Chronological
Давидова победничка песма
22 Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. 2 Рекао је:
Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
3 Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
Од насиља ти ме избављаш.
4 Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
5 Јер, смртни ме таласи окружише,
ужаснут сам разорним рекама.
6 Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
7 У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до његових ушију.
8 Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи небески,
стресоше се због његовог гнева.
9 Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
10 Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
11 Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
12 Од таме начини око себе шатор,
од облака тамних, од зборишта вода.
13 Од сјаја пред њим угаљ ужарени бљују.
14 Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега.
15 Стреле одапе и душмане расу,
бљесну муњом, смете их и разби.
16 Кад је Господ почео да кара,
кад му дах из ноздрва плану,
долине се морске показаше,
открише се темељи света.
17 Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
18 од моћног ме избави душмана,
од оних јачих што ме мрзе.
19 Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
20 Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
21 Господ ми по правди мојој плати,
награди ми чистоћу руку мојих,
22 јер путеве Господње сачувах;
Богу своме ја нисам скривио.
23 Судови његови сви су ми пред очима,
од одредби његових одвратио се нисам.
24 Пред њим сам ја био беспрекоран,
сачувао сам себе од кривице,
25 по правди ме је мојој Господ наградио,
моја му је недужност пред очима.
26 Ти вернима исказујеш верност,
беспрекорнима узвраћаш поштењем.
27 С чистима ти поступаш чисто,
а с опакима поступаш лукаво.
28 Ти избављаш кротак народ,
а узносите гледаш да обориш.
29 Јер ти си ми светиљка, Господе,
Господ моју таму расветљује.
30 Јер са тобом ја разбијам чету,
с Богом мојим прескачем зидине.
31 Пут је Божији беспрекоран,
реч је Господња у ватри прекаљена;
штит је свима што у њему уточиште траже.
32 Јер ко је Бог осим Господа?
Ко је стена осим нашег Бога?
33 Он је Бог, тврђава моја јака;
он пут мој чини беспрекорним.
34 Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
постави ме чврсто на висине.
35 Руке моје учи војевању,
да лук бронзани натежем мишицама.
36 Ти ми дајеш штит спасења свога,
твој одазив чини ме великим.
37 Шириш тло под кораком мојим,
да ми ноге не би посрнуле.
38 Душмане своје гоним и таманим,
не враћам се док их не докрајчим.
39 Затирем их, разбијам, и неће се дићи,
и падају под моје ноге.
40 Ти ме опремаш снагом за битку,
и обараш пода мном моје противнике.
41 Ти учини да душмани моји
реп свој подвију преда мном,
да мрзитеље своје искореним.
42 Погледаше, али им спаса нема ниоткуда;
Господу завапише, али он им не одговара.
43 Измрвих их као прах земаљски,
изгазих их као блато са улица.
44 Ти ме избави од сукоба с мојим народом,
сачувао си ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао, тај ми народ служи.
45 Туђинци ми ласкају,
чим ме чују, они ме слушају.
46 Туђинци губе срчаност,
из својих тврђава излазе дрхћући.
47 Живео Господ! Благословена била стена моја!
Узвишен био Бог, стена мога спасења!
48 То је Бог што ме освећује,
он обара народе пода мном;
49 он ме решава мојих душмана.
Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
избавио ме од човека насилног.
50 Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.
51 Велико спасење даје своме цару;
исказује милост помазанику своме, Давиду,
и његовом потомству довека.
Давидове последње речи
23 Ово су последње Давидове речи.
„Говори Давид, син Јесејев.
Говори човек постављен на високо место,
помазаник Бога Јаковљевог,
певач песама Израиљевих.
2 Дух Господњи говори преко мене,
реч је његова на моме језику.
3 Бог Израиљев проговори,
Стена Израиљева рече о мени:
’онај што праведно влада над људима,
онај што влада у страху Божијем,
4 он је као светлост јутарња,
као сунце у јутру без облака,
што светлуца у трави после кише.’
5 Није ли такав мој дом са Богом?
Јер са мном је вечни савез склопио,
уређен и чуван у свему.
Неће ли он дати да мој успех никне,
и да свака моја жеља процвета?
6 А ништарије су попут трња што се баца,
јер га нико руком не дохвата.
7 Дотиче се само гвожђем или дршком копља,
те се на месту потпуно спаљује.“
Давидови јунаци
8 Ово су имена Давидових јунака: Јосев-Васевет, Тахкемонац, главар тројице. Он је једном приликом завитлао копљем и побио одједном осам стотина.
9 За њим је био Елеазар, син Додов, сина Ахошова. Он је био један од тројице јунака који су с Давидом јуришали на Филистејце окупљене за битку. А Израиљци су се повукли. 10 Тада се он дигао и тукао Филистејце док му се рука није уморила, па се тако укочена стегла око мача. Тог дана је Господ извојевао велику победу. Затим се народ вратио само да покупи плен.
11 За њим је био Сама, син Агејев, Араранин. Филистејци се скупише у Лехији, где је била њива пуна сочива; а народ је побегао од Филистејаца. 12 Али он стане усред поља, одбрани га и потуче Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.
13 У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у одоламску пећину, док су Филистејци били утаборени у рефаимској долини. 14 Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 15 Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 16 Тада се она три јунака пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом. 17 Рече: „Не дај, Господе, да то учиним! Није ли то крв људи који су отишли не марећи за свој живот?“ Зато није хтео да пије.
То су учинила та тројица јунака.
18 Ависај, Јоавов брат, син Серујин, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 19 Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.
20 И Венаја, син Јодајев, из Кавзеела. Он је био храбар ратник, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела, Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 21 Убио је и неког Египћанина, горостаса, који је имао копље у руци. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 22 Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 23 Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
24 Међу тридесеторицом су били:
Јоавов брат Асаило,
Додов син Елханан из Витлејема,
25 Шама Арођанин,
Елика Арођанин,
26 Хелис Фалћанин,
Ира, син Икисов, Текујанин,
27 Авиезер Анатоћанин,
Мевунеј Хусаћанин,
28 Салмон Ахошанин,
Марај Нетофаћанин,
29 Хелев, син Ванин, Нетофаћанин,
Итај, син Ривајев, из Гаваје Венијаминове,
30 Венаја Пиратоњанин,
Идај из долине Гаса.
31 Ави-Алвон Арваћанин,
Азмавет Варумљанин,
32 Елијава Салвоњанин,
Јонатан, од синова Јасинових,
33 Шама Араранин,
Ахијам, син Сахаров, Араранин,
34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина,
Елијам, син Ахитофела Гилоњанина,
35 Есро Кармилац,
Фареј Арвијанин,
36 Игал, син Натанов, из Сове,
Ванија из Гада,
37 Селек Амонац,
Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,
38 Ира Јетранин,
Гарив Јетранин,
39 и Урија Хетит;
укупно тридесет седам.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.