The Daily Audio Bible

Десет заповести

(2. Мојс 20,1-17)

5 Мојсије сазва цео Израел и рече: Слушај, Израеле, уредбе и законе које вам данас објављујем. Научите их, држите их се и извршавајте их. ² ГОСПОД, наш Бог, склопио је с нама савез на гори Хорев. ³ Он тај савез није склопио с нашим праоцима, него с нама, са свима нама који смо данас овде живи. ⁴ ГОСПОД је говорио с вама лицем у лице из огња на гори. ⁵ У то време сам ја стајао између ГОСПОДА и вас и објављивао вам реч ГОСПОДЊУ, јер сте се плашили огња и нисте се попели на гору. А он је рекао:

⁶ »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.

⁷ »Немој да имаш других богова осим мене. ⁸ Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. ⁹ Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, ¹⁰ а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.

¹¹ »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.

¹² »Поштуј суботу држећи је светом, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио. ¹³ Шест дана ради и обављај све своје послове, ¹⁴ али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твој во, ни твоје магаре, ни сва твоја стока, ни дошљак у твом граду, да и твој роб и робиња могу да се одморе као и ти. ¹⁵ Сети се да си и ти био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде извео моћном руком и испруженом десницом. Зато ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да славиш суботу.

¹⁶ »Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио ГОСПОД, твој Бог, да поживиш дуго и да ти буде добро у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

¹⁷ »Не убиј.

¹⁸ »Не учини прељубу.

¹⁹ »Не укради.

²⁰ »Не сведочи лажно против свога ближњега.

²¹ »Не пожели жену свога ближњега. Не жуди за кућом свога ближњега, ни за његовом њивом, ни за његовим робом или робињом, ни за његовим волом или магарцем, ни за било чим другим што припада твоме ближњему.«

²² То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.

Народ у страху

(2. Мојс 20,18-21)

²³ Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.

²⁴ Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим. ²⁵ Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога. ²⁶ Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив? ²⁷ Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«

²⁸ ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли. ²⁹ Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека. ³⁰ Иди и кажи им да се врате у своје шаторе, ³¹ а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«

³² Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево. ³³ Чините све онако како^[a] вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.

Највећа заповест

6 Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. ² Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети. ³ Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.

⁴ Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један!^{[b] 5} Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом. ⁶ Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем. ⁷ Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш. ⁸ Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак. ⁹ Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.

Упозорење против непослушности

¹⁰ Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову, да ће ти је дати – земљу великих, лепих градова које ниси ти подигао, ¹¹ кућа препуних сваковрсних добара којима их ниси ти напунио, бунарâ које ниси ти ископао, виноградâ и маслињакâ које ниси ти посадио – тада, када будеш јео и био сит, ¹² пази да не заборавиш ГОСПОДА, који те је извео из Египта, куће ропства. ¹³ Бој се ГОСПОДА, свога Бога, само њему служи и само се његовим именом заклињи.

¹⁴ Не идите за другим боговима, боговима народâ око вас. ¹⁵ Јер, ГОСПОД, твој Бог, који је усред тебе, љубоморан је Бог и разгневиће се на тебе, па ће те истребити са лица земље. ¹⁶ Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе. ¹⁷ Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.

¹⁸ Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је. ¹⁹ ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.

²⁰ Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?« ²¹ кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ²² ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане. ²³ А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима. ²⁴ ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас. ²⁵ Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«

Исус васкрсава удовичиног сина

¹¹ Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. ¹² Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.

¹³ Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«

¹⁴ Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.

Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«

¹⁵ И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«

¹⁷ И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

(Мт 11,2-19)

¹⁸ Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

²⁰ Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«

²¹ А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.

²² Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. ²³ И благо оном ко се о мене не саблазни.«

²⁴ Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? ²⁵ Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу^[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. ²⁶ Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! ²⁷ То је онај за кога је записано:

²⁸ Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«

²⁹ И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. ³⁰ Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.

³¹ »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? ³² Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ ³⁴ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ ³⁵ Али мудрост оправдавају сва њена деца.«