Chronological

Poruka za kralja Ahaziju

1 Nakon Ahabove smrti, Moab^[a] se pobunio protiv prevlasti Izraela.

² Jednom je Ahazija, tadašnji kralj Izraela, boravio na ravnom krovu svoje kuće u Samariji^[b]. Pao je kroz ogradu na krovu i ozlijedio se.

Odaslao je glasnike, rekavši im: »Idite i pitajte Baal Zebuba^[c], boga u Ekronu, hoću li se oporaviti od ove ozljede.«

³ U međuvremenu, Božji je anđeo govorio Tišbijcu Iliji: »Kreni ususret glasnicima, koje je kralj poslao iz Samarije, i reci im: ‘Zar nema Boga u Izraelu kad idete tražiti savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu?’ ⁴ Stoga, BOG ovako poručuje kralju: ‘Nećeš više ustati iz bolesničkog kreveta. Sigurno ćeš umrijeti.’«

Ilija je učinio kako mu je rečeno.

⁵ Glasnici su se vratili kralju, a on ih je upitao: »Zašto ste se vratili?«

⁶ »Presreo nas je neki čovjek«, odgovorili su, »i rekao nam da se vratimo i poručimo kralju koji nas je poslao: ‘Ovako govori BOG: Nema li Boga u Izraelu pa tražiš savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu? Zato što si tako učinio, nećeš više ustati iz bolesničkog kreveta. Sigurno ćeš umrijeti!’«

⁷ Kralj ih je upitao: »Kako je izgledao čovjek koji vas je presreo i govorio vam?«

⁸ Odgovorili su: »Nosio je ogrtač od životinjske dlake^[d] i kožni pojas.«

Kralj je rekao: »To je Tišbijac Ilija.«

Kralj šalje po Iliju

⁹ Potom je kralj poslao k Iliji zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

Zapovjednik se popeo na vrh brda, gdje je sjedio Ilija. Rekao mu je: »Božji čovječe, kralj ti poručuje da siđeš k njemu!«

¹⁰ No Ilija je odgovorio: »Ako sam Božji čovjek, neka plamen siđe s neba i sve vas proguta!«

I plamen siđe s neba i proguta zapovjednika i sve njegove ljude.

¹¹ Potom je kralj Ahazija poslao k Iliji drugog zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

On je rekao Iliji: »Božji čovječe, kralj ti poručuje da odmah siđeš!«

¹² »Ako sam Božji čovjek«, odgovorio je Ilija, »neka plamen siđe s neba i sve vas proguta!«

I siđe Božji plamen s neba i proguta zapovjednika i njegovih pedesetoricu ljudi.

¹³ Kralj je tada poslao i trećeg zapovjednika s pedesetoricom ljudi.

Treći se zapovjednik popeo k Iliji, pao pred njim na koljena i molio: »Božji čovječe, molim te poštedi mi život i život ovih tvojih pedesetorice slugu! ¹⁴ Već je plamen sišao s neba i progutao dvojicu zapovjednika i sve njihove ljude. Smiluj nam se i poštedi naše živote!«

¹⁵ Tada je Božji anđeo rekao Iliji: »Siđi s njim i ne boj se!«

Ilija je ustao i sišao s brda pa otišao kod kralja.

¹⁶ Rekao je Ahaziji: »Ovako ti poručuje BOG: ‘Budući da si slao glasnike po savjet kod Baal Zebuba, boga u Ekronu, i zanemario Boga u Izraelu, nećeš više ustati iz bolesničkoga kreveta, nego ćeš sigurno umrijeti.’«

Joram nasljeđuje Ahaziju

¹⁷ Ahazija je umro, baš kao što je BOG bio objavio preko Ilije. Budući da kralj nije imao sina, na prijestolju ga je naslijedio njegov brat Joram. Bilo je to u drugoj godini vladavine judejskoga kralja Jehorama, Jošafatovog sina. ¹⁸ Ostala Ahazijina djela, koja je činio, zapisana su u knjizi Povijest izraelskih kraljeva^[e].

BOG uznosi Iliju u nebo

2 Prije nego što je BOG uznio Iliju u vihoru na nebo, Ilija i Elizej krenuli su u Gilgal.

² Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje u Betel.«

No Elizej mu odgovori: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

I tako su zajedno otišli dalje u Betel.

³ Družina proroka^[f] iz Betela dočekala je Elizeja. Pitali su ga: »Znaš li da će ti BOG danas oduzeti gospodara?«

»Znam«, odgovorio je Elizej, »ali ne govorite o tome.«

⁴ A Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje u Jerihon.«

Elizej je odgovorio: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

I otišli su zajedno dalje u Jerihon.

⁵ Družina proroka iz Jerihona dočekala je Elizeja. Pitali su ga: »Znaš li da će ti BOG danas oduzeti gospodara?«

»Znam«, odgovorio je on, »ali ne govorite o tome.«

⁶ Ilija je rekao Elizeju: »Molim te, ostani ovdje. BOG me šalje dalje do rijeke Jordan.«

On je odgovorio: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, neću te ostaviti.«

Njih su dvojica nastavila zajedno dalje.

⁷ Pratila su ih pedesetorica iz proročke družine. Stali su podalje od mjesta gdje su se Ilija i Elizej zaustavili na Jordanu. ⁸ Ilija je uzeo svoj ogrtač, smotao ga i njime udario po vodi. Voda se razdijelila pa su njih dvojica prešla po suhome.

⁹ Kad su prešli rijeku, Ilija je rekao Elizeju: »Reci mi što još mogu učiniti za tebe prije nego što me uzme BOG.«

»Neka na meni bude dvostruka mjera tvoga duha«, odgovori Elizej.

¹⁰ »Puno tražiš«, rekao je Ilija. »Ipak, ako budeš vidio kad me BOG uzeo, dobit ćeš što si tražio. Ako me ne budeš vidio, nećeš niti dobiti što si tražio.«

¹¹ I dok su još tako hodali i razgovarali, odjednom su se pojavila vatrena kola s konjima i razdvojila ih. Zatim je vihor podigao Iliju u nebo.

¹² Elizej je to vidio i povikao: »Oče moj! Oče moj! Kola i konjanici Izraelovi!«

Nakon toga više nije vidio Iliju. Zgrabio je svoju odjeću i od tuge je razderao napola.

¹³ Potom je podigao Ilijin ogrtač, koji je bio na tlu, pa se vratio i stao na obalu Jordana. ¹⁴ Tada je Ilijinim ogrtačem udario po vodi.

»Gdje je BOG, Ilijin Bog?« pitao je.

Kad je udario, voda se razdvojila nalijevo i nadesno, a Elizej je prešao rijeku.

Proroci traže Iliju

¹⁵ Kad su to vidjeli proroci iz Jerihona, rekli su: »Ilijin je duh sad na Elizeju.«

Krenuli su mu ususret i poklonili se pred njim do zemlje.

¹⁶ »Slušaj«, rekli su. »S nama, tvojim slugama, pedesetorica je dobrih ljudi. Molimo te, neka idu i traže tvoga gospodara. Možda ga je Božji Duh podigao i spustio na neku planinu ili u neku dolinu.«

»Ne šaljite ih!« odgovorio je Elizej. ¹⁷ No uporno su ga nagovarali sve dok ga nisu posramili.

Zato je rekao: »Pošaljite ih!«

Pedesetorica su tri dana tražila Iliju, ali ga nisu pronašla.

¹⁸ Zatim su se vratili k Elizeju, koji je ostao u Jerihonu, a on im je odvratio: »Zar vam nisam rekao da ne idete?«

Elizejevo čudo s izvorom vode

¹⁹ Mještani grada rekli su Elizeju: »Vidiš, gospodaru, da je ovaj grad na lijepome mjestu, ali voda je loša pa je zemlja neplodna.«

²⁰ Odgovorio im je: »Donesite mi novu, nekorištenu posudu i u nju stavite sol.«

Donijeli su posudu Elizeju.

²¹ On je otišao na izvor i u njega bacio sol. Pritom je rekao: »Ovako govori BOG: ‘Činim ovu vodu čistom. Odsad više neće donositi smrt i neplodnost.’«

²² Tako je voda postala čista i ostala takvom sve do danas, kao što je izjavio Elizej.

Dječaci se rugaju Elizeju

²³ Odande je Elizej krenuo u Betel.

Dok je hodao putem, neki su dječaci izašli iz grada i rugali mu se: »Odlazi, ćelavi! Odlazi, ćelavi!«

²⁴ On se okrenuo, pogledao ih i prokleo u BOŽJE ime. Tada su iz šume izašle dvije medvjedice i rastrgale četrdeset i dvojicu dječaka. ²⁵ Elizej je potom produžio na brdo Karmel, a odande se vratio u Samariju.

Joram postaje kralj Izraela

3 Joram, Ahabov sin, postao je izraelski kralj u Samariji, u osamnaestoj godini vladavine judejskoga kralja Jošafata. Kraljevao je dvanaest godina. ² Griješio je pred BOGOM, ali ipak ne toliko kao njegov otac i majka jer je uklonio Baalov kip koji je bio postavio njegov otac. ³ No uporno je griješio na isti način kao Jeroboam^[g], Nebatov sin, što je i Izraelce poticalo na grijeh. Joram nije odstupio od Jeroboamovih grijeha.

⁴ Moapski je kralj Meša uzgajao ovce i snabdijevao izraelskoga kralja sa stotinu tisuća janjaca i vunom od stotinu tisuća ovnova. ⁵ No kad je Ahab umro, moapski kralj pobunio se protiv izraelskoga kralja.

⁶ Tada je kralj Joram izašao iz Samarije i okupio cijeli Izrael. ⁷ Poslao je poruku judejskom kralju Jošafatu: »Moapski kralj pobunio se protiv moje vlasti. Ideš li sa mnom u borbu protiv Moaba?«

»Idem«, odgovorio je Jošafat. »Idem s tobom. Moji će se ljudi boriti uz tvoje, moji će konji biti uz tvoje konje.«

⁸ Upitao je: »Kojim ćemo putem ići?«

A Joram mu je odgovorio: »Kroz Edomsku pustinju.«

Trojica kraljeva kod proroka Elizeja

⁹ Tako je izraelski kralj krenuo s judejskim i edomskim kraljem. Nakon sedam dana hoda obilaznim putem, više nije bilo vode ni za ljude ni za životinje.

¹⁰ »Jao!« povikao je izraelski kralj. »BOG je pozvao nas trojicu kraljeva samo zato da bi nas predao u ruke Moapcima?«

¹¹ A Jošafat je upitao: »Ima li ovdje neki Božji prorok, da preko njega upitamo BOGA za savjet?«

Jedan od službenika izraelskoga kralja odgovori: »Ovdje je Elizej, Šafatov sin, koji je bio Ilijin pomoćnik.«^[h]

¹² Jošafat je potvrdio: »BOŽJA riječ je s njim.«

Tako su izraelski kralj Jošafat i kralj Edoma otišli k Elizeju.

¹³ Elizej je rekao izraelskom kralju: »Što želiš od mene? Idi k prorocima svog oca i majke.«

»Ne«, odgovorio mu je izraelski kralj, »BOG je okupio nas trojicu kraljeva da nas preda u ruke Moapcima.«

¹⁴ A Elizej reče: »Zaklinjem se BOGU Svevladaru, kojem služim, da ne poštujem Jošafata, kralja Jude, tebe ne bih niti pogledao. ¹⁵ A sad, dovedite mi svirača.«

I dok je svirač prebirao po žicama, BOŽJA je sila sišla na Elizeja ¹⁶ i on je rekao: »Ovako govori BOG: ‘Iskopajte mnogo jaraka u ovoj dolini.’ ¹⁷ Jer, BOG vam poručuje: ‘Nećete vidjeti ni vjetar ni kišu, a ipak će se ova dolina ispuniti vodom pa ćete piti i vi i vaše životinje.’ ¹⁸ BOGU je to moguće. Pomoći će vam da pobijedite Moapce. ¹⁹ Zauzet ćete svaki utvrđeni grad i svako važnije naselje. Sasjeći ćete svako dobro drvo, zatrpati sve izvore vode i zasuti kamenjem svako dobro polje.«

Sukob Moabaca i Izraelaca

²⁰ Sljedećeg je jutra, u vrijeme prinošenja žrtve, navrla voda iz pravca Edoma i sve preplavila.

²¹ Moapci su čuli da su kraljevi došli ratovati protiv njih. Svi, koji su mogli ponijeti bojno oružje, od najmlađeg do najstarijeg, pozvani su i raspoređeni po granici. ²² Kad su ustali rano ujutro, sunce je obasjavalo vodu. Moapcima se voda u zoru učinila crvena poput krvi.

²³ »To je krv!« rekli su. »Mora da su se kraljevi potukli među sobom i pobili. A sad, Moapci, pokupimo plijen!«

²⁴ No kad su stigli u izraelski tabor, Izraelci su ustali i napali ih. Moapci su bježali, a Izraelci su ih progonili i ubijali. ²⁵ Razorili su moapske gradove i sva dobra polja zasuli kamenjem. Zatrpali su sve izvore vode i posjekli svako dobro drvo. Ostale su još samo zidine Kir Hareseta, ali ljudi, naoružani praćkama, opkolili su grad i osvojili ga.

²⁶ Kad je moapski kralj vidio da gubi, krenuo je sa sedamsto ljudi naoružanih mačevima u proboj do edomskoga kralja. No nije im uspjelo. ²⁷ Tada je uzeo svoga najstarijeg sina nasljednika i prinio ga kao žrtvu paljenicu na gradskim zidinama. Izraelci su bili užasnuti pa su se povukli i vratili u svoju zemlju.

Elizej pomaže udovici

4 Udovica jednog čovjeka iz družine proroka zavapila je Elizeju: »Tvoj sluga, moj muž, umro je. Znaš da je poštovao BOGA. No sad je došao čovjek kojem je ostao dužan, koji želi naplatiti dug tako što će uzeti mojih dvojicu sinova da mu budu robovi.«

² Elizej joj odgovori: »Kako da ti pomognem? Reci mi, što imaš u kući?«

»Tvoja sluškinja nema ničega u kući«, odgovori ona, »osim jednog vrča maslinovog ulja.«

³ Tada je Elizej rekao: »Idi i traži od svih susjeda prazne vrčeve. Neka ih bude što više! ⁴ Zatim se zatvori u kuću sa svojim sinovima i nalijevaj ulje u sve vrčeve. Kako se koji napuni, stavi ga na stranu.«

⁵ Tako ona ode od Elizeja i zatvori se u kuću sa svojim sinovima. Oni su joj donosili vrčeve, a ona ih je punila. ⁶ Kad su svi vrčevi bili puni, rekla je jednom od sinova: »Donesi mi još jedan vrč.«

No on joj odgovori: »Nema više ni jednog praznog vrča.«

I tada je ulje prestalo teći.

⁷ Ona ode i sve to ispriča Božjem čovjeku, a on joj je rekao: »Idi, prodaj ulje i plati svoje dugove. Od onoga što preostane, moći ćete živjeti i ti i tvoji sinovi.«

Elizej i Šunamka

⁸ Jednog je dana Elizej otišao u Šunam. Ondje je živjela jedna imućna žena koja ga je pozvala kod sebe na obrok. I od tada, kad god je onuda prolazio, Elizej je odlazio jesti kod nje.

⁹ Ta je žena rekla svome mužu: »Sigurna sam da je ovaj čovjek, koji često prolazi ovim putem, Božji sveti čovjek. ¹⁰ Hajde da napravimo za njega malu sobu na krovu! Stavit ćemo u nju krevet, stol, stolicu i svjetiljku pa neka tu odsjeda kad god bude u prolazu.«

¹¹ Jednog je dana Elizej došao onamo, smjestio se u sobu i odmarao. ¹² Rekao je svom slugi Gehaziju: »Pozovi Šunamku!«

On je pozove i ona stane pred Elizeja. ¹³ A on je rekao svom slugi: »Reci joj: ‘Kad si se tako dobro pobrinula za nas, što možemo učiniti za tebe? Želiš li da se zauzmemo za tebe kod kralja ili zapovjednika vojske?’«

Žena je odgovorila: »Sasvim mi je dobro ovdje, među svojim narodom.«

¹⁴ Elizej upita Gehazija: »Što bismo ipak mogli učiniti za nju?«

A Gehazi mu odgovori: »Znam da ona nema sina, a muž joj je već star.«

¹⁵ Tada će Elizej: »Pozovi je!«

Gehazi pozva ženu natrag, a ona stane na ulazu u prostoriju.

¹⁶ »Dogodine u ovo vrijeme«, rekao joj je Elizej, »u naručju ćeš držati sina.«

»Ne, gospodaru«, odgovori ona. »Božji čovječe, ne zavaravaj me!«

¹⁷ No žena je zatrudnjela i rodila sina u isto vrijeme sljedeće godine, kao što joj je Elizej bio prorekao.

Elizej vraća u život Šunamkinog sina

¹⁸ Dječak je porastao. Jednog je dana otišao k svom ocu, koji je bio sa žeteocima.

¹⁹ Zavapio je ocu: »Jao, moja glava! Moja glava!«

A otac je rekao jednom slugi: »Odnesi ga k njegovoj majci.«

²⁰ Sluga ga je odnio majci. Dječak je do podneva sjedio u majčinom krilu, a onda je umro. ²¹ Ona se popela i položila tijelo djeteta u krevet Božjeg čovjeka pa zatvorila vrata i izašla.

²² Zatim je pozvala muža i rekla: »Pošalji mi jednog slugu i magarca. Brzo ću otići kod Božjeg čovjeka i vratiti se.«

²³ »Zašto danas ideš k njemu?« upitao je muž. »Nije mladi mjesec, a ni dan odmora.«

»Ne brini se. Sve je u redu.«^[i] odgovorila je ona. ²⁴ Žena je osedlala magarca i rekla slugi: »Potjeraj magarca i ne usporavaj zbog mene, osim ako ti ne kažem.«

²⁵ Tako je stigla k Božjem čovjeku, na brdo Karmel.

Kad ju je Božji čovjek vidio da dolazi, rekao je svom slugi Gehaziju: »Gledaj! Evo Šunamke! ²⁶ Potrči joj ususret i pitaj jesu li dobro ona, njezin muž i dijete.«

Ona je odgovorila: »Svi smo dobro.«

²⁷ Kad je stigla do Božjeg čovjeka na vrhu brda, pala je pred njega i obgrlila mu noge.

Gehazi je prišao da je odgurne, ali Božji je čovjek rekao: »Pusti je! Teško je potresena, a BOG je sakrio od mene što se dogodilo.«

²⁸ »Gospodaru, jesam li tražila sina od tebe?« upitala je žena. »Zar ti nisam rekla da me ne zavaravaš?«

²⁹ Elizej je rekao Gehaziju: »Spremi se, uzmi moj štap u ruku i žurno kreni u Šunam. Ako nekog sretneš, ne pozdravljaj, a ako netko pozdravi tebe, ne odzdravljaj. Položi moj štap preko dječakova lica.«

³⁰ No dječakova je majka rekla: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, bez tebe neću otići odavde.«

I tako je Elizej ustao i krenuo za njom, ³¹ a Gehazi je stigao prije njega i položio štap preko dječakovog lica. No dječak nije davao znakove života.

Gehazi se vratio k Elizeju i rekao mu: »Dječak se nije probudio.«

³² Kad je Elizej stigao u kuću, našao je dječaka kako leži mrtav na njegovom krevetu. ³³ Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom te se pomolio BOGU. ³⁴ Popeo se na krevet i legao na dječaka—usta na usta, oči na oči, ruke na ruke. Kad se ispružio nad njim, dječakovo tijelo se zagrijalo. ³⁵ Elizej je tada ustao i ushodao se po sobi. Potom se ponovo ispružio nad dječakom, a dječak je kihnuo sedam puta i otvorio oči.

³⁶ Elizej je pozvao Gehazija i rekao mu: »Pozovi Šunamku!«

I sluga ju je pozvao.

Kad je žena došla, Elizej joj je rekao: »Uzmi svog sina.«

³⁷ A ona uđe, padne mu pred noge i pokloni se do zemlje. Zatim uzme sina i izađe.

Elizej pretvara otrovno jelo u jestivo

³⁸ Elizej se ponovo vratio u Gilgal, a u zemlji je vladala glad.

Dok je družina proroka sjedila pred njim, rekao je svom slugi: »Stavi veliki lonac na vatru i pripremi juhu za proroke.«

³⁹ Jedan je od njih otišao u polje sakupljati jestivo bilje. Našao je divlju puzavicu i nabrao njezinih plodova u svoj ogrtač. Nakon što se vratio, narezao ih je u lonac s juhom, ne znajući da su otrovni.

⁴⁰ Kad su ljudima sipali juhu za jelo, oni su povikali: »Božji čovječe, umrijet ćemo ako ovo pojedemo!« I nisu htjeli jesti.

⁴¹ Elizej je rekao: »Donesite nešto brašna.«

Zatim je nasipao brašno u lonac i rekao: »Daj sada ljudima da jedu!«

I juha više nije bila otrovna.

Elizej hrani stotinu ljudi

⁴² Jedan je čovjek došao iz Baal Šališe i donio Božjem čovjeku prvine svoje žetve—dvadeset komada ječmenoga kruha i svježeg zrnja u vreći.

»Daj ljudima da jedu«, rekao je Elizej svom slugi.

⁴³ No sluga je pitao: »Kako da ovo malo hrane stavim pred stotinu ljudi?« Elizej je ponovio: »Daj ljudima da jedu! Jer, ovako govori BOG: ‘Jest će i još će im preostati.’«

⁴⁴ Sluga je stavio hranu pred ljude. Jeli su i još im je preostalo, baš kao što je rekao BOG.