Print Page Options Listen to Reading
Previous Prev Day Next DayNext

The Daily Audio Bible

This reading plan is provided by Brian Hardin from Daily Audio Bible.
Duration: 731 days

Today's audio is from the ESV. Switch to the ESV to read along with the audio.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
2 Летописи 1-3

Соломон тражи мудрост

(1. Цар 3,1-15)

Соломон син Давидов учврстио је своју власт у свом царству, јер је ГОСПОД, његов Бог, био с њим и учинио га силно великим.

Соломон издаде заповест целом Израелу – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама, судијама, свим поглаварима Израела и главама породица – па он и цела заједница пођоше на узвишицу у Гивону, јер је тамо био Божији Шатор састанка, који је у пустињи био направио Мојсије, Божији слуга. Давид је био пренео Божији Ковчег из Кирјат-Јеарима на место које је припремио, пошто је у Јерусалиму разапео шатор за њега. А у Гивону је, испред Боравишта ГОСПОДЊЕГ, био и бронзани жртвеник који је направио Бецалел син Урија сина Хуровог, па Соломон и заједница одоше до њега. Соломон се, пред ГОСПОДОМ, попе до бронзаног жртвеника, који је стајао уз Шатор састанка, и на њему принесе хиљаду жртава паљеница.

Те ноћи Бог се показа Соломону и рече му: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

А Соломон одговори Богу: »Показао си велику љубав према мом оцу Давиду и мене поставио за цара после њега. Сада ГОСПОДЕ, Боже, потврди своје обећање дато мом оцу Давиду, јер поставио си ме за цара народу којег има као земаљског праха. 10 Стога ми дај мудрости и знања, да могу да управљам[a] овим народом. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

11 Бог рече Соломону: »Пошто си пожелео ово, а ниси тражио богатство, ни благо, ни славу, ни смрт својих непријатеља и пошто ниси тражио дуг живот, него мудрост и знање да би могао да спроводиш правду међу мојим народом над којим сам те поставио за цара, 12 даће ти се мудрост и знање. А даћу ти и богатство, благо и славу какве није имао ниједан цар пре тебе нити ће их имати иједан после тебе.«

13 Потом се Соломон са узвишице у Гивону, где је био Шатор састанка, врати у Јерусалим, па је владао над Израелом.

Соломоново богатство и слава

(1. Цар 4,20-34)

14 Соломон је накупио много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња[b], које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. 15 Учинио је да у Јерусалиму буде сребра и злата као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. 16 Соломон је увозио коње из Египта и Квеа[c] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. 17 Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела[d] сребра, а коње по сто педесет шекела[e], а извозили су их свим хетитским и арамејским царевима.

Соломон се спрема да сагради Храм

(1. Цар 5,1-18)

Соломон нареди да се сагради дом за ГОСПОДЊЕ Име, а њему царска палата. Он одреди седамдесет хиљада људи да буду носачи, осамдесет хиљада људи да буду каменоресци у брдима и над њима три хиљаде шест стотина предрадника.

Соломон поручи Хираму, цару Тира: »Пошаљи ми кедрових дебала као што си послао и мом оцу Давиду када је себи градио палату да у њој живи. Ја се спремам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, да му га посветим, да се пред ГОСПОДОМ приноси мирисни кâд, да се редовно постављају свети хлебови и да се приносе жртве паљенице сваког јутра и сваке вечери, суботом и кад је млад месец и о празницима ГОСПОДА, нашега Бога. То је трајна уредба за Израел.

»Дом који намеравам да саградим биће велик, јер је наш Бог већи од свих других богова. И ко би био у стању да сагради дом за њега када га ни небеса ни небеса над небесима не могу обухватити? И како бих ја могао да му саградим дом који би био ишта друго осим места за паљење кâда пред Богом?

»Стога ми пошаљи човека вична обради злата и сребра, бронзе и гвожђа, који уме да ради са пурпурним, гримизним и плавим предивом, искусног у уметности резбарења, да ради у Јуди и Јерусалиму са мојим вештим занатлијама, које је одредио мој отац Давид.

»Пошаљи ми и кедрових, борових и сандалових дебала из Либана, јер знам да су твоји људи вешти у сечењу либанских стабала. Моји људи ће радити заједно с твојима, да би ме снабдели великом количином дрвета, јер дом који градим биће велик и величанствен. 10 Твојим слугама, дрвосечама, даћу двадесет хиљада кора[f] млевене пшенице, двадесет хиљада кора јечма, двадесет хиљада бата[g] вина и двадесет хиљада бата уља.«

11 Хирам, цар Тира, одговори Соломону писмом: »ГОСПОД воли свој народ, па му је зато баш тебе поставио за цара.«

12 Хирам још додаде: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који је саздао небо и земљу. Он је дао цару Давиду мудрог сина, обдареног памећу и проницљивошћу, сина који ће за ГОСПОДА саградити дом, а за себе палату.

13 »Шаљем ти Хурам-Авија, човека велике вештине, 14 чија је мајка из Дановог племена, а отац из Тира. Хурам-Ави је вешт у раду са златом и сребром, бронзом и гвожђем, каменом и дрветом, а исто тако и пурпурним, плавим и гримизним предивом и танким ланом. Он има искуства у свакој врсти резбарског рада и може да изради сваки узорак који му се дâ. Он ће радити с твојим занатлијама и занатлијама мога господара, твог оца Давида.

15 »Сада, господару, пошаљи нама, својим слугама, пшеницу и јечам, уље и вино које си обећао, 16 а ми ћемо посећи колико год ти треба дебала из Либана. Увезаћемо их у сплавове и отпремити морем до Јопе. Одатле можеш да их одвезеш у Јерусалим.«

17 Соломон изврши попис свих странаца који су живели у Израелу. Тај попис је био после оног пописа који је извршио његов отац Давид. Соломон утврди да има сто педесет три хиљаде шест стотина странаца, 18 па одреди њих седамдесет хиљада за носаче, осамдесет хиљада за каменоресце у брдима, а над свима три хиљаде шест стотина предрадника да управљају њиховим радом.

Соломон гради Храм

(1. Цар 6,1-38)

Тада Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, на гори Морији, где се ГОСПОД показао његовом оцу Давиду. Било је то на гумну Орнана Јевусејца, на месту које је припремио Давид. Почео је да га гради другог дана другог месеца четврте године своје владавине.

Темељ који је Соломон поставио да на њему изгради Божији Дом био је шездесет лаката[h] дуг и двадесет лаката[i] широк, према старој мери лакта.

Трем на предњој страни Храма био је двадесет лаката дуг и двадесет лаката висок и пружао се ширином Храма. Изнутра га је Соломон обложио чистим златом. Главну одају обложио је боровим плочама, које је прекрио чистим златом и украсио изрезбареним палмама и ланцима, а цео Храм је украсио драгим камењем. Злато које је употребио било је из Парвајима. Греде на таваници, довратке, зидове и врата Храма обложио је златом, а на зидовима изрезбарио херувиме.

Светињу над светињама саградио је тако да је њена дужина одговарала ширини Храма – била је двадесет лаката дуга и двадесет лаката широка. Њену унутрашњост обложио је са шест стотина таланата[j] чистог злата. Златни клинови били су тешки педесет шекела[k]. И горње делове је обложио златом.

10 У Светињи над светињама направио је два кипа – херувиме – и обложио их златом. 11 Укупан распон крила оба херувима био је двадесет лаката. Једно крило првог херувима било је пет лаката[l] дуго и додиривало је зид Храма, док му је друго, пет лаката дуго крило дотицало крило другог херувима. 12 Исто тако, једно крило другог херувима било је пет лаката дуго и дотицало је други зид Храма, а друго, које је било исто пет лаката дуго, дотицало је крило првог херувима. 13 Распон крила ових херувима био је укупно двадесет лаката. Херувими су стајали на ногама, лицем окренути према главној одаји.

14 Направио је и завесу од плавог, пурпурног и гримизног предива и танког лана. У њу су били уткани херувими.

Два бронзана стуба

(1. Цар 7,15-22)

15 Испред Храма је направио два стуба који су били тридесет пет лаката[m] високи, а сваки је на врху имао главицу од пет лаката. 16 Направио је и уплетене ланце и ставио их на врх стубова, а тако и стотину нарова, које је причврстио за ланце. 17 Стубове је подигао испред Храма, један на југу, а други на северу. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«.

Римљанима 6

Мртви греху, живи у Христу

Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – јер ко је умро, решио се греха.

Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. 10 Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.

11 Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. 12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. 13 Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. 14 Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

15 Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! 16 Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност. 17 Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати. 18 Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.

19 Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости. 20 Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. 21 И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт! 22 Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот. 23 Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.

Псалми 16

Михтам Давидов.

Чувај ме, Боже,
    јер у тебе се уздам.

Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
    без тебе ништа добро немам«,
али и о боговима који су свети народима земље:
    »Величанствени су,
    у њима је сва моја наслада.«

Умножиће се муке
    оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
    ни њихова имена уснама да помињем.

ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
    ти чврсто држиш што ми је додељено.
Међе ми на лепу земљу падоше;
    да, прекрасно је моје наследство.

Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
    чак ме и ноћу опомиње савест.
ГОСПОД ми је стално пред очима,
    јер ми је здесна, нећу посрнути.
Зато ми се срце радује и душа весели.
    И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
    ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
    својим лицем радошћу ме испунити,
    теби здесна милином вечном.

Пословице 19:20-21

20 Слушај савет и прихватај стегу,
    па ћеш на крају постати мудар.

21 Човек има многе замисли,
    али оно што ГОСПОД науми, то се остварује.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International