The Daily Audio Bible

¹¹ Соломон је преселио фараонову кћер из Давидовог града у палату коју је сазидао за њу, говорећи: »Моја жена не сме да живи у палати Израеловог цара Давида, јер је та палата света откад је у њој био Божији Ковчег.«

¹² Соломон је приносио жртве паљенице ГОСПОДУ на ГОСПОДЊЕМ жртвенику који је подигао испред трема, ¹³ према дневном распореду жртава који је заповедио Мојсије за суботе, младе месеце и три годишња празника – Празник бесквасног хлеба, Празник седмица и Празник сеница. ¹⁴ У складу са законом свог оца Давида, одредио је свештеничке редове за њихове дужности и Левите да воде слављење и помажу свештеницима према дневним потребама. Одредио је и чуваре капија за поједине капије по њиховим редовима, јер је тако био наредио Давид, Божији човек. ¹⁵ Они ни у чему нису одступали од царевих заповести за свештенике и Левите, укључујући и ризнице.

¹⁶ Тако су завршени сви Соломонови радови, од дана када је постављен темељ Дома ГОСПОДЊЕГ до његовог завршетка.

Тако је завршен Дом ГОСПОДЊИ.

¹⁷ Потом је Соломон отишао у Ецјон Гевер и Елот на обали Едома. ¹⁸ А Хирам му по својим слугама посла лађе и искусне морепловце. Они са Соломоновим слугама отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине педесет таланата^[a] злата и предадоше их цару Соломону.

Соломон и краљица од Сабе

(1. Цар 10,1-13)

9 Када је глас о Соломоновој слави дошао до краљице од Сабе, она дође у Јерусалим да га искуша тешким питањима. Стигла је са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. ² Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. ³ Када је краљица од Сабе видела Соломонову мудрост и палату коју је саградио, ⁴ јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу и његове пехарнике у њиховим одорама и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

⁵ Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. ⁶ Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина твоје велике мудрости. Ти далеко превазилазиш оно што сам чула. ⁷ Благо твојим људима! Благо твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁸ Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на свој престо за цара, да владаш за ГОСПОДА, свога Бога. Због своје љубави према Израелу и жеље да га одржи довека, он те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

⁹ Она даде цару сто двадесет таланата^[b] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада није било таквих зачинâ какве је краљица од Сабе дала цару Соломону.

¹⁰ (А Хирамове и Соломонове слуге донеле су злата из Офира, а тако и сандаловине и драгог камења. ¹¹ Цар је од сандаловине направио степенице за Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и харфе и лире за свираче. Ништа слично није дотад виђено у Јуди.)

¹² Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила – даде јој више него што је она донела њему. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(1. Цар 10,14-25)

¹³ Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата^[c], ¹⁴ не рачунајући приход који су доносили трговци и продавци. А и сви цареви Арабије и управитељи области у земљи доносили су Соломону злато и сребро.

¹⁵ Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела^[d] злата. ¹⁶ Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки је утрошено три стотине шекела^[e] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

¹⁷ Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен чистим златом. ¹⁸ Престо је имао шест степеника и златно подножје за ноге причвршћено за престо. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. ¹⁹ На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

²⁰ Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.

²¹ Цар је имао трговачке лађе^[f], чију посаду су чиниле Хирамове слуге. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

²² Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи. ²³ Сви цареви на земљи желели су да дођу и чују мудрост којом је Бог обдарио Соломона. ²⁴ Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

²⁵ Соломон је имао четири хиљаде штала за коње и борна кола и дванаест хиљада коњаника, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ²⁶ Владао је над свим царевима од реке Еуфрат^[g] до филистејске земље, све до границе Египта. ²⁷ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.

²⁸ Соломон је увозио коње из Египта и свих других земаља.

Соломонова смрт

(1. Цар 11,41-43)

²⁹ Што се тиче осталих дела цара Соломона, сва су, од првог до последњег, забележена у записима пророка Натана, у пророштву Ахије Шилонца и у виђењима видеоца Ида о Јароваму сину Неватовом.

³⁰ Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом. ³¹ Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.

Побуна северних племена

(1. Цар 12,1-20)

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара. ² Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном, па се врати из Египта.

³ Када су послали по Јаровама, он и сав Израел одоше Ровоаму и рекоше му: ⁴ »Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«

⁵ Ровоам одговори: »Дођите ми поново за три дана.«

И народ оде.

⁶ Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота.

»Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.

⁷ »Ако будеш добар према овом народу«, одговорише они, »и даш им повољан одговор којим ће бити задовољни, они ће ти увек служити.«

⁸ Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.

⁹ Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«

¹⁰ На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца. ¹¹ Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима^[h].‘«

¹² Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.

¹³ Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет старешина, ¹⁴ а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«

¹⁵ Тако цар не послуша народ, јер је Бог хтео да тако буде да би се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.

¹⁶ Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му:

И сви Израелци одоше кући, ¹⁷ па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.

¹⁸ Цар Ровоам посла Израелцима Хадорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у кола и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.

⁹ Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов. ¹⁰ А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности. ¹¹ И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.

¹² Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели. ¹³ Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете. ¹⁴ Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. ¹⁵ Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба^[a], Оче!« ¹⁶ Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. ¹⁷ Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.

Будућа слава

¹⁸ Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. ¹⁹ Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. ²⁰ А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади ²¹ да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.

²² Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. ²³ Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. ²⁴ Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? ²⁵ Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.