Chronological
Посета царице од Саве
10 Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. 2 Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 3 Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 4 Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, 5 храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
6 Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 7 али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. 8 Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 9 Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
10 Затим је дала цару стотину двадесет таланата[a] злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.
11 Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета[b] и драгог камења. 12 Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.
13 Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
14 Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата[c], 15 поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.
16 Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела[d] злата по једном штиту, 17 и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине[e] злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
18 Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 19 Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 20 Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 21 Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 22 Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
23 Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 24 Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 25 Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
26 Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. 27 Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28 Соломон је увозио коње из Египта[f] и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. 29 Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.
Соломонови греси
11 Цар Соломон је, осим фараонове ћерке, волео многе стране жене: Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетитке. 2 Оне су биле од народа за које је Господ рекао Израиљцима: „Не ступајте у брак са њима, нити они с вама, јер ће завести ваше срце да следите њихове богове.“ Соломон се таквима приклањао и волео их. 3 Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине иноча. Оне су завеле његово срце. 4 Кад је Соломон остарео његове жене су завеле његово срце да следи друге богове, тако да његово срце није било сасвим с Господом, Богом својим, као што је било срце његовог оца Давида. 5 Соломон је следио Аштарту, богињу Сидонаца, и Молоха[g], гадост Амонаца. 6 Тако је учинио зло у Господњим очима, и није потпуно следио Господа, као његов отац Давид.
7 Тада је Соломон саградио узвишицу за Хамоса, гадост Моаваца, на гори код Јерусалима, и Молоха, гадост Амонаца. 8 Тако је чинио за све своје жене странкиње, које су палиле ка̂д и приносиле жртве својим боговима.
9 Господ се разгневио на Соломона, зато што му се срце одвратило од Господа, Бога Израиљевог, који му се двапут указао, 10 заповедивши му да не следи друге богове. Ипак, он није држао што је Господ заповедио. 11 Зато Господ рече Соломону: „Када тако стоје ствари с тобом, и пошто ниси чувао мој савез и моје одредбе које сам ти заповедио, јамачно ћу отргнути царство од тебе и дати га твоме слузи. 12 Но, то нећу учинити за твог живота ради твог оца Давида, него ћу га отргнути из руке твог сина. 13 Међутим, нећу отргнути од њега сво царство, него ћу дати једно племе твоме сину ради Давида и ради Јерусалима који сам изабрао.“
Соломонови непријатељи
14 Тада је Господ подигао противника Соломону, Едомца Адада, из царске лозе у Едому. 15 Наиме, кад је Давид био у Едому, а Јоав заповедник отишао да сахрани погинуле, побио је све мушке у Едому. 16 Јоав и Израиљ су остали тамо шест месеци, док није истребио све мушке у Едому. 17 Међутим, Адад побегне са неким Едомцима, слугама свога оца и дође у Египат. Адад је тада био дечак. 18 Отишли су из Мадијана и дошли у Фаран. Из Фарана су повели људе са собом, па су дошли у Египат, к фараону, египатском цару. Он му је дао кућу и храну, а дао му је и земљу.
19 Фараон је показао велику благонаклоност према Ададу, те му је дао за жену своју ћерку, сестру царице Тахпенесе. 20 Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенеса отхранила у фараоновом дому. Генуват је живео у фараоновом дому међу фараоновим синовима.
21 Кад је Адад чуо у Египту да је Давид починуо са својим прецима, и да је умро Јоав заповедник војске, Адад рече фараону: „Дозволи ми да одем у своју земљу.“
22 Фараон му рече: „Зар ти нешто недостаје код мене кад тражиш да идеш у своју земљу?“
Али он рече: „Не, ипак, дозволи ми да одем.“
23 Господ је Соломону подигао још једног противника, Резона, сина Елијадиног, који је одбегао од свога господара Адад-Езера, совског цара. 24 Он је окупио око себе људе поставши заповедник чете одметника, које је Давид побио. Они су отишли у Дамаск, настанили се у њему, и поставили га за цара у Дамаску. 25 Он је био противник Израиљу у све дане Соломонове, осим Адада који је стварао неприлике; владао је над Арамом и презирао Израиљ.
Јеровоамова побуна
26 Јеровоам, син Наватов, Јефремовац из Сариде и Соломонов слуга, коме се мајка звала Серуја, удовица, такође се побунио против цара.
27 Ово је разлог зашто се побунио против цара. Соломон је изградио Милон и затворио пролом у граду свога оца Давида. 28 Јеровоам је био способан човек. Кад је Соломон видео како младић обавља посао, поставио га је за надгледника принудног рада свег дома Јосифовог.
29 У то време, кад је Јеровоам излазио из Јерусалима, наиђе на њега путем пророк Ахија, Силомљанин заогрнут новим огртачем. Кад су њих двојица били сами у пољу, 30 Ахија узе са себе нови огртач, поцепа га на дванаест делова 31 и рече Јеровоаму: „Узми себи десет делова, јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Ево, истргнућу царство из Соломонових руку, па ћу ти дати десет племена. 32 Једно племе ће остати њему ради мога слуге Давида и ради Јерусалима, који сам изабрао од свих племена Израиљевих. 33 Јер, они су ме оставили да се клањају Аштарти, богињи Сидонаца, Хамосу, моавском богу и Молоху, богу Амонаца, и нису следили моје путеве, ни вршили што је право у мојим очима, нити су држали моје одредбе и прописе као Соломонов отац Давид.
34 Ипак, нећу одузети све царство из његових руку, јер сам га поставио за кнеза док год је жив, ради мога слуге Давида кога сам изабрао, који је држао моје заповести и одредбе. 35 Узећу царство из руку његовог сина, па ћу ти дати десет племена. 36 А његовом сину даћу једно племе, да Давиду остане заувек светиљка преда мном у Јерусалиму, граду који сам изабрао за себе, да тамо поставим своје име. 37 А тебе ћу поставити да владаш над свиме што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем. 38 Ако будеш слушао све што ти заповедим, и будеш следио моје путеве и чинио што је право у мојим очима, ако будеш држао моје одредбе и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом и подићи ћу ти трајни дом, као што сам подигао Давиду, и даћу ти Израиљ. 39 Због овога ћу понизити Давидово потомство, али не заувек.’“
40 Соломон је настојао да убије Јеровоама, али је Јеровоам устао и побегао у Египат, к Сисаку, цару египатском. Тамо је остао до Соломонове смрти.
Соломонова смрт
41 Остала Соломонова дела, и све што је постигао, и његова мудрост, нису ли записана у Књизи дела Соломонових? 42 Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 43 Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
Посета царице од Саве
9 Глас о Соломоновој слави дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 2 Соломон јој је одговорио на сва питања; Соломону ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 3 Кад је царица од Саве видела Соломонову мудрост и двор који је саградио, 4 храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
5 Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 6 али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено о величини твоје мудрости, јер ти надвисујеш оно што сам чула. 7 Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 8 Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио као цара, за Господа, твога Бога! Због своје љубави према Израиљу, да би га заувек одржао, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
9 Затим је дала цару стотину двадесет таланата злата[a], веома много балзама и драгог камења. И никада није било таквог балзама какав је царица од Саве дала цару Соломону.
10 Такође, Хирамове и Соломонове слуге које су доносиле злато из Офира, доносиле су и дрво сандаловине и драго камење. 11 Цар је од дрвета сандаловине направио степенице за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче какве се раније нису виђале у Јуди.
12 Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, поред онога што је она донела цару. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
Соломонова величина
13 Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата[b], 14 поред онога што су му доносили путујући трговци и препродавци, поред злата и сребра од свих арапских царева и управитеља земље.
15 Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела[c] злата по једном штиту, 16 и три стотине малих штитова од кованог злата – три стотине[d] шекела злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
17 Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 18 Престо је имао шест степеника, златно подножје спојено са престолом, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 19 Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 20 Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из Куће ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 21 Цареве лађе су пловиле са Хирамовим слугама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
22 Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 23 И сви су земаљски цареви тражили пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 24 Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
25 Соломон је поседовао четири хиљаде штала за коње и бојна кола, као и дванаест хиљада коњаника које је разместио по местима за бојна кола и Јерусалиму. 26 Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе. 27 Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28 Соломону су допремали коње из Египта и из свих других земаља.
Соломонова смрт
29 Остала Соломонова дела, од првог до последњег, нису ли записана у списима пророка Натана, у пророштву Ахије из Силома и објавама видеоца Ида о Јеровоаму, Наватовом сину? 30 Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 31 Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.