Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Јеремија 38-40

Јеремија бачен у чатрњу

38 Шефатја син Матанов, Гедалја син Пашхуров, Јухал син Шелемјин и Пашхур син Малкијин чули су шта је Јеремија говорио свему народу када је рекао: »Овако каже ГОСПОД: Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора, а ко пређе Халдејцима, остаће жив. Сачуваће свој живот, остаће жив. И овако каже ГОСПОД: Овај град ће сигурно бити предат у руке војсци вавилонског цара, који ће га освојити.«

Тада ови службеници рекоше цару: »Тог човека треба погубити. Обесхрабрује војнике који су преостали у граду, а тако и народ, оним што им говори. Тај човек се не залаже за добро овог народа, већ за његову пропаст.«

»Он је у вашим рукама«, одврати цар Цидкија. »Ја не могу ништа против вас.«

Тако они узеше Јеремију и ставише га у чатрњу царевог сина Малкије, која је била у дворишној тамници. Конопцима га спустише у чатрњу, у којој није било воде, него само муљ, па Јеремија утону у муљ.

А Евед-Мелех, Кушанин, један од евнуха у царској палати, чуо је да су Јеремију ставили у чатрњу, па док је цар седео на Венијаминовој капији, Евед-Мелех изађе из палате и рече му: »Мој господару царе, они људи су зло поступили у свему што су учинили пророку Јеремији. Бацили су га у чатрњу, у којој ће умрети од глади када у граду више не буде хлеба.«

10 Тада цар заповеди Евед-Мелеху, Кушанину: »Поведи одавде три човека, па извуците Јеремију из чатрње пре него што умре.«

11 И Евед-Мелех поведе људе са собом, па оде у одају испод ризнице у палати. Узе оданде старих крпа и изношене одеће и спусти их конопцем Јеремији у чатрњу.

12 Евед-Мелех рече Јеремији: »Стави ове старе крпе и изношену одећу под пазухе и под ужад.«

Јеремија тако учини, 13 па га повукоше конопцима и извукоше из чатрње. Од тада Јеремија остаде у дворишној тамници.

Цидкија испитује Јеремију

14 Тада цар Цидкија посла по пророка Јеремију, па овога доведоше до трећег улаза у Дом ГОСПОДЊИ.

»Питаћу те нешто«, рече цар Јеремији, »а ти немој ништа да ми прећутиш.«

15 Јеремија одврати Цидкији: »Ако ти одговорим, зар ме нећеш убити? Ако те посаветујем, нећеш ме послушати.«

16 Али цар Цидкија се овако закле Јеремији у потаји: »Тако ми ГОСПОДА живога, који нам је дао живот, нити ћу те убити нити предати у руке онима који хоће да ти одузму живот.«

17 Тада Јеремија рече Цидкији: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ако се предаш заповедницима вавилонског цара, живот ће ти бити поштеђен и овај град неће бити спаљен – ти и твоја породица остаћете живи. 18 Али, ако не будеш хтео да се предаш заповедницима вавилонског цара, овај град ће бити предат у руке Халдејцима и они ће га спалити, а ти нећеш умаћи из њихових руку.‘«

19 Цар Цидкија рече Јеремији: »Плашим се Јудеја који су прешли Халдејцима, јер би ме Халдејци могли предати њима у руке, а они би ме злостављали.«

20 »Неће те предати«, одврати Јеремија. »Покори се ГОСПОДУ чинећи оно што ти кажем, па ће ти бити добро и живот ће ти бити поштеђен. 21 Али, ако одбијеш да се предаш, ово ми је ГОСПОД открио: 22 Све жене које остану у палати јудејског цара биће одведене заповедницима вавилонског цара. Те жене ће ти говорити:

»‚Преварили су те и савладали
    твоји верни пријатељи.
Ноге су ти утонуле у муљ,
    пријатељи те оставили.‘

23 »Све твоје жене и деца биће одведени Халдејцима. Ни ти нећеш умаћи из њихових руку, него ће те вавилонски цар заробити, а овај град ће бити спаљен.«

24 Тада Цидкија рече Јеремији: »Немој да неко сазна за овај разговор, да не погинеш. 25 Ако службеници чују да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‚Испричај нам шта си рекао цару и шта је цар рекао теби. Немој ништа да нам кријеш, иначе ћемо те убити‘, 26 ти им кажи: ‚Молио сам цара да ме не шаље назад у Јонатанову кућу, да не умрем тамо.‘«

27 Сви службеници заиста дођоше Јеремији и испиташе га, а он им рече све онако како му је цар заповедио да им каже. Они се онда оставише даљег разговора с њим, јер нико није био чуо његов разговор с царем.

28 Јеремија остаде у дворишној тамници све до дана када је Јерусалим освојен.

А Јерусалим је освојен овако:

Пад Јерусалима

39 Девете године владавине јудејског цара Цидкије, у десетом месецу, вавилонски цар Навуходоносор крену на Јерусалим са свом својом војском и опседе га. Деветог дана четвртог месеца једанаесте године Цидкијине владавине, градски бедем је пробијен. Тада сви службеници вавилонског цара дођоше и седоше код Средње капије: Нергал-Шарецер из Самгара, главни заповедник Нево-Сарсехим, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други службеници вавилонског цара. Када су их видели јудејски цар Цидкија и сви војници, побегоше, изашавши из града ноћу кроз царев врт, кроз капију између два зида, и кренуше према Арави. Али вавилонска војска крену у потеру за њима и стиже Цидкију на Јерихонским пољанама. Ухватише га и одведоше вавилонском цару Навуходоносору у Ривлу, у земљи Хамат, где му овај изрече пресуду. У Ривли вавилонски цар нареди да се Цидкијини синови покољу пред Цидкијиним очима и да се побију и сви јудејски племићи. Онда нареди да Цидкији ископају очи и да га у бронзаним оковима одведу у Вавилон.

Халдејци запалише царску палату и куће народа и порушише зидове Јерусалима. Заповедник царске страже Невузарадан одведе у сужањство у Вавилон народ који је преостао у граду, а с њим и оне који су били прешли на његову страну и остали народ. 10 Али Невузарадан остави у Јуди неке од сиромашног народа и даде им винограде и њиве.

11 А вавилонски цар Навуходоносор је заповедио Невузарадану за Јеремију: 12 »Узми га и старај се о њему. Немој да му наудиш, него учини за њега шта год затражи.«

13 Тада заповедник страже Невузарадан, главни заповедник Невушазбан, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други заповедници вавилонског цара 14 послаше људе да изведу Јеремију из дворишне тамнице. Предадоше га Гедалји сину Ахикама сина Шафановог да га овај одведе кући. Тако Јеремија остаде међу својим народом.

15 Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији док је био затворен у дворишној тамници: 16 »Иди и реци Евед-Мелеху, Кушанину: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, испунићу речи које сам изговорио против овога града на његову несрећу, а не на благостање. У то време оне ће се испунити теби наочиглед. 17 Али тебе ћу избавити тога дана, говори ГОСПОД. Нећеш бити предат у руке онима од којих страхујеш. 18 Спашћу те – нећеш погинути од мача, него ћеш сачувати живот, јер се уздаш у мене, говори ГОСПОД.‘«

Јеремија ослобођен

40 Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што га је заповедник царске страже Невузарадан ослободио у Рами. Невузарадан је био нашао Јеремију везаног ланцима међу свим сужњима из Јерусалима и Јуде које су водили у изгнанство у Вавилон.

Када је заповедник страже нашао Јеремију, рече му: »ГОСПОД, твој Бог, запретио је несрећом овом месту, а сада је учинио да она дође. Учинио је баш онако како је и рекао, зато што сте згрешили против ГОСПОДА и нисте га слушали. Али, ево, ја те данас ослобађам ланаца који су ти на рукама. Хајде са мном у Вавилон, ако хоћеш, а ја ћу се старати о теби. Али, ако нећеш, немој. Ево, сва земља ти је на располагању – иди куда ти драго.«

Али пре него што се Јеремија окренуо да оде, Невузарадан додаде: »Врати се Гедалји сину Ахикама сина Шафановог, кога је вавилонски цар поставио да управља јудејским градовима, па живи с њим међу народом, или иди куда ти драго.«

Онда му заповедник страже даде хране и поклон и пусти га да иде. Јеремија оде Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу и остаде с њим међу народом који је остављен у земљи.

Гедалја, управитељ Јуде

(2. Цар 25,22-26)

Када су сви заповедници војске и њихови људи који су још били унаоколо чули да је вавилонски цар поставио Гедалју сина Ахикамовог за управитеља земље и поверио му бригу о мушкарцима, женама и нејачи, онима који су били најсиромашнији у земљи и који нису одведени у сужањство у Вавилон, дођоше Гедалји у Мицпу: Јишмаел син Нетанјин, Кареахови синови Јоанан и Јонатан, Сераја син Танхуметов, синови Ефаја из Нетофе, Језанја из Маахе и њихови људи.

Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја син Ахикама сина Шафановог закле се и рече: »Не бојте се да служите Халдејцима. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. 10 Ја ћу, ево, остати у Мицпи и бити ваш представник пред Халдејцима који дођу, а ви треба да поберете грожђе, летње плодове и маслине и да их спремите у судове, и да живите у градовима које сте запосели.«

11 Када су сви Јудеји у Моаву, Амону, Едому и свим другим земљама чули да је вавилонски цар оставио нешто народа[a] у Јуди и да им је за управитеља поставио Гедалју сина Ахикама сина Шафановог, 12 сви се вратише у Јуду, Гедалји у Мицпу, из свих земаља у које су се били распршили. И набраше обиље грожђа и летњих плодова.

13 Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су још били унаоколо по земљи дођоше Гедалји у Мицпу, 14 па му рекоше: »Зар не знаш да је Ваалис, цар Амона, послао Јишмаела сина Нетанјиног да ти одузме живот?«

Али Гедалја син Ахикамов им не поверова.

15 Тада Јоанан син Кареахов рече насамо Гедалји у Мицпи: »Дај да одем и убијем Јишмаела сина Нетанјиног, и нико неће сазнати. Зашто да ти он одузме живот и учини да се сви Јудеји окупљени око тебе распрше. Зашто да пропадне и то мало преосталих[b] Јудеја?«

16 Али Гедалја син Ахикамов рече Јоанану сину Кареаховом: »Немој то да учиниш! Није истина то што говориш о Јишмаелу!«

Псалми 74

Маскил Асафов.

Зашто нас довека одбаци, Боже?
    Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
Сети се свога народа, који си давно купио,
    племена које си откупио да буде твој посед,
    ове горе Сион, на којој си боравио.
Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
    ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.

Рикали су твоји душмани
    на месту нашег састанка с тобом,
    знак своје победе поставили.
Као човек што секиром витла по гуштари,
    секирама и ћускијама
    скршише све даске изрезбарене.
Твоје светилиште спалише до земље,
    оскврнавише боравиште твога Имена.
Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
    И спалише сва места састанка с Богом у земљи.

Не видимо више своја знамења,
    нема више пророкâ,
    нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
    Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
    Дигни је са својих груди, докрајчи их!

12 Али Бог је мој цар од давнина,
    он спасење доноси на земљу.

13 Ти си својом силом расколио море,
    разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
    дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
    ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
    ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
    ти си створио лето и зиму.

18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
    како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
    не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
    јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
    нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
    сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
    и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.

Псалми 79

Псалам Асафов.

Боже, народи провалише у твој посед.
    Укаљаше твој свети Храм,
    Јерусалим претворише у рушевину.
Лешеве твојих слугу
    дадоше за храну птицама,
    месо твојих верних зверима.
Крв им излише око Јерусалима као воду,
    а никога да их сахрани.
Ругло постадосмо својим суседима,
    предмет подсмеха и поруге онима око нас.

Докле још, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш се довека гневити?
    Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
Излиј своју јарост на народе који те не знају,
    на царства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова
    и опустошише његово боравиште.
Не сећај се, против нас, греха наших предака.
    Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
    јер смо беспомоћни.
Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
    свог славног Имена ради.
    Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
    »Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
    како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
    снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.

12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
    увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
    овце твога пашњака, довека захваљивати,
    исказивати ти хвале кроз сва поколења.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International