The Daily Audio Bible

Давид постаје цар

(2. Сам 5,1-5)

11 Сав Израел се окупи у Хеврону и рече Давиду: »Ми смо твоја крв^[a]. ² Раније, још док је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД, твој Бог, рекао ти је: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

³ Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез у Хеврону пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела, као што је ГОСПОД и рекао преко Самуила.

Давид осваја Јерусалим

(2. Сам 5,6-16)

⁴ После тога Давид и сви Израелци кренуше на Јерусалим, то јест Јевус.

Јевусејци који су живели у том граду ⁵ рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо!«

Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

⁶ А Давид је био обећао: »Онај ко поведе напад на Јевусејце постаће главни заповедник војске.«

Јоав син Церујин крену на тврђаву први, и тако он постаде заповедник.

⁷ Тада се Давид настани у тврђави, коју назваше Давидов град. ⁸ Он обнови град око тврђаве, од Мила до зида унаоколо, а Јоав обнови остатак града.

⁹ Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД над војскама.

Давидови најславнији ратници

(2. Сам 23,8-39)

¹⁰ Ово су биле вође Давидових јунака, које су му, заједно са целим Израелом, помогле да постане цар и одржи своје царство, као што је ГОСПОД и рекао о Израелу. ¹¹ Ово је списак Давидових јунака:

Јашовам син Хахмонијев био је вођа заповедникâ. Борио се копљем против три стотине и све их побио у једној бици.

¹² После њега Елеазар син Дода Ахоховца, један од Тројице. ¹³ Он је био са Давидом код Пас-Дамима, где су се Филистејци окупили за бој. На једном месту где је била њива пуна јечма, војска поче да бежи пред Филистејцима, ¹⁴ али он и његови војници стадоше насред њиве, бранећи је, и побише Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.

¹⁵ Једном Тројица од Тридесеторице сиђоше Давиду до стене код Адуламске пећине док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. ¹⁶ У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска војна посада била је у Витлејему.

¹⁷ Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«

¹⁸ Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.

¹⁹ »Не дао ми Бог да тако нешто учиним«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку да је донесу.«

И не хтеде да пије.

Такви су били подвизи Тројице.

²⁰ Авишај брат Јоавов био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. ²¹ Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.

²² Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. ²³ Убио је и једног горостасног Египћанина, високог пет лаката^[b]. Иако је Египћанин у руци имао копље велико као ткалачко вратило, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. ²⁴ То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. ²⁵ Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.

²⁶ Остали јунаци су били:

Ратници који су се придружили Давиду у Циклагу

12 Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби; ² били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена:

⁸ Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори. ⁹ Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи, ¹⁰ Мишмана четврти, Јеремија пети, ¹¹ Атај шести, Елиел седми, ¹² Јоанан осми, Елзавад девети, ¹³ Јеремија десети и Махбанај једанаести. ¹⁴ Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади. ¹⁵ Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.

¹⁶ И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.

¹⁷ Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«

¹⁸ Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече:

И Давид их прими и постави за четовође.

На Малти

28 Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта. ² Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно. ³ Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.

⁴ Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«

⁵ Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било. ⁶ А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.

⁷ А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио. ⁸ А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га. ⁹ После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени. ¹⁰ Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.

Долазак у Рим

¹¹ Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури^[a]. ¹² Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана. ¹³ Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле. ¹⁴ Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим. ¹⁵ Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се. ¹⁶ Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.

Павле проповеда у Риму

¹⁷ После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. ¹⁸ Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. ¹⁹ Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. ²⁰ То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«

²¹ »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. ²² Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«

²³ Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса. ²⁴ Његове речи уверише неке, али други не повероваше. ²⁵ Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:

²⁸ »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.« ^29 [b]

³⁰ Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили ³¹ и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.

Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.