The Daily Audio Bible

Подсећање на лутање по пустињи

2 Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.

² Тада ми је ГОСПОД рекао: ³ »Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север. ⁴ Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви. ⁵ Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву. ⁶ Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«

⁷ ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.

⁸ Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.

⁹ Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«

¹⁰ (У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци. ¹¹ И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима. ¹² У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)

¹³ ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.«

И ми смо прешли преко потока Зереда.

¹⁴ Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео. ¹⁵ ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.

¹⁶ А када је умро и последњи од тих ратника, ¹⁷ ГОСПОД ми је рекао: ¹⁸ »Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја. ¹⁹ Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«

²⁰ (И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима. ²¹ Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом, ²² баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом. ²³ Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)

²⁴ »Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој. ²⁵ Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«

Подсећање на победу над царем Сихоном

(4. Мојс 21,21-30)

²⁶ Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши: ²⁷ »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево. ²⁸ Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице, ²⁹ као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

³⁰ Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.

³¹ ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«

³² Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца, ³³ ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском. ³⁴ Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу. ³⁵ А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе. ³⁶ Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све. ³⁷ Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.

Подсећање на победу над царем Огом

(4. Мојс 21,31-35)

3 Онда смо скренули и пошли путем према Башану, а Ог, цар Башана, изашао је са свом својом војском да с нама заподене бој код Едреја.

² ГОСПОД ми је рекао: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«

³ Тако нам је ГОСПОД, наш Бог, у руке предао и башанског цара Ога и сву његову војску. Поразили смо га, не оставивши никога у животу. ⁴ Заузели смо све његове градове. Није било града, од њих шездесет, а да им га нисмо отели – целу покрајину Аргов, Огово царство у Башану. ⁵ Сви ти градови били су утврђени високим зидинама и капијама са преворницама, а било је тамо и много неутврђених села. ⁶ Потпуно смо их уништили, као што смо учинили и са хешбонским царем Сихоном. Уништили смо сваки град – и мушкарце и жене и нејач – ⁷ а сву стоку и плен из њихових градова узели смо за себе.

⁸ Тако смо у то време од ова два аморејска цара отели земљу источно од реке Јордан, од кланца Арнона све до горе Хермон. ⁹ (Сидонци Хермон зову Сирјон, а Аморејци га зову Сенир.) ¹⁰ Заузели смо све градове на висоравни, цео Гилад и цео Башан све до Салхе и Едреја, градова Оговог царства у Башану. ¹¹ (Од Рефајаца је био преостао само башански цар Ог. Постеља му је била од гвожђа, девет лаката дуга и четири лакта широка^[a]. Она се још налази у Раби Амонској.)

Подсећање на деобу земље источно од Јордана

(4. Мојс 32,1-42)

¹² Од земље коју смо запосели у то време, Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје северно од Ароера код кланца Арнона, укључујући пола горског краја Гилада са његовим градовима. ¹³ Остатак Гилада, као и цео Башан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. (Цела покрајина Аргов у Башану била је позната као земља Рефајаца. ¹⁴ Јаир, један од Манасијиних потомака, заузео је сву покрајину Аргов све до границе Гешураца и Маахатејаца. Назвао ју је по себи, па се Башан још и данас зове Хавот Јаир^[b].) ¹⁵ Гилад сам дао Махиру, ¹⁶ а Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје од Гилада доле до кланца Арнона – граница је ишла средином кланца – и горе до потока Јабока, границе Амона. ¹⁷ На западу је граница ишла реком Јордан у Арави, од Кинерета до мора Араве, Сланог мора^[c], испод обронака горе Пизге на истоку.

¹⁸ У то време сам вам заповедио: »ГОСПОД, ваш Бог, дао вам је у посед ову земљу. Сви ваши ратници, наоружани за борбу, нека пређу преко реке Јордан испред своје сабраће Израелаца. ¹⁹ Али ваше жене, нејач и стока – знам да имате много стоке – нека остану у градовима које сам вам дао ²⁰ док ГОСПОД и вашој сабраћи не дâ починак као и вама, док и они не запоседну земљу коју им ГОСПОД, ваш Бог, даје с оне стране реке Јордан. После тога сваки од вас може да се врати на посед који сам вам дао.«

²¹ У то време сам заповедио Исусу Навину: »Својим очима си видео шта је ГОСПОД, ваш Бог, урадио са ова два цара. ГОСПОД ће исто урадити и са свим царствима преко реке Јордан, тамо куда идеш. ²² Не плаши их се, јер ће се сâм ГОСПОД, ваш Бог, борити за вас.«

Подсећање на Божију забрану Мојсију да уђе у Ханаан

²³ У то време сам молио ГОСПОДА: ²⁴ »Господе ГОСПОДЕ, почео си мени, свом слузи, да показујеш своју величину и силу. Јер, постоји ли бог на небу или на земљи који би могао да изведе таква дела и подвиге као ти? ²⁵ Пусти ме да одем преко и видим ону добру земљу с оне стране реке Јордан – онај прелепи горски крај и Либан.«

²⁶ Али ГОСПОД је због вас био љут на мене и није хтео да ме услиши.

»Доста!« рекао је. »Не говори ми више о томе. ²⁷ Иди на врх горе Пизге, па погледај на запад и на север, на југ и на исток. Добро погледај ону земљу, пошто нећеш прећи преко реке Јордан. ²⁸ Али издај заповести Исусу Навину, ободри га и оснажи, јер ће он повести овај народ преко реке Јордан и увести га у посед земље коју ћеш видети.«

²⁹ Тако смо остали у долини близу Бет-Пеора.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)

¹² Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. ¹³ А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: ¹⁴ Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; ¹⁵ Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

Благослови и претње

(Мт 4,23-5,12)

¹⁷ Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. ¹⁸ Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. ¹⁹ Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

²⁰ Тада Исус погледа своје ученике и рече:

²² »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. ²³ Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. ²⁴ Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. ²⁵ Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. ²⁶ Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

Љубав према непријатељима

(Мт 5,38-48; 7,12а)

²⁷ »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, ²⁸ благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају. ²⁹ Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад. ³¹ Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

³² »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих. ³³ И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници. ³⁴ И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

³⁵ »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

Не судите

(Мт 7,1-5)

³⁷ »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено. ³⁸ Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.