Chronological

Разорење Арада

21 Кад је цар Арада, Хананац који је живео у Негеву, чуо да Израиљ долази из правца Атарина, напао је Израиљце и заробио неке од њих. ² Тада се Израиљ заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш овај народ у наше руке, изручићемо његове градове клетом уништењу.“ ³ Господ је услишио Израиљев глас и предао им Хананце. Изручили су клетом уништењу и њих и њихове градове. Зато се то место прозвало Орма^[a].

Бронзана змија

⁴ Са горе Ор су се запутили путем према Црвеном мору, да би заобишли едомску земљу. Али народ је на путу постао нестрпљив. ⁵ Тада је народ рекао против Бога и против Мојсија: „Зашто сте нас извели из Египта? Да помремо у пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а ова јадна храна нам се огадила.“

⁶ Тада је Господ послао на народ отровне змије^[b]; оне су их уједале, па је помрло много народа у Израиљу. ⁷ Народ је дошао к Мојсију и рекао: „Згрешили смо кад смо говорили против Господа и против тебе. Помоли се Господу да уклони змије од нас!“ Мојсије се помолио за народ.

⁸ Господ рече Мојсију: „Направи змију отровницу и постави је на стуб. Буде ли ко уједен, нека погледа на њу и преживеће.“ ⁹ Мојсије направи бронзану змију и постави је на стуб. И кад би змија ујела неког, тај би погледао у змију и оздравио.

Пут за Моав

¹⁰ Израиљци су наставили и утаборили се у Овоту. ¹¹ Напустивши Овот, утаборили су се код Ије-Аварима, у пустињи насупрот Моава, према истоку. ¹² Оданде су отишли и утаборили се код потока Зареда. ¹³ Кад су отишли оданде, утаборили су се на другој страни Арнона, који је у пустињи и извире на аморејској међи. Наиме, Арнон је моавска граница, између Моаваца и Аморејаца. ¹⁴ Зато се каже у Књизи Господњих ратова:

¹⁶ Оданде оду до Вира, бунара где је Господ рекао Мојсију: „Окупи народ да им дам воду.“

¹⁷ Тада је Израиљ запевао ову песму:

Из пустиње одоше у Мантанаин, ¹⁹ из Мантанаина у Нахалиел, а из Нахалиела у Вамот; ²⁰ из Вамота у долину што је у моавској земљи, код врхунца Фасге што се надвија над пустаром.

Ратови против Сихона и Ога

²¹ Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, с поруком:

²² „Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу. Нећемо скретати ни у поља ни у винограде, и нећемо пити воду из бунара, него ћемо ићи царским путем, док не прођемо твоје подручје.“

²³ Међутим, Сихон није дозволио Израиљу да прође кроз његово подручје. Сихон је скупио сав свој народ и изашао да пресретне Израиља у пустињи. Кад је дошао до Јасе, ступио је у бој против Израиља. ²⁴ Израиљ га је потукао оштрим мачем и освојио његову земљу од Арнона до Јавока, све до Амонаца, јер је амонска граница била утврђена. ²⁵ Израиљ је заузео све те градове и настанио се у свим аморејским градовима, Есевону и свим његовим селима. ²⁶ А Есевон је био град аморејског цара Сихона, који је ратовао против пређашњег моавског цара, од кога је одузео сву његову земљу све до Арнона. ²⁷ Зато песници кажу:

³¹ Тако се Израиљ настанио у аморејској земљи.

³² Након што је Мојсије послао људе да извиде Јазир, Израиљци су освојили његова села и изгнали Аморејце који су тамо живели. ³³ Потом су се окренули и кренули горе путем за Васан. Тада је Ог, васански цар, и сав његов народ изашао против њих у бој код Едрајина.

³⁴ Господ рече Мојсију: „Не бој га се, јер сам у твоје руке предао и њега, и сав његов народ, и његову земљу. Учини с њим као што си учинио с аморејским царем Сихоном, који је живео у Есевону.“

³⁵ Тада су потукли њега, његове синове и сав његов народ, тако да му није остао ниједан преживели; а његову земљу су запосели.

Валак позива Валама да прокуне Израиља

22 Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.

² А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. ³ Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.

⁴ Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“

Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. ⁵ Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:

„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. ⁶ Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“

⁷ Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.

⁸ Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.

⁹ Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“

¹⁰ Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: ¹¹ ’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“

¹² Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“

¹³ Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“

¹⁴ Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“

¹⁵ Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. ¹⁶ Дођу они к Валаму и поруче му:

„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, ¹⁷ јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“

¹⁸ Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. ¹⁹ А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“

²⁰ Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“

Валамова магарица

²¹ Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. ²² Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи ²³ Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.

²⁴ Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. ²⁵ Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.

²⁶ Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. ²⁷ Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. ²⁸ Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“

²⁹ Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“

³⁰ Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“

Он одговори: „Ниси.“

³¹ Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.

³² Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја са̂м изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан^[c] преда мном. ³³ Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“

³⁴ Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“

³⁵ Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.

³⁶ Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. ³⁷ Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“

³⁸ Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“

³⁹ Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. ⁴⁰ Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. ⁴¹ Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.