Beginning

Осма пошаст: скакавци

10 Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону, јер сам отврднуо срце њему и његовим дворанима, да бих учинио знакове међу њима, ² те да би ти приповедао својим синовима и унуцима како сам строго поступио с Египћанима, и какве сам знакове извео међу њима, да бисте знали да сам ја Господ.“

³ Мојсије и Арон дођу к фараону и кажу му: „Овако каже Господ, Бог Јевреја: ’Докле ћеш одбијати да ми се покориш? Пусти мој народ да ми служи. ⁴ Одбијеш ли да их пустиш, чувај се, јер ћу сутра довести скакавце на твоју земљу. ⁵ Они ће прекрити површину, тако да се земља неће видети, па ће појести све што је остало после града. Појешће ти чак и дрвеће што је тек почело да расте на пољу. ⁶ Испуниће твој двор, куће твојих дворана, и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји оци, а ни оци твојих отаца, откако су се појавили на земљи па до дана данашњег.’“ Мојсије се окрене, па оде од фараона.

⁷ Тада фараону рекоше његови дворани: „Докле ће нас овај одвлачити у пропаст? Пусти те људе да иду, па нека служе Господу, своме Богу. Зар не видиш да је Египат пропао?“

⁸ Врате они Мојсија и Арона к фараону, а он им рече: „Идите и служите Господу, своме Богу! Ко све иде?“

⁹ Мојсије одговори: „Сви ми идемо, стари и млади, наши синови и ћерке, наша ситна и крупна стока, јер идемо да прославимо празник Господу.“

¹⁰ Фараон му на то рече: „Тако био Господ с вама, ако вас пустим са вашим женама и децом! Види се да немате добре намере. ¹¹ Никако! Нека иду само одрасли мушкарци да служе Господу, јер то је оно што сте тражили.“ Тиме су били отерани од фараона.

¹² Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку над египатском земљом, па ће скакавци навалити на Египат и појести све биље што је остало од града.“

¹³ Мојсије испружи свој штап над Египтом, а Господ наведе на земљу источни ветар који је дувао цели дан и целу ноћ. Ујутро је ветар донео скакавце. ¹⁴ Скакавци су навалили на целу египатску земљу и спустили се на целу земљу у огромном броју. Толико скакаваца никада раније није било, а нити ће их икад више бити. ¹⁵ Покрили су површину целе земље, тако да је била тамна. Појели су све биље у земљи и сваки плод на дрвећу који је остао од града. У целој египатској земљи није остало ни листа на дрвету, ни травке на пољу.

¹⁶ Фараон брже-боље позове Мојсија и Арона, па им рече: „Згрешио сам против Господа, вашег Бога, и против вас. ¹⁷ Опростите ми мој грех још овај пут и помолите се Господу, вашем Богу, да отклони од мене ову погибељну пошаст.“

¹⁸ Кад је Мојсије отишао од фараона, помолио се Господу. ¹⁹ Тада је Господ покренуо веома јак западни ветар који је понео скакавце и сручио их у Црвено море. Ниједан једини скакавац није остао у египатској земљи. ²⁰ Ипак, Господ је учинио да отврдне срце фараону, па није пустио Израиљце.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада Господ рече Мојсију: „Испружи своју руку према небу, па нек се спусти тама на Египат, таква тама да се може опипати.“ ²² Мојсије испружи своју руку према небу и спусти се густа тама на цели Египат. Трајала је три дана. ²³ Та три дана човек човека није могао да види, и нико се није мицао са свога места. Међутим, у свим израиљским домовима било је светла.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: „Идите и служите Господу! Само ваша ситна и крупна стока нека остане овде. Ваше жене и деца могу да иду с вама.“

²⁵ Мојсије одговори: „Мораш нам дати да Господу, своме Богу, принесемо приносе и жртве свеспалнице. ²⁶ Према томе, с нама иду и наша стада, неће остати ни папак, јер од њих треба да изаберемо оно што ћемо принети Господу, нашем Богу. Наиме, ми не знамо шта да принесемо Господу, док не дођемо тамо.“

²⁷ Али Господ је отврднуо фараоново срце, те није пристао да их пусти. ²⁸ „Одлази! – рече фараон Мојсију. Добро пази да се више не појављујеш преда мном. Оног дана кад ми лице видиш, умрећеш.“

²⁹ Мојсије му рече: „Тако ће и бити; више ти нећу видети лице.“

Десета пошаст: смрт египатских првенаца

11 Господ рече Мојсију: „Довешћу још једну пошаст на фараона и на Египат. После тога ће вас пустити да идете одавде. И не само да ће вас пустити, изгнаће вас одавде. ² А израиљском народу реци да сваки човек затражи од свог суседа и свака жена од своје сусетке драгоцености од сребра и злата.“ ³ Господ је учинио да Египћани буду наклоњени народу. Шта више, са̂м Мојсије је уживао велики углед у Египту, међу фараоновим дворанима и народом.

⁴ Мојсије рече: „Овако каже Господ: ’Око поноћи проћи ћу Египтом, ⁵ те ће сваки првенац у Египту умрети: од фараоновог првенца који седи на престолу, до првенца слушкиње што стоји за жрвњем, те сва првина од стоке. ⁶ Тада ће у целом Египту настати велико нарицање, каквог није било нити ће икад више бити. ⁷ А код Израиљаца ни пас неће зарежати на човека или на животињу. По томе ћете знати да је Господ направио разлику између Египћана и Израиљаца.’ ⁸ Онда ће твоји службеници доћи к мени, пасти ничице преда мном и рећи ми: ’Одлазите и ти и сав народ који иде за тобом!’ После тога ћу отићи.“ Мојсије оде од фараона киптећи од гнева.

⁹ Господ рече Мојсију: „Фараон вас неће послушати, зато да бих умножио своја чудеса у Египту.“ ¹⁰ Мојсије и Арон су учинили сва ова чуда пред фараоном, али је Господ отврднуо срце фараону, те није пустио Израиљце из Египта.

Пасха

12 Господ рече Мојсију и Арону у Египту: ² „Овај месец нека буде за вас почетак месеци. Нека вам буде први месец у години. ³ Реците ово свој заједници израиљској: ’Десетог дана овог месеца нека свако набави по јагње^[a] за своју породицу; једно по домаћинству. ⁴ Ако је домаћинство сувише мало да га поједе, нека га подели са најближим суседом, према броју особа и према количини коју свако може да поједе. ⁵ Јагње нека буде без мане, мушко, старо годину дана. Можете да изаберете било јагње било јаре. ⁶ Чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а онда нека га сва сабрана израиљска заједница закоље увече. ⁷ Затим нека узму нешто крви и пошкропе њоме оба довратка и надвратник куће у којој ће се јагње јести. ⁸ Те исте ноћи нека једу месо печено на ватри, са бесквасним хлебом и горким зељем. ⁹ Не једите сирово или кувано месо, него испечено на ватри: са главом, ногама и изнутрицама. ¹⁰ Не остављајте ништа до јутра. Ако нешто преостане до јутра, спалите на ватри. ¹¹ А овако ћете га јести: опасаног струка, са обућом на ногама и штапом у руци. Јешћете га у журби: то је пасха Господња. ¹² Јер те ћу ноћи проћи египатском земљом и побити све првенце у Египту, како људе тако животиње. Ја сам Господ, и ја ћу казнити све египатске богове. ¹³ А крв нека вам служи као знак на кућама у којима живите. Кад будем опазио крв, проћи ћу^[b] мимо вас, тако да вас неће задесити затирући помор кад будем ударио египатску земљу.

¹⁴ Тај дан нека вам буде спомен-дан. Славите га као празник Господу. Празнујте га од поколења до поколења; то је трајна уредба. ¹⁵ Седам дана једите бесквасни хлеб. Првога дана уклоните сав квасац из ваших кућа. Јер, ко год би јео нешто с квасцем између првог и седмог дана, тај нека се истреби из Израиља. ¹⁶ Првога дана одржавајте свети сабор, а тако и седмога дана. Тих дана не радите никаква посла. Припремаћете само оно што свако мора да једе.

¹⁷ Славите празник Бесквасних хлебова, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите, стога, овај дан од поколења до поколења; то је трајна уредба. ¹⁸ Од вечери четрнаестога дана првога месеца до вечери двадесет првога дана истога месеца једите бесквасни хлеб. ¹⁹ Седам дана не сме да се нађе квасца у вашим кућама. Ко год би јео нешто с квасцем, тај нека се истреби из израиљске заједнице, било да је странац или домаћи. ²⁰ Не једите ништа што је с квасцем. У свим својим насеобинама једите бесквасни хлеб.’“

²¹ Мојсије је затим сазвао све израиљске старешине и рекао им: „Идите и набавите јагњад за ваше породице, па закољите пасхално јагње. ²² Затим узмите киту изопа и замочите је у крв која је у здели, па том крвљу из зделе пошкропите надвратник и оба довратка. Нико од вас нека не излази преко кућних врата до јутра. ²³ Кад Господ буде пролазио да потуче Египћане, видеће крв на надвратнику и на оба довратка, па ће проћи покрај врата, те неће дозволити Погубитељу да уђе кроз врата ваших кућа и потуче вас.

²⁴ Ова упутства држите као трајну уредбу за себе и за своју децу. ²⁵ И када уђете у земљу коју ће вам Господ дати, вршите овај обред. ²⁶ Кад вас запитају ваша деца: ’Какав је то обред?’, ²⁷ ви им реците: ’Ово је пасхална жртва Господу, који је прошао покрај кућа Израиљаца у Египту кад је убијао Египћане, док је наше домове поштеђивао.’“ А народ је клекнуо и поклонио се. ²⁸ Израиљци оду и учине онако је Господ заповедио Мојсију и Арону.

²⁹ А у поноћ Господ побије све првенце у египатској земљи: од фараоновог првенца који седи на престолу до првенца затвореника у тамници, а тако и првину стоке. ³⁰ Фараон се пробудио те ноћи, као и сви његови дворани и сви Египћани, јер се гласан лелек отегнуо Египтом. Наиме, није било куће у којој није било мртваца.

Излазак

³¹ Исте ноћи је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Устајте и одлазите од мог народа и ви и Израиљци! Идите и служите Господу како сте захтевали. ³² Поведите своју ситну и крупну стоку како сте тражили, и идите па и мене благословите.“

³³ Египћани су терали народ да што пре оде из земље, јер су говорили: „Сви ћемо изгинути!“ ³⁴ Тако је народ понео своје још неускисло тесто, носећи га на раменима у наћвама увијеним у огртаче. ³⁵ Израиљци су, такође, учинили онако како им је Мојсије рекао: тражили су од Египћана драгоцености од сребра и злата, и одећу. ³⁶ Господ је учинио да Египћани буду благонаклони према народу, па су давали. Тако су опленили Египћане.

³⁷ Израиљци се запуте из Рамесе према Сокоту. Било је око шест стотина хиљада ратника-пешака, не рачунајући жене и децу. ³⁸ Са њима је отишло и мноштво различитих народа и веома много стоке, крупне и ситне. ³⁹ Затим су од теста које су понели из Египта испекли бесквасне лепиње. Тесто није било ускисло, јер су били истерани из Египта, те нису могли да се дуже задржавају. Зато нису припремили ни залихе хране за пут.

⁴⁰ Израиљци су у Египту провели укупно четири стотине тридесет година. ⁴¹ А када се навршило четири стотине тридесет година, на са̂м тај дан, све чете Господње су изашле из египатске земље. ⁴² Пошто је те ноћи Господ пробдео да их изведе из Египта, ова ноћ ће за све Израиљце бити ноћ бдења Господу за сва поколења.

Уредба за Пасху

⁴³ Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је уредба за Пасху:

Ниједан странац не сме јести пасхалну вечеру. ⁴⁴ Сваки роб, купљен новцем и обрезан, може је јести. ⁴⁵ Ипак, дошљак или најамник не могу је јести.

⁴⁶ Једите је у једној кући. Месо не износите из куће. Не ломите ни једну кост жртве. ⁴⁷ Сва израиљска заједница мора да се придржава овога.

⁴⁸ Ако странац који борави код тебе жели да прослави Пасху Господу, сви мушки у његовом дому морају да се обрежу. Тек онда може да је прослави, јер ће бити као и житељ земље. Ниједан необрезани не може да приступи вечери. ⁴⁹ Исти закон нека важи и за домаћег и за странца који борави код тебе.“

⁵⁰ Сви Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. ⁵¹ Тог истог дана је Господ извео Израиљце из Египта, чету по чету.