujte se, a ne u dan subotnji.« ¹⁵ Gospodin mu nato odgovori: »Licemjeri! Ne driješi li subotom svaki od vas svojega vola ili magarca od jasala da ga vodi na pojilo? ¹⁶ Zar nije ovu kćer Abrahamovu, koju Sotona sveza evo već osamnaest godina, trebalo odriješiti od te sveze u dan subotnji?« ¹⁷ Kad je to govorio, svi su se njegovi protivnici stidjeli, a sve se mnoštvo radovalo zbog svih slavnih djela što ih je činio.

Prispodoba o gorušičnu zrnu

¹⁸ Govorio je dakle: »Čemu je nalik kraljevstvo Božje; čemu ću reći da je nalik? ¹⁹ Nalik je gorušičnu zrnu koje čovjek uze i posija u svoj vrt. Ono uzraste i postade stablo te mu se i ptice nebeske nagnijezdiše po granama.«^[a]

Prispodoba o kvascu

²⁰ I opet reče: »Čemu ću reći da je nalik kraljevstvo Božje? ²¹ Nalik je kvascu koji žena uze i zamijesi u tri mjere brašna dok sve ne ukvasa.«

Uska vrata

²² Tako je prolazio gradovima i selima, poučavajući i putujući prema Jeruzalemu. ²³ A netko ga upita: »Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?« A on im nato reče: ²⁴ »Borite se da uđete na uska vrata, jer, kažem vam, mnogi će tražiti da uđu, ali neće moći. ²⁵ A kad domaćin ustane i zatvori vrata, a vi stojeći vani stanete kucati na vrata govoreći: 'Gospodine, otvori nam!', on će vam reći: 'Ne znam vas odakle ste.' ²⁶ Tada ćete početi govoriti: 'Jeli smo pred tobom i pili, na našim si ulicama poučavao.' ²⁷ A on će vam reći: 'Ne znam vas odakle ste. Odstupite od mene, svi činitelji nepravde!'^{[b] 28} Ondje će biti plač i škrgut zubi kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Božjem, a sebe vani istjerane. ²⁹ I doći će od istoka i zapada, od sjevera i juga, i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem. ³⁰ I evo, ima posljednjih koji će biti prvi, ima i prvih koji će biti posljednji.«

Herod i Isus

³¹ U taj čas pristupiše neki farizeji i reknu mu: »Otiđi, otputuj odavde, jer te Herod hoće ubiti.« ³² A on im reče: »Idite i recite toj lisici: 'Evo izgonim zle duhove i dovršujem ozdravljenja danas i sutra, a trećega dana završavam. ³³ Ali danas, sutra i prekosutra trebam nastaviti put, jer je nezamislivo da prorok pogine izvan Jeruzalema.'«

Jeruzaleme, Jeruzaleme...

³⁴ »Jeruzaleme, Jeruzaleme, ti koji ubijaš proroke i kamenuješ one što su tebi poslani! Koliko puta htjedoh okupiti djecu tvoju kao kvočka svoje piliće pod krila, i ne htjedoste! ³⁵ Evo, kuća vam vaša napuštena. Ali kažem vam, zasigurno me nećete vidjeti sve dok ne dođe da reknete: 'Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!'«^[c]

Iscjeljenje u subotu

14 Jedne subote dođe u kuću nekog glavara farizejskog da blaguje kruh, a oni ga vrebali. ² I gle, pred njim bijaše neki čovjek koji je patio od vodene bolesti. ³ Nato Isus reče zakonoznancima i farizejima: »Je li dopušteno iscjeljivati subotom ili nije?« ⁴ A oni zašutješe. I prihvativši ga rukom, on ga izliječi i otpusti. ⁵ A njima reče: »Ako komu od vas padne sin ili vol u bunar, neće li ga odmah izvaditi i u dan subotnji?«^{[d] 6} Na to mu nisu mogli odgovoriti ništa.

O poniznosti

⁷ Promatrajući ih kako izabiru čelna mjesta, ispričao je uzvanicima ovu prispodobu: ⁸ »Kada te tko pozove na svadbu, ne sjedaj na čelno mjesto, da ne bi možda, bude li pozvan netko časniji od tebe, ⁹ došao onaj koji vas je obojicu pozvao i tebi rekao: 'Podaj mjesto ovomu!' Tada ćeš se postidjeti i zauzeti posljednje mjesto. ¹⁰ Nego kad si pozvan, pođi i sjedni na posljednje mjesto da ti onaj koji te pozvao, kad dođe, rekne: 'Prijatelju, pomakni se naviše!' I tada će ti to biti na čast pred svima koji su s tobom za stolom. ¹¹ Jer će svaki koji se uzvisuje biti ponižen, a tko se ponizuje, bit će uzvišen.«

O izboru uzvanika

¹² Tada je govorio i onomu koji ga bijaše pozvao: »Kad priređuješ objed ili večeru, svojih prijatelja, ni svoje braće, ni svojih rođaka, ni bogatih susjeda ne pozivaj, da ne bi i oni tebe poslije pozvali pa ti tako uzvratili. ¹³ Nego kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, kljaste, hrome, slijepe. ¹⁴ Blažen ćeš biti jer ti oni nemaju čime uzvratiti! Uzvratit će ti se, doista, o uskrsnuću pravednika.«

Velika večera

¹⁵ Kad je to čuo jedan od onih koji su s njime bili za stolom, reče mu: »Blažen onaj koji bude blagovao kruha u kraljevstvu Božjemu!« ¹⁶ A on mu nato reče: »Neki čovjek priredi veliku večeru i pozva mnoge. ¹⁷ U vrijeme večere posla svojega slugu da rekne uzvanicima: 'Dođite, jer je već pripravljeno!'^{[e] 18} Ali se oni svi do jednoga stadoše ispričavati. Prvi mu reče: 'Kupio sam njivu i moram je otići pogledati. Molim te, ispričaj me!' ¹⁹ I drugi reče: 'Kupio sam pet jarmova volova pa ih idem okušati. Molim te, ispričaj me!' ²⁰ A treći reče: 'Oženio sam se i stoga ne mogu doći.'

²¹ Sluga se vrati i javi to svojemu gospodaru. Razgnjevivši se, domaćin tada reče svome sluzi: 'Izađi brzo na trgove i ulice gradske pa dovedi ovamo siromahe i kljaste i slijepe i hrome!' ²² Sluga reče: 'Gospodaru, učinjeno je kako si zapovjedio i još ima mjesta.' ²³ Reče gospodar sluzi: 'Izađi na putove i među plotove, i natjeraj ih da uđu da mi se napuni kuća.' ²⁴ Jer, kažem vam, nijedan od onih pozvanih ljudi neće okusiti moje večere!«

Zahtjevi učeništva

²⁵ Veliko je mnoštvo išlo s njime, te im on, okrenuvši se, reče: ²⁶ »Ako tko dođe k meni, a da ne voli manje oca svojega i majku i ženu i djecu i braću i sestre, pa i sam svoj život, ne može biti moj učenik. ²⁷ I tko ne nosi svoj križ i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.

²⁸ Jer tko od vas, kad hoće da sagradi kulu, neće najprije sjesti i proračunati trošak ima li za dovršenje, ²⁹ da mu se ne bi, kad postavi temelj, pa ne mogne dovršiti, stali rugati svi koji to promatraju, ³⁰ govoreći: 'Ovaj je čovjek počeo graditi, a nije mogao dovršiti!'

³¹ Ili koji kralj, kad polazi da se zarati s drugim kraljem, najprije ne sjedne i ne razmotri je li u stanju s deset tisuća suprotstaviti se onomu koji na nj ide s dvadeset tisuća? ³² Akoli ne može, poslat će poslanstvo dok je onaj još daleko, i zatražiti uvjete mira.

³³ Tako i svaki od vas koji se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.

Prispodoba o soli

³⁴ Sol je, zasigurno, dobra. Ali ako i sol obljutavi, čime će se ona začiniti? ³⁵ Nije valjana ni za zemlju, ni za gnoj; van se baca. Tko ima uši da čuje, neka čuje!«