Beginning
Свако је одговоран за свој грех
18 И дође ми реч Господња: 2 „Шта вам значи пословица којом се служите за Израиљеву земљу:
’Очеви су јели кисело грожђе,
а синовима трну зуби.’
3 Живота ми мога, говори Господ Бог: нећете се више служити овом пословицом у Израиљу! 4 Ево, све живе душе припадају мени; душа оца и душа сина мени припадају. Душа која згреши, она ће умрети.
5 Ко је праведан
и врши што је право и праведно,
6 не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега,
и не леже са својом женом током њеног месечног реда;
7 никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка, него даје гладноме хлеба
и голога покрива одећом;
8 не позајмљује због добити
и не узима камату,
клони се неправде,
и по истини дели правду
између једног човека и другог;
9 и следи моје уредбе
и држи моје прописе поступајући по истини –
тај је праведан;
он ће заиста живети
– говори Господ Бог.
10 Али ако има сина насилника, који пролива крв, и он учини једно од овога – 11 иако отац није учинио ништа од овога –
па једе на горама,
скрнави жену свога ближњега,
12 угњетава сиромашног и убогог,
пљачка, не враћа залог,
и подиже очи према идолима,
тај чини гадно дело.
13 Ако позајмљује због добити и узима камату, хоће ли живети?
Неће живети! Зато што је починио све те гадости, зато ће свакако умрети. Крв његова на његову главу!
14 Ако ли он има сина који види све грехе које његов отац чини – али их са̂м не чини, иако их види –
15 те не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега;
16 никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка,
него даје гладноме од свога хлеба
и голога покрива одећом;
17 клони се неправде,
не позајмљује ради користи, нити с каматом,
већ извршава моје прописе
и следи моје уредбе –
тај неће умрети због кривице свога оца; он ће заиста живети. 18 А његов отац ће умрети за своју кривицу, због тога што је тлачио друге, пљачкао, и није чинио ништа добро међу својим народом.
19 А ви кажете: ’Зашто да син не испашта за кривицу свога оца?’ Ако син врши право и правду и држи моје уредбе и врши их, заиста ће живети. 20 Умреће онај који згреши. Син неће испаштати због кривице свога оца, а ни отац неће испаштати због кривице свога сина. Праведнику ће се рачунати његова правда, а опакоме његова опакост.
21 Али ако се опаки одврати од свих својих греха које је учинио и буде држао све моје уредбе и вршио право и правду, заиста ће живети, неће умрети. 22 Ниједан од његових преступа неће му се више спомињати; заиста ће живети, неће умрети. 23 Зар ја уживам да опаки умре – говори Господ Бог – а не да се одврати од својих путева и да живи?
24 Али ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду и гадости које чини опаки, хоће ли живети? Сва његова праведност коју је учинио неће се више спомињати због неверства и греха које је учинио; због њих ће умрети.
25 А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Зато чуј, доме Израиљев: зар је мој пут неправедан? Нису ли ваши путеви неправедни? 26 Ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, па умре због своје неправде, умреће због неправде коју је учинио. 27 Али ако се опаки одврати од своје опакости коју је чинио и почне вршити право и правду, спашће себи живот. 28 Јер је увидео све своје преступе које је учинио и одвратио се од њих, заиста ће живети и неће умрети. 29 А дом Израиљев каже: ’Пут Господњи није праведан.’ Зар моји путеви нису праведни, доме Израиљев? Нису ли ваши путеви неправедни?
30 Зато ћу вам, доме Израиљев, судити према његовим делима – говори Господ Бог. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и више се нећете саплитати о своју кривицу. 31 Одбаците од себе све преступе које сте починили и начините себи ново срце и нови дух! Зашто да изгинете, доме Израиљев? 32 Јер ја не уживам у ничијој смрти – говори Господ Бог. Зато се покајте и живећете!
Нарицаљка о Израиљевом паду
19 А ти изреци нарицаљку за израиљским кнезовима. 2 Реци:
’Шта је била мати твоја? Лавица!
Међу лавовима је лежала,
међу младим лавовима младе је хранила.
3 Кад једног младунца отхрани,
млад лав од њега постаде.
Научио се да плен раздире,
па је људе стао да прождире.
4 Народи су за њега дочули;
у њихову се јаму ухватио,
у ланцима га у Египат одведоше.
5 А кад виде да узалуд чека,
и да јој се нада развејала,
она узе другога младунца,
и од њега учини лавића.
6 Међу лавовима он је ишао,
у младога је лава израстао.
Научио се да плен раздире,
па је људе стао да прождире.
7 Рушио је њихове дворове,
пустошио њихове градове,
Земља и сви што у њој живе,
испразни се од рике његове.
8 Скупише се народи на њега,
из околних крајева дођоше,
своје мреже разапеше над њим,
и ухвати се у јаму њихову.
9 У ланцима га у кавез метнуше,
доведоше га цару у Вавилон.
У тамницу су њега бацили,
да се рика његова више не чује
по горама израиљским.
10 Мати ти је била као лоза,
засађена крај обилних вода.
Плодна беше и са пуно лишћа,
натапана обилним водама.
11 Гране су јој биле моћне,
свака беше као жезло царско.
Висином се више крошњи дигла,
висина јој беше на видику
са гранама својим многобројним.
12 Ишчупаше је гневно,
и бацише на земљу.
Осуши је ветар источни,
род јој би покидан, осушен,
а моћне гране огањ је прождро.
13 А сада је у пустињи засађена,
у земљи сувој и жедној.
14 Плану огањ из једнога прута,
род јој прождра;
Не оста јој моћна грана,
достојна жезла владарског.’“
То је нарицаљка, и тако треба да се нариче.
Израиљево одметничко понашање
20 Седме године, десетог дана петог месеца, дошли су неки од Израиљевих старешина да траже савет од Господа, и сели пред мене.
2 Тада ми дође реч Господња: 3 „Сине човечији, говори Израиљевим старешинама. Реци им: ’Говори Господ Бог: да ли сте дошли да ме питате за савет? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити на питање!’
4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечији? Саопшти им гадости њихових предака. 5 Реци им: ’Говори Господ Бог: онога дана кад сам изабрао Израиља, кад сам се заклео Јаковљевим потомцима и објавио им се у Египту, подигао сам руку и рекао: ја сам Господ, Бог ваш! 6 Тог дана сам им се заклео да ћу их извести из Египта у земљу коју сам истражио за њих, земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 Рекао сам им: нека свако од вас избаци гадне ликове у које упирете поглед, и не поганите се египатским идолима; ја сам Господ Бог!
8 Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Ни један од њих није избацио своје гадне ликове у које су упирали поглед, нити су оставили своје египатске идоле. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих и дати одушка својој јарости на њима усред Египта. 9 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа међу којима су били и пред којима сам им се објавио, кад сам их извео из Египта. 10 Тако сам их извео из Египта и довео их у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје прописе, јер ће по њима живети онај који их извршава. 12 Дао сам им и своје суботе да им буду знак између мене и њих, те да знају да их ја, Господ, посвећујем.
13 Али дом се Израиљев побунио против мене у пустињи; нису следили моје уредбе, него су одбацили моје прописе, по којима ће живети онај који их извршава, и преко сваке мере скрнавили моје суботе. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих у пустињи да их истребим. 14 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео. 15 Још сам им се заклео у пустињи да их нећу довести у земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 зато што су одбацили моје прописе, нису следили моје уредбе, и скрнавили моје суботе, јер им је срце ишло за идолима. 17 Ипак, сажалио сам се на њих и нисам их уништио, и нисам их затро у пустињи. 18 Рекао сам њиховој деци у пустињи: ’Не следите уредбе својих предака, не држите њихове прописе, и не поганите се њиховим идолима. 19 Ја сам Господ, Бог ваш! Следите моје уредбе, држите моје прописе и извршавајте их. 20 Држите светим моје суботе; нека оне буду знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ, Бог ваш.’
21 Али деца су се побунила против мене: нису следили моје уредбе, нису држали моје прописе како би их вршили, које вршећи их, сваки човек има живот; скрнавили су моје суботе. Тада сам одлучио да излијем свој гнев на њих и да дам одушка својој јарости у пустињи. 22 Али задржао сам своју руку. Учинио сам то ради свог имена да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео из Египта. 23 Још сам им се уз подигнуту руку заклео у пустињи да ћу их распршити међу народе и расејати их по земљама, 24 зато што нису вршили моје прописе, него су одбацили моје одредбе, скрнавили моје суботе, и упирали поглед у идоле својих предака. 25 А дао сам им и одредбе које нису добре и прописе по којима не могу да живе. 26 Ја сам их оскрнавио њиховим даровима, кад су одвајали сваког првенца мајчине утробе, како бих на њих свалио пропаст, да би знали да сам ја Господ.’
27 Стога, сине човечији, говори дому Израиљевом. Реци им: ’Овако Говори Господ Бог: ваши преци су ме увредили и овим: учинили су неверство против мене. 28 Кад сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, и кад су видели сваку велику узвишицу и свако гранато дрво, тамо су приносили своје жртве. Изазивали су ме приносећи тамо своје приносе, палећи мирисни ка̂д, и изливајући своје жртве изливнице. 29 Тада им рекох: каква је то узвишица[a] на коју идете? Тако је остало име Бама – узвишица – све до данас.’
Израиљ поново греши
30 Зато реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: зар ћете да се скрнавите као ваши преци, и да се упуштате у блуд с њиховим гадним идолима? 31 Кад приносите своје дарове, кад спаљујете своју децу у огњу, ви се и даље скрнавите са свим вашим идолима до овог дана. Па како онда да вам одговорим, доме Израиљев? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити!
32 Што замишљате неће се остварити. Ви говорите: бићемо као народи, као племена земаљска која служе дрвету и камену. 33 Живота ми мога – говори Господ Бог – владаћу над вама моћном руком, испруженом мишицом, и изливом свог гнева. 34 Извешћу вас из народа и скупити вас из земаља по којима сте били расејани, моћном руком, испруженом мишицом и изливом свога гнева. 35 Одвешћу вас у пустињу народа и судићу вам тамо лицем у лице. 36 Како сам судио вашим прецима у египатској пустињи, тако ћу судити вама – говори Господ Бог. 37 Ја ћу вас провести испод мог штапа и довести вас да се покоравате савезу. 38 Уклонићу оне што се буне против мене; одвешћу их из места њиховог боравка, али неће ући у земљу израиљску. Тада ћете знати да сам ја Господ.
39 А ти, доме Израиљев, говори Господ Бог: идите, сваки од вас, и служите својим идолима, али пазите се ако ме после не послушате! Нећете више скрнавити моје свето име вашим даровима и вашим идолима! 40 Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израиљевој – говори Господ Бог – тамо у земљи служиће ми сав дом Израиљев. Тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше приносе, ваше најбоље дарове, и ваше свете жртве. 41 Прихватићу вас као угодни мирис, када вас изведем из народа и сакупим вас из земаља где сте били расејани, и показаћу своју светост међу вама пред очима народа. 42 Тада ћете знати да сам ја Господ, када вас уведем у земљу израиљску за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу је дати вашим оцима. 43 Сетићете се тамо својих путева и својих идола којима сте се скрнавили, па ћете се самих себе гадити због свих зала које сте починили. 44 Знаћете, доме Израиљев, да сам ја Господ, кад тако поступим са вама ради свог имена, а не према вашим злим путевима и вашим изопаченим делима – говори Господ Бог.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.