Beginning

Poslanje sedamdesetdvojice

10 Poslije toga Gospodin odredi drugu sedamdeset i dvojicu i posla ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i mjesto kamo je namjeravao ići.^{[a] 2} Govorio im je: »Žetva je velika, ali je radnika malo. Molite dakle Gospodara žetve kako bi poslao radnike u žetvu svoju. ³ Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove. ⁴ Ne nosite ni kese, ni torbe, ni obuće. Putem se ne zaustavljajte nikoga pozdravljati! ⁵ U koju god kuću uđete, najprije recite: 'Mir kući ovoj!' ⁶ I bude li ondje tko sin mira, vaš će mir na njemu počinuti; akoli ne, vama će se vratiti. ⁷ U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe, jer radnik je vrijedan svoje plaće. Ne prelazite iz kuće u kuću. ⁸ Kad uđete u koji grad, i prime vas, jedite ono što iznesu pred vas. ⁹ I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu. Govorite im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!' ¹⁰ A kad uđete u koji grad i ne prime vas, izađite na njegove ulice i recite: ¹¹ 'I prašinu vašega grada, što je prionula za naše noge, stresamo vam! Ali ovo znajte: Približilo se kraljevstvo Božje!' ¹² Kažem vam da će Sodomi biti lakše u onaj dan negoli gradu tome!«

'Jao' neobraćenim gradovima

¹³ »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila silna djela koja su se dogodila u vama, odavno bi se već, sjedeći u kostrijeti i pepelu, bili obratili. ¹⁴ Ali će Tiru i Sidonu lakše biti na Sudu negoli vama. ¹⁵ I ti, Kafarnaume! Zar ćeš se do neba uzdići? Do Podzemlja ćeš se strovaliti. ¹⁶ Tko vas sluša, sluša mene; tko prezire vas, prezire mene. A tko prezire mene, prezire Onoga koji je mene poslao!«

Pravi razlog radosti

¹⁷ Sedamdesetidvojica se vratiše s radošću, govoreći: »Gospodine, i zli dusi nam se pokoravaju u ime tvoje.«^{[b] 18} On im reče: »Promatrah Sotonu kako poput munje pade s neba. ¹⁹ Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj neprijateljskoj sili, i ništa vam neće nauditi. ²⁰ Ali se ne radujte što vam se dusi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima!«

Evanđelje otkriveno malenima

²¹ U taj čas uskliknu on u Duhu Svetom i reče: »Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer se tako svidjelo tebi.^{[c] 22} Sve mi je predao Otac moj, i nitko ne zna tko je Sin - do Otac; ni tko je Otac - do Sin, i onaj komu Sin htjedne otkriti.«

²³ I okrenuvši se učenicima, reče im nasamo: »Blažene oči koje gledaju što vi gledate! ²⁴ Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli!«

Najveća zapovijed

²⁵ I gle, ustade neki zakonoznanac te, da bi ga iskušao, upita: »Učitelju, što mi je činiti da baštinim život vječni?« ²⁶ On mu reče: »Što je pisano u Zakonu? Kako čitaš?« ²⁷ A on odgovori: »Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom pameću svojom, i bližnjega svojega kao sebe samoga.« ²⁸ Reče mu Isus: »Ispravno si odgovorio. To izvršavaj i živjet ćeš.«

Milosrdni Samarijanac

²⁹ Želeći se pak opravdati, upita on Isusa: »A tko je moj bližnji?« ³⁰ Isus prihvati i reče:

»Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon pa upade među razbojnike koji ga svukoše i izudaraše, te otiđoše ostavivši ga polumrtva. ³¹ Slučajno je tim putem silazio neki svećenik, i vidjevši ga, mimoiđe. ³² Tako i neki levit kad dođe do toga mjesta priđe pa, vidjevši ga, mimoiđe. ³³ Neki pak Samarijanac, putujući, dođe do njega i vidjevši ga, sažali se. ³⁴ Priđe i povi mu rane zalivši ih uljem i vinom, te ga posadi na svoje živinče, prenese u gostinjac i pobrinu se za njega. ³⁵ Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. A ako što više potrošiš, ja ću ti na svom povratku nadoknaditi.'

³⁶ Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu što upade među razbojnike?« ³⁷ On nato reče: »Onaj koji mu iskaza milosrđe.« Isus mu onda reče: »Idi i ti čini tako.«

Marta i Marija

³⁸ Dok su oni tako išli svojim putem, uđe on u neko selo. Neka žena, imenom Marta, primi ga u kuću. ³⁹ Ona je imala sestru zvanu Marija koja je, sjednuvši tad Gospodinu do nogu, slušala njegovu riječ. ⁴⁰ A Marta bijaše vrlo zauzeta posluživanjem, pa priđe i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me moja sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj dakle da mi pripomogne!« ⁴¹ Gospodin joj odgovori: »Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo, ⁴² a jedno je potrebno. Marija je doista bolji dio izabrala, koji joj se neće oduzeti.«

Pouka o molitvi

11 Kad se Isus molio na nekom mjestu, pa prestao, jedan mu od njegovih učenika reče: »Gospodine, nauči nas moliti kao što je Ivan naučio svoje učenike!« ² A on im reče: »Kad molite, govorite:

⁵ I reče im: »Tko bi od vas imao prijatelja pa da pođe k njemu o ponoći i rekne mu: 'Prijatelju, posudi mi tri kruha, ⁶ jer mi je prijatelj došao s puta i nemam što pred njega iznijeti.' ⁷ A onaj mu iznutra odgovori: 'Ne dosađuj mi! Vrata su već zatvorena, i dječica su moja sa mnom u postelji. Ne mogu ustati da ti dadnem' - ⁸ kažem vam: ako i ne bude ustao i dao mu zato što mu je prijatelj, ustat će zbog njegove bezobzirnosti i dati koliko mu treba.

⁹ I ja vama kažem: Ištite, i dat će vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvorit će vam se. ¹⁰ Jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i onomu koji kuca otvorit će se. ¹¹ A koji će to otac među vama, ako ga sin zaište ribu, umjesto ribe dati mu zmiju?^{[f] 12} Ili, ako zaište jaje, dati mu štipavca? ¹³ Ako dakle vi, premda zli, znadete davati dobre darove svojoj djeci, koliko li će više Otac, Onaj s neba, dati Duha Svetoga onima koji ga ištu?«

Isus izgoni zle duhove

¹⁴ Potom je izgonio zlog duha koji bijaše nijem. I kad zli duh izađe, nijemi progovori. I mnoštvo se zadivi. ¹⁵ A neki od njih rekoše: »Po Beelzebulu, knezu zlih duhova, izgoni zle duhove!« ¹⁶ Drugi su, iskušavajući ga, tražili od njega znak s neba. ¹⁷ Ali im on, znajući njihove misli, reče: »Svako će kraljevstvo u sebi razdijeljeno opustjeti; tad se kuća na kuću sruši. ¹⁸ Ako je pak Sotona u sebi razdijeljen, kako li će se održati njegovo kraljevstvo - jer vi kažete da ja po Beelzebulu izgonim zle duhove? ¹⁹ Ako pak ja po Beelzebulu izgonim zle duhove, po kome ih izgone sinovi vaši? Stoga će vam oni biti suci. ²⁰ Ali ako ja prstom Božjim zle duhove izgonim, tada je k vama stiglo kraljevstvo Božje. ²¹ Dokle god jaki i naoružani čuva svoj dvor, imanje mu je u miru. ²² Ali kada dođe jači od njega, nadvlada ga, i otme mu sve njegovo oružje u koje se uzdao, te razdijeli što mu je zaplijenio.

²³ Tko nije sa mnom, protiv mene je; i tko sa mnom ne sabire, prosipa.«

Povratak zlog duha

²⁴ »Kad nečisti duh izađe iz čovjeka, luta bezvodnim mjestima tražeći spokoja, ali kako ga ne nalazi, onda kaže: 'Vratit ću se u svoju kuću odakle izađoh.' ²⁵ I kad dođe, nađe je pometenu i uređenu. ²⁶ Tada ode i dovede sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i nastane se ondje. Tako tomu čovjeku posljednje postane gore od prijašnjega.«

Blaženi i blaženiji

²⁷ Dok je on to govorio, povika neka žena iz mnoštva: »Blažena utroba koja te nosila i prsa što si ih sisao!« ²⁸ A on nato reče: »Blaženiji su, naprotiv, oni koji slušaju riječ Božju i drže je!«

Jonin znak

²⁹ Kako se mnoštvo skupljalo, stade on govoriti: »Naraštaj ovaj naraštaj je opak. Traži znak, ali mu se znak neće dati, osim znaka Jone. ³⁰ Jer kao što je Jona bio znak Ninivljanima, tako će biti i Sin Čovječji ovomu naraštaju. ³¹ Kraljica Juga ustat će na Sudu s ljudima ovoga naraštaja i osuditi ih, jer ona dođe s krajeva zemlje čuti mudrost Salomonovu, a gle: ovdje je nešto veće od Salomona! ³² Ninivljani će ustati na Sudu s ovim naraštajem i osuditi ga, jer se oni obratiše na Joninu propovijed, a gle: ovdje je nešto veće od Jone!«

Oko - svjetiljka tijelu

³³ »Nitko kad zapali svjetiljku ne stavlja je na skrovito mjesto, niti pod posudu, nego na svijećnjak da oni koji ulaze vide svjetlo.^{[g] 34} Tvoje je oko svjetiljka tvom tijelu. Ako je oko tvoje bistro, i cijelo je tijelo tvoje svijetlo. Ako je pak nevaljalo, i tijelo je tvoje tamno. ³⁵ Pazi dakle da svjetlo koje je u tebi ne bude tama. ³⁶ Bude li dakle cijelo tvoje tijelo svijetlo, bez ikakva tamna dijela, bit će ono cijelo svijetlo, kao kad te svjetiljka svojim sjajem rasvjetljuje.«

'Jao' farizejima i zakonoznancima

³⁷ Dok je on govorio, neki ga farizej zamoli da objeduje kod njega, te on uđe i smjesti se za stol. ³⁸ Kad farizej to vidje, začudi se što se on najprije ne opra prije objeda. ³⁹ Ali mu Gospodin reče: »Da, vi farizeji čistite vanjštinu čaše i zdjele, a nutrina vam je puna otimačine i zlobe. ⁴⁰ Bezumnici! Nije li onaj koji načini ono što je izvana, načinio i ono što je iznutra? ⁴¹ Nego, dajte za milostinju ono što je unutra, i evo: sve vam je čisto.

⁴² Ali jao vama, farizeji! Dajete desetinu od metvice i rutvice i od povrća svakovrsna, a mimoilazite pravicu i ljubav Božju. Ovo je trebalo činiti, a ono ne izostavljati.

⁴³ Jao vama, farizeji! Volite prvo sjedalo u sinagogama i pozdravljanja na trgovima.

⁴⁴ Jao vama! Jer ste kao nezamjetljivi grobovi, tako da po njima ljudi ne znajući hode.«

⁴⁵ Tada mu neki zakonoznanac reče: »Učitelju, tako govoreći, i nas vrijeđaš!« ⁴⁶ A on reče:

»Jao i vama, zakonoznanci! Prtite na ljude bremena preteška za nošenje, a sami ih ni jednim prstom svojim ne biste dotaknuli.

⁴⁷ Jao vama! Gradite spomenike prorocima, a vaši ih oci pobiše. ⁴⁸ Tako ste svjedoci i odobravate djela svojih otaca: oni ih pobiše, a vi im gradite. ⁴⁹ Stoga i Mudrost Božja reče: 'Poslat ću k njima proroke i apostole; i neke će od njih poubijati i prognati - ⁵⁰ da se od ovog naraštaja zatraži krv svih proroka prolivena od postanka svijeta, ⁵¹ od krvi Abelove do krvi Zaharijine, koji bi pogubljen između žrtvenika i Doma Božjega. Da, kažem vam, to će se tražiti od ovoga naraštaja.

⁵² Jao vama, zakonoznanci! Uzeli ste ključ znanja; sami ne uđoste, a zabraniste onima koji ulaze!«

⁵³ Kad izađe odande, pismoznanci i farizeji stadoše žestoko navaljivati i zapitkivati ga o mnogočemu, ⁵⁴ vrebajući na nj, ne bi li štogod ulovili iz njegovih usta.