The Daily Audio Bible

Азарја, цар Јуде

(2. Лет 26,1-23)

15 Двадесет седме године владавине израелског цара Јаровама, поче да влада јудејски цар Азарја син Амацјин. ² Имао је шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима. ³ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја, ⁴ али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.

⁵ ГОСПОД удари цара губом, па овај остаде такав све до смрти. Становао је у одвојеној кући, а његов син Јоатам управљао је двором и народом у земљи.

⁶ Остали догађаји Азарјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ⁷ Азарја умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јоатам.

Захарија, цар Израела

⁸ Тридесет осме године владавине јудејског цара Азарје, Захарија син Јаровамов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шест месеци. ⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима као и његови праоци. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

¹⁰ Шалум син Јавешов скова заверу против Захарије, нападе га пред народом и уби, па постаде цар место њега. ¹¹ Остали догађаји Захаријине владавине записани су у Књизи летописа царева Израела. ¹² Тако се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јехуу: »Твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«

Шалум, цар Израела

¹³ Шалум син Јавешов постао је цар тридесет девете године владавине Озије^[a], цара Јуде, а владао је у Самарији месец дана. ¹⁴ Тада Менахем син Гадијев крену из Тирце на Самарију, па нападе Шалума сина Јавешовог, уби га и постаде цар место њега.

¹⁵ Остали догађаји Шалумове владавине, и завера коју је сковао, записани су у Књизи летописа царева Израела.

¹⁶ А Менахем је тада, док је долазио из Тирце, напао Тифсах и погубио све у њему и околини, јер су одбили да отворе капије. Чак је и свим трудницама распорио трбух.

Менахем, цар Израела

¹⁷ Тридесет девете године владавине јудејског цара Азарје, Менахем син Гадијев постаде цар Израела, а владао је у Самарији десет година. ¹⁸ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Све време своје владавине није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

¹⁹ Тада Тиглатпилесер, цар Асирије, освоји земљу, а Менахем му даде хиљаду таланата^[b] сребра да би придобио његову подршку и учврстио своју власт у царству. ²⁰ Менахем је тај новац добио од имућних Израелаца тако што је од сваког изнудио по педесет шекела^[c] сребра за асирског цара. Тако се асирски цар повукао и није остао у земљи.

²¹ Остали догађаји Менахемове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела. ²² Менахем умре, а на месту цара наследи га његов син Пекахја.

Пекахја, цар Израела

²³ Педесете године владавине јудејског цара Азарје, Пекахја син Менахемов постаде цар Израела у Самарији, а владао је две године. ²⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце. ²⁵ Један од његових главних заповедника, Пеках син Ремалјин, скова заверу против њега. Он поведе педесет људи из Гилада, па у кули царске палате у Самарији уби Пекахју, заједно са Арговом и Арјеом. Тако Пеках уби Пекахју и постаде цар место њега.

²⁶ Остали догађаји Пекахјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Пеках, цар Израела

²⁷ Педесет друге године владавине јудејског цара Азарје, Пеках син Ремалјин постаде цар Израела у Самарији, а владао је двадесет година. ²⁸ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.

²⁹ У време израелског цара Пекаха, дође Тиглатпилесер, цар Асирије, и заузе градове Ијон, Авел-Бет-Мааху, Јаноах, Кедеш и Хацор и подручје Гилада и Галилеје, укључујући и цео Нефталимов крај, и одведе народ у Асирију. ³⁰ Тада Осија син Елин скова заверу против Пекаха сина Ремалјиног, па га нападе и уби и постаде цар место њега двадесете године владавине Јоатама сина Озијиног.

³¹ Остали догађаји Пекахове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.

Јоатам, цар Јуде

(2. Лет 27,1-9)

³² Друге године владавине израелског цара Пекаха сина Ремалјиног, Јоатам син Озијин постаде цар Јуде. ³³ Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Мајка му се звала Јеруша кћи Садокова. ³⁴ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов отац Озија, ³⁵ али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. Јоатам је обновио Горњу капију Дома ГОСПОДЊЕГ.

³⁶ Остали догађаји Јоатамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ³⁷ У то време ГОСПОД поче против Јуде да шаље арамејског цара Рецина и израелског цара Пекаха сина Ремалјиног. ³⁸ Јоатам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду, граду његовог оца. На месту цара наследи га његов син Ахаз.

Ахаз, цар Јуде

(2. Лет 28,1-27)

16 Седамнаесте године владавине Пекаха сина Ремалјиног, поче да влада јудејски цар Ахаз син Јоатамов. ² Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога, као његов праотац Давид. ³ Ишао је стопама царева Израела, па је чак и свог сина принео као жртву паљеницу по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ⁴ Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом.

⁵ Тада арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин нападоше Јерусалим и опседоше га, али нису могли да надјачају Ахаза. ⁶ У исто време арамејски цар Рецин поврати Елат тако што из њега истера Јудеје. Тада се у Елат уселише Едомци, који тамо живе и данас.

⁷ Ахаз посла гласнике да кажу асирском цару Тиглатпилесеру: »Ја сам твој слуга и поданик. Дођи и спаси ме из руку цара Арама и цара Израела, који ме нападају.«

⁸ Ахаз узе сребро и злато који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате и посла их на поклон цару Асирије. ⁹ Цар Асирије га услиши, па нападе Дамаск и освоји га. Његове житеље одведе у Кир, а Рецина погуби.

¹⁰ Када је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне са асирским царем Тиглатпилесером, виде тамошњи жртвеник, па свештенику Урији посла његов нацрт и све појединости за његову изградњу. ¹¹ Свештеник Урија сагради жртвеник по свим упутствима која је цар Ахаз послао из Дамаска, довршивши га пре царевог повратка. ¹² Када се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, принесе жртве на њему. ¹³ Принесе своју жртву паљеницу и житну жртву, изли своју жртву леваницу и запљусну жртвеник крвљу своје жртве за заједништво. ¹⁴ А бронзани жртвеник који је стајао пред ГОСПОДОМ, испред Храма – између новог жртвеника и Дома ГОСПОДЊЕГ – премести северно од новог жртвеника.

¹⁵ Онда цар Ахаз овако заповеди свештенику Урији: »На великом новом жртвенику приноси јутарњу жртву паљеницу и вечерњу житну жртву, цареву жртву паљеницу и његову житну жртву, и жртве паљенице целог народа и њихове житне жртве и жртве леванице. Запљускуј жртвеник крвљу свих паљеница и кланих жртава. А ја ћу користити бронзани жртвеник да од Бога тражим савет.«

¹⁶ И свештеник Урија уради све онако како му је заповедио цар Ахаз.

¹⁷ Цар Ахаз скину постраничне плоче са покретних постоља и скиде умиваонике с њих. Скину и Море са бронзаних бикова који су га држали и постави га на камени под. ¹⁸ Да би показао покорност асирском цару, он из Дома ГОСПОДЊЕГ уклони унутрашњу надстрешницу, која му је служила суботом, и спољни царски улаз.

¹⁹ Остали догађаји Ахазове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁰ Ахаз умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Езекија.

¹³ А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«

¹⁴ (Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)

¹⁵ Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«

¹⁶ И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. ¹⁷ То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.

¹⁸ Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали^[a] своја дела. ¹⁹ Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми^[b]. ²⁰ Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.

²¹ После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«

²² Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.

Метеж у Ефесу

²³ У то време настаде немала узбуна због Пута. ²⁴ Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.

²⁵ Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. ²⁶ Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. ²⁷ Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«

²⁸ Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«

²⁹ Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. ³⁰ Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. ³¹ Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.

³² А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. ³³ Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, ³⁴ али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«

³⁵ Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? ³⁶ Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. ³⁷ Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. ³⁸ Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. ³⁹ А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. ⁴⁰ Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«

⁴¹ И, када је то рекао, распусти скуп.