The Daily Audio Bible

¹⁸ Тада упита Зеваха и Цалмуну: »Какве сте људе побили на Тавору?«

»Људе као што си ти«, одговорише они. »Сваки је личио на царског сина.«

¹⁹ »То су била моја браћа, синови моје мајке«, одврати Гедеон. »Тако ми ГОСПОДА живога, да сте им поштедели живот, не бих вас побио.«

²⁰ Онда рече свом прворођеном сину Јетеру: »Устани и убиј их!«

Али Јетер не исука мач јер је још био дечак и плашио се.

²¹ Зевах и Цалмуна рекоше: »Ти устани, па то уради. Јер, то је мушки посао.«

И Гедеон устаде и уби Зеваха и Цалмуну, па с врата њихових камила скину украсе у облику полумесеца.

Гедеон прави идола од злата

²² Израелци рекоше Гедеону: »Владај над нама – ти, твој син и твој унук – зато што си нас спасао из руку Мидјанаца.«

²³ Али Гедеон им одврати: »Ја нећу владати над вама, а неће ни мој син. Над вама ће владати ГОСПОД.«

²⁴ И још рече: »Само једно тражим. Нека ми сваки од вас дâ по минђушу из свог плена.« Јишмаеловци^[a] су носили златне минђуше.

²⁵ »Радо ћемо ти их дати«, рекоше они, па простреше огртач и сваки од њих на њега баци по једну минђушу из свог плена. ²⁶ Тежина златних минђуша које је од њих затражио износила је 1.700 шекела^[b], не рачунајући украсе у облику полумесеца, привеске и пурпурне одоре које су носили мидјански цареви, ни ланце који су били око врата њихових камила. ²⁷ Од тог злата Гедеон направи наплећак и постави га у свом граду Офри. Сав Израел се одаде блуду с тим наплећком, који постаде замка Гедеону и његовој породици.

²⁸ Тако су Израелци потукли Мидјан, па више није дизао главу. За Гедеоновог живота, у земљи је четрдесет година владао мир.

Гедеонова смрт

²⁹ Јерув-Ваал^[c] син Јоашев врати се да живи код своје куће. ³⁰ Имао је седамдесет рођених синова, јер је имао много жена. ³¹ Сина му је родила и његова наложница која је живела у Сихему, а он му је дао име Авимелех. ³² Гедеон син Јоашев умро је у дубокој старости. Сахрањен је у гробници свога оца Јоаша у Офри Авиезеровој.

³³ Чим је Гедеон умро, Израелци се опет одадоше блуду с Ваалима. Поставише себи Ваал-Берита за бога ³⁴ и нису више мислили на ГОСПОДА свога Бога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо. ³⁵ А ни са Јерув-Вааловом, то јест Гедеоновом, породицом нису милостиво поступили упркос свега добра које је он учинио за Израел.

Авимелех убија своју браћу

9 Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке: ² »Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас – да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв^[d].«

³ Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«

⁴ Дадоше му седамдесет сребрњака^[e] из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим. ⁵ Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио. ⁶ Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.

Јотамова прича

⁷ Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!

⁸ »Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘

⁹ »Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘

¹⁰ »Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹¹ »Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘

¹² »Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹³ »Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘

¹⁴ »На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘

¹⁵ »А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘

¹⁶ »Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује? ¹⁷ Мој отац се борио за вас, стављајући свој живот на коцку да би вас избавио из руку Мидјанаца, ¹⁸ а ви сте се данас дигли против породице мога оца, побили његових седамдесет синова на једном камену, и његовог сина Авимелеха, сина његове робиње, прогласили за цара над житељима Сихема зато што вам је рођак. ¹⁹ Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама. ²⁰ Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«

²¹ Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Јн 19,28-30)

⁴⁴ Било је већ око поднева^[a] и тама настаде по целој земљи све до три сата^[b], ⁴⁵ јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.

⁴⁶ Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем!^(A)«

И када је то рекао, издахну.

⁴⁷ Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«

⁴⁸ Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди. ⁴⁹ А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Јн 19,38-42)

⁵⁰ Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа^[c], ⁵¹ који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство. ⁵² Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, ⁵³ па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.

⁵⁴ Био је Дан припреме^[d] и субота се примицала. ⁵⁵ За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено. ⁵⁶ Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. ² Нађоше камен одваљан са гроба, ³ па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. ⁵ Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? ⁶ Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: ⁷ да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

⁸ Тада се оне сетише Исусових речи, ⁹ па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. ¹¹ А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. ¹² Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.