Print Page Options Listen to Reading
Previous Prev Day Next DayNext

The Daily Audio Bible

This reading plan is provided by Brian Hardin from Daily Audio Bible.
Duration: 731 days

Today's audio is from the EHV. Switch to the EHV to read along with the audio.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
2 Мојсијева 2:11-3:22

Мојсије бежи у Мидјан

11 Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће, 12 Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.

13 Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«

14 А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?«

Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«

15 Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану.

Мојсије се жени Ципором

Док је седео крај једног бунара, 16 седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца. 17 Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.

18 Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«

19 А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«

20 »Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«

21 Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену. 22 Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом[a], »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«

Израелци вапију Богу због потлачености

23 После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога. 24 Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом. 25 И Бог погледа на Израелце и смилова им се[b].

Мојсије и горући грм

Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева[c], Божије горе. Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ.

Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева, па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«

Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!«

А Мојсије одговори: »Молим?«

»Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«

Онда рече: »Ја сам Бог твога оца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

На то Мојсије заклони лице, јер се бојао да гледа у Бога.

»Видео сам недаће свога народа у Египту и чуо његов вапај због гонича робова«, рече ГОСПОД. »Знам његове патње. Зато сам сишао да га избавим из руку Египћана и да га из те земље одведем у добру и пространу земљу, у земљу којом тече мед и млеко, постојбину Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца. Сада су до мене допрли вапаји Израелаца и видео сам како их Египћани тлаче. 10 А сад, хајде! Шаљем те фараону, да мој народ, Израелце, изведеш из Египта.«

11 »Ко сам ја«, упита Мојсије Бога, »да идем фараону и да Израелце изведем из Египта?«

12 »Ја ћу бити с тобом«, одговори му Бог, »а ово ће ти бити знак да сам те ја послао: када изведеш народ из Египта, на овој гори ћете ми се клањати.«

13 На то Мојсије рече Богу: »Ако одем Израелцима и кажем им: ‚Бог ваших праотаца послао ме је к вама‘, а они ме упитају: ‚Како му је име?‘ шта да им одговорим?«

14 »Ја сам који јесам«, рече Бог Мојсију. »Овако кажи Израелцима: ‚Ја сам ме је послао к вама.‘«

15 Бог још рече Мојсију: »Реци Израелцима: ‚ГОСПОД[d], Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама‘. То је моје име довека и спомен на мене из поколења у поколење. 16 Иди, окупи израелске старешине и реци им: ‚Показао ми се ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, и рекао: »Походио сам вас и видео сам шта вам чине у Египту. 17 Одлучио сам да вас поведем из недаћа у Египту у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца, у земљу којом тече мед и млеко.«‘ 18 Старешине ће те послушати, и ти онда с њима пођи египатском цару, па му реците: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, састао се с нама. Пусти нас да одемо три дана хода далеко у пустињу да принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу.‘ 19 Знам да вас египатски цар неће пустити осим ако га не натера моћна рука. 20 Зато ћу пружити руку и ударити Египат свим чудима која ћу у њему учинити. После тога ће вас пустити. 21 Учинићу да Египћани буду благонаклони према вама, па кад пођете, нећете поћи празних руку. 22 Нека свака жена од своје сусетке или станарке у својој кући затражи сребрног и златног накита и одеће. То ставите на своје синове и кћери. Тако ћете опљачкати Египћане.«

Матеј 17:10-27

10 А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

11 »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. 12 Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«

13 Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.

Излечење опседнутог дечака

(Мк 9,14-29; Лк 9,37-43а)

14 Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена, 15 говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду. 16 Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.«

17 »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.«

18 И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави.

19 Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

20 »Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.« 21 [a]

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 9,30-32; Лк 9,43б-45)

22 Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке 23 и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.«

А они се веома ражалостише.

Храмски порез

24 Када су ушли у Кафарнаум, Петру приђоше убирачи пореза од две драхме[b], па га упиташе: »Зар ваш учитељ не плаћа храмски порез[c]

25 »Плаћа«, одговори им он.

Када је Петар ушао у кућу, Исус први проговори и упита: »Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски цареви убиру царину или порез? Од својих синова или од туђих?«

26 »Од туђих«, одговори Петар.

А Исус рече: »Дакле, синови су ослобођени. 27 Али, да их не саблазнимо, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју уловиш. Отвори јој уста и наћи ћеш статер[d]. Узми га и дај им за мене и за себе.«

Псалми 22:1-18

Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.

Боже мој, Боже мој,
    зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
    речи мога ридања.
Боже мој, вапијем дању,
    а ти не одговараш,
    и ноћу, али нема ми починка.
Ти си Свети који царује
    међу хвалама Израеловим.
У тебе су се наши праоци уздали,
    уздали се, и ти их избавио.
Вапили су к теби, и спасавали се,
    у тебе се уздали, и нису се постидели.

А ја сам црв, а не човек;
    људи ме вређају, народ презире.
Сви који ме виде, исмевају ме,
    ругају ми се и одмахују главом:
»У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
    Нека га избави ако му је омилио.«

А ти си ме извео из мајчине утробе,
    испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
    ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
    а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
    снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
    лавови што плен раздиру и ричу.

14 Као вода се изливам,
    све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
    у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
    језик за непце залепио.
    У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
    чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17     све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18     Моју одећу разделише међу собом
    и бацише коцку за моје одело.

Пословице 5:7-14

Зато ме послушајте, синови,
    не одступајте од овог што вам говорим.
Држите се стазе далеко од ње,
    не прилазите вратима њене куће,
да свој углед не дате другима
    и своје године окрутнима,
10 да се вашег блага не домогну туђинци
    и плод вашег труда у туђу кућу не оде.
11 На крају свог живота болно ћете јецати,
    када вам се тело и мишићи истроше.
12 Казаћете: »Како сам мрзео стегу!
    Како ми је срце презирало прекор!
13 Нисам се покоравао својим учитељима,
    ни слушао оне који су ме учили.
14 Замало се посве упропастих
    пред целом заједницом.«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International