Chronological
Филистејци се спремају у рат против Израиља
28 У оно време су Филистејци скупили своју војску за рат, да ратују против Израиља. Ахис рече Давиду: „Знај да ћеш ићи са мном у поход, ти и твоји људи.“
2 Давид одговори Ахису: „Сад ћеш свакако видети шта ће учинити твој слуга!“
Ахис рече Давиду: „Зато ћу те поставити за свог телохранитеља заувек.“
Саул код врачаре
3 Самуило је умро и сав га је Израиљ оплакао. Сахранили су га у Рами, у његовом граду. А Саул је био истребио из земље све призиваче духова и видовњаке.
4 Кад су се Филистејци скупили, дошли су у Сунем и утаборили се. Саул је сабрао све Израиљце, па су се утаборили у Гелвуји. 5 Кад је Саул угледао филистејску војску, уплашио се, тако да му се срце јако тресло. 6 Саул је питао Господа за савет, али му Господ није одговорио ни преко снова, ни преко Урима, а ни преко пророка.
7 Тада Саул рече својим слугама: „Потражите ми жену која призива духове, да одем и упитам је.“ Његове слуге му рекоше:
„Ево, има једна жена у Ен-Дору, која призива духове.“
8 Тада се Саул прерушио; обукао је другачију одећу и отишао са двојицом слугу. Била је ноћ кад су стигли к жени. Саул рече: „Призови ми једног духа. Подигни ми онога кога ти кажем.“
9 Жена му одговори: „То знаш шта је Саул учинио, и како је истребио призиваче духова и видовњаке из земље. Зашто ми постављаш замку? Хоћеш ли да ме изручиш смрти?“
10 Саул јој се закле Господом рекавши: „Тако ми живог Господа, нећеш сносити никакву кривицу због овога.“
11 Жена упита: „Кога хоћеш да ти подигнем?“
Он одговори: „Подигни ми Самуила.“
12 Кад је жена угледала Самуила, гласно повика, и рече Саулу: „Зашто си ме обмануо? Ти си Саул!“
13 Цар јој рече: „Не бој се! Него, шта видиш?“
Жена одговори Саулу: „Видим нешто божанско како се диже из земље.“
14 „Како изгледа?“ – упита он.
Она одговори: „Излази старац, огрнут плаштом.“
Саул је тада знао да је то Самуило, па је пао лицем до земље и поклонио се.
15 Самуило рече Саулу: „Зашто си нарушио мој покој и подигао ме?“
Саул одговори: „У великој сам невољи. Филистејци ме нападају, а Бог је одступио од мене; не одговара ми више ни преко пророка, ни преко снова. Зато сам позвао тебе, да ми кажеш шта да радим.“
16 Самуило одговори: „Зашто питаш мене кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ? 17 Господ је учинио с тобом како је рекао преко мене. Господ је истргао царство из твоје руке и дао га твоме ближњему, Давиду. 18 Пошто ниси послушао Господњи глас и ниси извршио Господњи гнев на Амалику, зато ти је Господ данас то учинио. 19 Господ ће предати и Израиљце што су с тобом у руке Филистејцима, те ћете сутра и ти и твоји синови бити са мном. Тако ће Господ предати израиљски табор у руке Филистејцима.“
20 Саул се истог трена срушио на земљу свом дужином, престрављен Самуиловим речима. А изгубио је и снагу, јер није ништа јео цео дан и целу ноћ.
21 Кад је она жена дошла к Саулу и видела да је веома уплашен, рекла му је: „Ево, твоја те је слушкиња послушала. Изложила сам свој живот опасности, па сам послушала оно што си ми рекао. 22 Стога послушај глас своје слушкиње: изнећу пред тебе залогај хлеба, па једи. Тако ће ти се вратити снага, па ћеш моћи да се вратиш својим путем.“
23 Али он је одбио говорећи: „Нећу јести!“
Али како су и његове слуге и жена навалили на њега, послушао их је. Тако је устао са земље и сео на лежај.
24 А жена је имала код куће угојено теле, па га је брзо заклала. Затим је узела брашно, па је умесила бесквасне хлебове и испекла их. 25 Онда је донела пред Саула и пред његове слуге. Након што су јели, устали су и те исте ноћи отишли.
Филистејски кнезови неће с Давидом у битку
29 Филистејци су окупили сву своју војску у Афеку, а Израиљци су се утаборили код извора у Језраелу. 2 Филистејски кнезови су пролазили са својим стотинама и хиљадама, а Давид је са својим људима ишао у позадини с Ахисом. 3 Тада филистејски кнезови рекоше: „Шта раде ти Јевреји овде?“
Ахис одговори филистејским кнезовима: „Није ли то Давид, слуга израиљског цара Саула, који је са мном више од годину дана? Ја нисам нашао на њему никакву ману од дана кад је пребегао до данас.“
4 Али филистејски кнезови су се наљутили на њега. Рекли су му: „Врати тог човека; нека се врати у место које си му одредио. Нека не иде с нама у битку да нам не би постао непријатељ у бици. Чиме би поново стекао наклоност свога господара ако не главама ових људи? 5 Није ли то онај исти Давид о коме су певали у колу:
’Саул поби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада’?“
6 Ахис позва Давида и рече му: „Живога ми Господа, ти си поштен. Било би ми мило да идеш са мном у ратне походе, јер нисам нашао на теби никакво зло од дана кад си дошао к мени до овога дана. Ипак, ниси по вољи кнезовима. 7 Зато се врати у миру и немој чинити ништа што би озловољило филистејске кнезове.“
8 Давид одговори Ахису: „Шта сам урадио? Какву си кривицу нашао на своме слузи од дана кад сам се појавио пред твојим лицем до овога дана, да не могу ићи у бој против непријатеља мога господара, цара?“
9 Ахис одговори Давиду: „Знам, драг си ми као Анђео Божији, али филистејски кнезови су рекли: ’Он неће ићи с нама у битку.’ 10 Стога порани сутра, ти и слуге твога господара који су дошли с тобом; устаните чим сване, па идите.“
11 Давид порани са својим људима, па истог јутра крене и врати се у филистејску земљу, а Филистејци оду у Језраел.
Давид ослобађа Амаличке заробљенике
30 Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. 2 Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.
3 Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. 4 Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. 5 Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. 6 Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.
7 Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. 8 Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“
Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“
9 Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. 10 Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.
11 Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. 12 Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.
13 Давид га упита: „Чији си и одакле си?“
Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. 14 Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“
15 Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“
16 А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. 17 Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. 18 Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. 19 Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. 20 Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“
21 Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.
22 Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ 23 Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. 24 Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ 25 Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.
26 Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“
27 То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; 28 Ароиру, Сифмоту, Естемоји; 29 и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; 30 у Орми, Вор-Асану, у Атаху, 31 у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.
Саул одузима себи живот
31 Филистејци су ступили у бој против Израиљаца, али су Израиљци побегли пред Филистејцима, па су падали мртви на гори Гелвуји. 2 Филистејци су притисли Саула и његове синове и убили Јонатана, Авинадава и Малхи-Сува, Саулове синове. 3 Битка се жестоко водила око Саула. А онда су га стрелци погодили и тешко га ранили.
4 Тада Саул рече своме штитоноши: „Извади свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани, да ме прободу и наругају ми се.“
Али штитоноша није хтео, јер се веома уплашио. Тада је Саул узео мач и бацио се на њега. 5 Кад је његов штитоноша видео да је Саул мртав, и он се бацио на мач и умро с њим. 6 Тако су онога дана заједно погинули Саул, три његова сина, његов штитоноша и сви његови људи.
7 Кад су Израиљци на другој страни долине и на другој страни Јордана видели да су Израиљци побегли и да су погинули Саул и његови синови, напустили су своје градове и побегли. Тада су дошли Филистејци и населили се у њима.
8 Сутрадан, кад су Филистејци дошли да опљачкају мртве, нашли су Саула и његова три сина, који су погинули на гори Гелвуји. 9 Тада су му одсекли главу и скинули оружје с њега. Њих су послали по свој филистејској земљи да разгласе радосну вест по храмовима својих идола и међу народом. 10 Његово оружје су ставили у Аштартин храм, а тело су му обесили на зидине Вет-Сана.
11 Кад су мештани Јавис-Галада чули шта су Филистејци урадили Саулу, 12 дигли су се сви храбри људи, па су пешачили целу ноћ и скинули Саулово мртво тело и тела његових синова са зидина Вет-Сана. Вратили су се у Јавис и тамо их спалили. 13 Потом су узели њихове кости и сахранили их под тамариском у Јавису. Затим су постили седам дана.
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
18 Волим те, Господе, моја снаго.
2 Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3 Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4 Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5 Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6 У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7 Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8 Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9 Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
20 Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
21 јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
22 Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
23 Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
24 по правди ме је мојој Господ наградио,
руке су ми недужне пред његовим очима.
25 Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
26 С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
27 Ти избављаш кротак народ,
а обараш поглед узносити.
28 Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
мој Бог моју таму расветљује.
29 Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
30 Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
31 Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
32 Он је Бог који ме снагом опрема,
он пут мој чини беспрекорним.
33 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
34 Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
35 Ти ми дајеш штит спасења свога,
десница ме твоја подупире,
твој одазив чини ме великим.
36 Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
37 Душмане своје гоним и сустижем,
не враћам се док их не докрајчим.
38 Разбијам их и не могу устати,
и падају под моје ноге.
39 Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
40 Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
41 Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
42 Измрвих их као прах пред ветар,
избацих их као блато са улица.
43 Ти си ме избавио од сукоба с народом,
и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
тај ми народ служи.
44 Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
45 Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
46 Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог мога спасења!
47 То је Бог што ме освећује,
он мени покорава народе;
48 избавља ме од мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
49 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
50 Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.