Beginning

Trganje klasja subotom

6 Jednom je u subotu prolazio kroz žitna polja, a učenici su njegovi trgali klasje i jeli, tarući ga rukama.^{[a] 2} Neki pak farizeji rekoše: »Zašto činite što subotom nije dopušteno?«^{[b] 3} Isus im nato odgovori: »Zar niste čitali što ono učini David kad ogladnje on i oni koji su bili s njime? ⁴ Kako uđe u Dom Božji te uze i pojede prinesene kruhove, pa ih dade i onima koji su bili s njime, premda ih nije dopušteno jesti nikomu osim svećenicima.« ⁵ I govorio im je: »Sin Čovječji Gospodar je i subote!«

Iscjeljenje subotom

⁶ Druge subote uđe on u sinagogu i stane poučavati. Bio je ondje čovjek kojemu desna ruka bijaše usahla. ⁷ Pismoznanci su i farizeji vrebali na njega neće li iscjeljivati u subotu, kako bi našli za što da ga optuže. ⁸ Ali on je znao njihove namisli, pa reče čovjeku koji je imao usahlu ruku: »Ustani i stani u sredinu!« On usta i stade. ⁹ A Isus im reče: »Pitam vas: Je li subotom dopušteno činiti dobro, ili zlo činiti; spasiti život ili upropastiti?« ¹⁰ I pogledavši ih sve unaokolo, reče onomu: »Ispruži svoju ruku!« On učini tako, i ruka mu opet postade zdrava. ¹¹ Oni pak, puni bijesa, stadoše se među sobom dogovarati što bi Isusu mogli učiniti.

Izbor Dvanaestorice

¹² Tih dana on ode na goru da se moli. I provede svu noć u molitvi Božjoj. ¹³ Kad osvanu dan, dozva svoje učenike te od njih izabra Dvanaestoricu koje prozva apostolima:

¹⁴ Šimuna, koga prozva i Petrom, i Andriju njegova brata, i Jakova i Ivana i Filipa i Bartolomeja ¹⁵ i Mateja i Tomu i Jakova Alfejeva i Šimuna koji se zove Revnitelj ¹⁶ i Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskoga, koji postade izdajnik.

Blaženstva

¹⁷ Siđe s njima i zaustavi se na nekoj zaravni. Veliko mnoštvo njegovih učenika i veliko mnoštvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, te iz tirskog i sidonskog primorja, ¹⁸ došlo je da ga sluša i da budu izliječeni od svojih bolesti. Iscjeljivani su i oni koje su mučili nečisti dusi. ¹⁹ Sve ga je mnoštvo nastojalo dotaknuti, jer je iz njega izlazila sila i sve liječila.

²⁰ On, upravivši oči na svoje učenike, govorio je:

»Blaženi siromasi, jer vaše je kraljevstvo Božje!

²¹ Blaženi koji sada gladujete, jer ćete biti nasićeni!

Blaženi koji sada plačete, jer ćete se smijati!

²² Blaženi ste kad vas ljudi zamrze, i kad vas izopće i pogrde, i kad odbace vaše ime kao opako zbog Sina Čovječjega!

²³ Radujte se u onaj dan i poskakujte od veselja, jer evo, velika je plaća vaša na nebu! Jer isto su tako postupali s prorocima očevi njihovi.

Jao vama!

²⁴ Ali jao vama, bogataši, jer imate svoju utjehu!

²⁵ Jao vama koji ste sada siti, jer ćete gladovati!

Jao - vi koji se sada smijete - jer ćete žalovati i plakati!

²⁶ Jao - kad svi ljudi budu o vama dobro govorili, jer tako su isto činili lažnim prorocima očevi njihovi!«

Ljubav prema neprijateljima

²⁷ »Nego, vama koji slušate, kažem: Ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji vas mrze; ²⁸ blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas kleveću. ²⁹ Onomu tko te udari po jednom obrazu, pruži i drugi. A onomu tko ti otima ogrtač, ne brani mu ni donje haljine. ³⁰ Svakomu tko od tebe ište, podaj. A od onoga koji tvoje uzme, ne išti natrag. ³¹ I kako želite da ljudi čine vama, tako činite vi njima. ³² I ako ljubite one koji vas ljube, kakva li vam je hvala? Jer i grješnici ljube one koji njih ljube. ³³ Ako, naime, činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva li vam je hvala? I grješnici to isto čine. ³⁴ I ako pozajmljujete onima od kojih se nadate dobiti, kakva li vam je hvala? I grješnici grješnicima pozajmljuju, da opet prime jednako.

³⁵ Nego, ljubite neprijatelje svoje, činite dobro i pozajmljujte ne nadajući se ičemu, pa će plaća vaša biti velika, i bit ćete sinovi Svevišnjega, jer je On dobrostiv i prema nezahvalnima i prema zlima. ³⁶ Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan.«

Moralne pouke

³⁷ »Ne sudite, i nećete ni biti suđeni. Ne osuđujte, i nećete ni biti osuđeni. Opraštajte, i bit će vam oprošteno.

³⁸ Dajte, i dat će vam se; mjera dobra, nabijena, stresena i prepuna dat će se u vaše krilo. Jer mjerom kojom mjerite, odmjerit će se i vama.«

³⁹ A kaza im i prispodobu: »Može li slijepac slijepca voditi? Neće li obojica u jamu pasti?

⁴⁰ Nije učenik nad učiteljem, već će i posvema poučen biti tek kao njegov učitelj.

⁴¹ Zašto gledaš trunak u oku brata svojega, a brvna u svojemu oku ne zamjećuješ? ⁴² Kako možeš reći svojemu bratu: 'Brate, dopusti da ti izvadim trunak iz tvoga oka', a sam ne vidiš brvna u svojemu oku? Licemjere, najprije izvadi brvno iz svojega oka, pa ćeš onda jasno vidjeti kako iz oka svojega brata trunak izvaditi.«

Stablo se poznaje po plodovima

⁴³ »Nema, naime, stabla dobra koje rodi plodom nevaljalim, niti pak stabla nevaljala koje rodi plodom dobrim. ⁴⁴ Jer se svako stablo poznaje po plodu svojemu. Ta ne beru se smokve s trnja, niti se grožđe trga s drače. ⁴⁵ Dobar čovjek iz dobre riznice srca iznosi dobro, a zlikovac iz zla iznosi zlo, jer mu usta govore iz onoga čega je srce prepuno.«

Prispodoba o gradnji kuće

⁴⁶ »Zašto me zovete: 'Gospodine, Gospodine!', a ne činite što kažem? ⁴⁷ Svaki onaj koji dolazi k meni i sluša moje riječi i vrši ih, pokazat ću vam komu je nalik: ⁴⁸ nalik je čovjeku koji gradi kuću, pa iskopa duboko i postavi temelj na stijeni. Kad nadođe poplava, navali bujica na tu kuću, ali je ne može pomaknuti, jer je dobro sagrađena.^{[c] 49} A tko čuje i ne izvrši, nalik je čovjeku koji sagradi kuću na tlu, bez temelja. Navali bujica na nju, i odmah se sruši te nastade od te kuće ruševina velika.«

Primjer vjere

7 Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, tako da im doprije do ušiju, uđe u Kafarnaum. ² Nekomu stotniku sluga bijaše bolestan, gotovo na umoru, a bijaše mu veoma drag. ³ Čuvši za Isusa, posla k njemu starješine židovske, moleći ga da dođe kako bi mu ozdravio slugu. ⁴ Oni dođoše k Isusu i stadoše ga usrdno moliti: »Dostojan je da mu to učiniš, ⁵ jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio!«

⁶ Isus se uputi s njima. I kad već bijaše nedaleko od kuće, stotnik posla prijatelje da mu kažu: »Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. ⁷ Zato se nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego, reci riječ - da ozdravi moj sluga!^{[d] 8} Jer i ja, premda sam čovjek vlasti podređen, imam pod sobom vojnike pa kad jednomu kažem: 'Idi!' - i ide, a drugome: 'Dođi!' - i dođe. A sluzi svome: 'Učini to!' - i učini.« ⁹ Čuvši to, Isus mu se zadivi te, okrenuvši se mnoštvu koje ga je slijedilo, reče: »Kažem vam, ni u Izraelu tolike vjere ne nađoh!« ¹⁰ Kad su se oni koji su bili poslani vratili kući, nađoše slugu zdrava.

Uskrišenje udovičina sina

¹¹ Ode zatim u grad zvani Nain. S njime su išli njegovi učenici i silno mnoštvo. ¹² Približi se gradskim vratima, kad gle: iznosili su mrtvaca, sina jedinca u majke koja bijaše udovica. S njome je bilo brojno mnoštvo iz grada. ¹³ Kad je Gospodin ugleda, sažali se nad njom te joj reče: »Ne plači!« ¹⁴ I pristupivši, dotaknu se nosila; nosači zastadoše, a on reče: »Mladiću, tebi govorim, ustani!« ¹⁵ I podiže se mrtvac i stade govoriti, a on ga predade njegovoj majci. ¹⁶ Sve ih obuze strah. Slavili su Boga govoreći: »Prorok velik ustade među nama!« i »Pohodi Bog narod svoj!« ¹⁷ Ovaj se glas o njemu proširi po cijeloj Judeji i po svoj okolici.

Isus o Ivanu Krstitelju

¹⁸ O svemu tome dojaviše Ivanu njegovi učenici. Dozvavši dvojicu svojih učenika, Ivan ¹⁹ ih posla Gospodinu da ga pitaju: »Jesi li ti Onaj koji ima doći, ili drugoga da čekamo?«^{[e] 20} Došavši k njemu, ovi mu ljudi rekoše: »Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?'« ²¹ On je upravo u taj čas iscijelio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim je slijepcima podario vid. ²² Tada im odgovori: »Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješćuje Evanđelje. ²³ I blažen je onaj tko se ne sablazni o mene!«

²⁴ Kad Ivanovi glasnici otiđoše, stade on govoriti mnoštvu o Ivanu: »Što ste izašli u pustinju pogledati? Trsku koju vjetar njiše? ²⁵ Ili što ste izašli vidjeti? Čovjeka u meke haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odjeći i raskoši u kraljevskim su dvorima. ²⁶ Onda što ste izašli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. ²⁷ On je Onaj o kome je pisano:

²⁸ Kažem vam, među rođenima od žena nema većega od Ivana; ipak je i najmanji u kraljevstvu Božjemu veći od njega.^{[f] 29} I sav narod koji je slušao, i carinici, priznadoše da je Bog u pravu, krstivši se Ivanovim krštenjem. ³⁰ A farizeji i zakonoznanci prezreše Božji naum za njih, ne htjevši da ih on krsti.«

Isus o suvremenicima

³¹ »Čemu ćemo onda reći da su nalik ljudi ovoga naraštaja? Komu su nalik? ³² Nalik su dječici što sjede na trgu i jedni drugima dovikuju, pa govore: 'U frule vam zasvirasmo i ne zaigraste, tužaljke zapjevasmo i ne zaplakaste.' ³³ Jer došao je Ivan Krstitelj; niti jede kruha, niti pije vina, a vi govorite: 'Zlog duha ima.' ³⁴ Došao je Sin Čovječji; jede i pije, a vi govorite: 'Gle proždrljivca i pijanice, prijatelja carinika i grješnika.' ³⁵ Ali opravda se mudrost pred svom svojom djecom.«

Grješnica kojoj je mnogo oprošteno

³⁶ Neki farizej molio ga je da blaguje s njime, te on uđe u kuću farizejevu i smjesti se za stol. ³⁷ Kadli eto neke žene, koja bijaše grješnica u gradu; doznavši da je on za stolom u farizejevoj kući, donese alabastrenu posudicu pomasti ³⁸ i stade straga do njegovih nogu. Plačući, suzama mu poče oblijevati noge. Svojom ih je kosom otirala, cjelivala ih i mazala pomašću.

³⁹ Vidjevši to farizej koji ga bijaše pozvao, reče u sebi: »Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je ta žena što ga se dotiče - da je grješnica.« ⁴⁰ Isus mu nato odgovori: »Šimune, imam ti nešto reći.« »Učitelju«, prihvati on, »reci!« ⁴¹ »Dvojica su dužnika dugovali nekom vjerovniku; jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset. ⁴² Kako nisu mogli vratiti, on oprosti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« ⁴³ Šimun odgovori: »Smatram, onaj komu je više oprostio.« On mu nato reče: »Pravo si prosudio.«

⁴⁴ I okrenuvši se ženi, reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ušao sam ti u kuću, vode mi na noge nisi dao; a ona mi je suzama svojim noge oblila i kosom ih svojom otrla. ⁴⁵ Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđoh, ne prestade mi nogu cjelivati. ⁴⁶ Uljem mi glavu nisi pomazao, a ona mi je pomašću noge pomazala. ⁴⁷ Stoga, kažem ti, njezini su mnogi grijesi oprošteni, jer je ljubila mnogo. Komu se pak malo oprašta, ljubi malo.«

⁴⁸ A njoj reče: »Grijesi su ti oprošteni!« ⁴⁹ Oni koji su bili s njime za stolom stadoše među sobom govoriti: »Tko je ovaj što i grijehe oprašta?« ⁵⁰ I reče ženi: »Vjera te tvoja spasila. Idi u miru!«