Beginning

Zli vinogradari

12 I stade im govoriti u prispodobama. »Čovjek posadi vinograd i ogradi ga plotom, iskopa tijesak, sagradi kulu, predade ga u zakup vinogradarima i otputova. ² I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da uzme od njih od vinogradskoga uroda. ³ A oni ga uhvatiše, istukoše i otpraviše praznih ruku. ⁴ Opet posla k njima drugoga slugu. I njemu razbiše glavu i pogrdiše ga. ⁵ I opet posla jednoga, a njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, a druge pobiše. ⁶ Još je imao jednoga, ljubljenog sina. Njega naposljetku posla k njima, govoreći: 'Poštovat će moga sina!' ⁷ No ti vinogradari rekoše jedni drugima: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša!' ⁸ I uhvatiše ga, ubiše i izbaciše izvan vinograda. ⁹ Što će dakle učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima. ¹⁰ Niste li čitali ovo Pismo: 'Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade glavnim ugaonim kamenom. ¹¹ Od Gospodina to dođe i čudesno je u očima našim'!«

¹² I tražili su da ga uhite, ali se pobojaše mnoštva; jer razumješe da je protiv njih izrekao tu prispodobu. Tada ga ostaviše i otiđoše.

Pitanje o porezu

¹³ Tada pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca kako bi ga uhvatili u riječi. ¹⁴ Dođoše i reknu mu: »Učitelju! Znamo da si istinit i da ti nije stalo ni do koga, jer ne gledaš tko je tko, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno davati porez caru, ili nije? Da damo, ili ne damo?« ¹⁵ A on, poznavajući njihovo licemjerje, reče im: »Zašto me iskušavate? Donesite mi denar da ga vidim.« ¹⁶ Oni mu donesoše. I upita ih: »Čiji je ovo lik i natpis?« »Carev!«, rekoše mu. ¹⁷ A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« A oni su mu se divili.

Uskrsnuće i ženidba

¹⁸ I dođu k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. Pitali su ga: ¹⁹ »Učitelju! Mojsije nam je napisao: 'Umre li komu brat i ostavi ženu, a djeteta ne ostavi, neka njegov brat uzme tu ženu i podigne potomstvo svojemu bratu.' ²⁰ Bilo je sedmero braće. I prvi uze ženu i umre i ne ostavi potomstva. ²¹ Uze je tada drugi i umrije ne ostavivši potomstva; isto tako i treći. ²² I nijedan od sedmorice ne ostavi potomstva. Posljednja od sviju umrije i ta žena. ²³ O uskrsnuću, kad uskrsnu, komu će od njih ona biti ženom? Jer su je za ženu imala sedmorica.«^{[a] 24} Isus im reče: »Niste li u zabludi stoga što ne poznajete ni Pisama ni sile Božje? ²⁵ Kad od mrtvih ustanu, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima. ²⁶ A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi, u odlomku o grmu, kako Mojsiju reče Bog: 'Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev'? ²⁷ On nije Bog mrtvih, nego živih. U velikoj ste zabludi.«

Najveća zapovijed

²⁸ Pristupivši jedan od pismoznanaca, koji je slušao gdje oni raspravljaju, i primijetivši kako im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« ²⁹ Isus odgovori: »Prva je: 'Čuj, Izraele: Gospodin Bog naš, Gospodin je jedini! ³⁰ Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz sve pameti svoje, i iz sve snage svoje!' ³¹ Druga je ova: 'Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga!' Druge veće zapovijedi od ovih nema.« ³² Reče mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si rekao: On je jedini, i nema drugoga osim Njega. ³³ I Njega ljubiti iz svega srca, i iz sve misli, i iz sve snage, i ljubiti bližnjega kao sebe samoga, više je nego sve paljenice i žrtve.« ³⁴ Vidjevši kako on pametno odgovori, Isus mu reče: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega.« I nitko se više nije usuđivao išta ga zapitati.

Sin i Gospodin Davidov

³⁵ Poučavajući u Hramu, Isus stade govoriti: »Kako to da pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? ³⁶ Sam David reče u Duhu Svetome: 'Reče Gospodin Gospodinu mojemu: Sjedni meni zdesna dok neprijatelje tvoje ne položim pod noge tvoje.' ³⁷ Sam ga David zove Gospodinom; otkuda mu je onda sin?« I veliko ga mnoštvo slušalo s užitkom.

Čuvajte se pismoznanaca!

³⁸ A on im je u svojoj pouci govorio: »Čuvajte se pismoznanaca koji vole hodati u dugim haljinama, pozdrave na trgovima, ³⁹ prva sjedala u sinagogama i čelna mjesta na gozbama; ⁴⁰ koji proždiru kuće udovičke, a pod izlikom dugih molitava. Oni će primiti strožu osudu.«

Dar udovičin

⁴¹ Onda sjede nasuprot riznici te je promatrao kako ljudi u riznicu ubacuju bakrene novčiće. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo. ⁴² Dođe i neka siromašna udovica i ubaci dvije lepte, što čini jedan kvadrant. ⁴³ Tada dozvavši svoje učenike, reče im: »Zaista, kažem vam, ova je siromašna udovica ubacila više od svih koji su ubacivali u riznicu, ⁴⁴ jer svi su oni ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje oskudice ubacila sve što je imala - sve što joj je za život.«

Propast Jeruzalema i svršetak svijeta

13 Kad je izlazio iz Hrama, rekne mu jedan od njegovih učenika: »Učitelju! Pogledaj kakva li kamenja i kakvih li zdanja!« ² Isus mu reče: »Vidiš li ova golema zdanja? Ne, ni kamen na kamenu neće se ovdje ostaviti nerazvaljen.«

³ Dok je na Maslinskoj gori sjedio nasuprot Hramu, pitali su ga nasamo Petar, Jakov, Ivan i Andrija: ⁴ »Reci nam kada će to biti i koji je znak kada se sve to ima izvršiti?« ⁵ Tada im Isus stade govoriti: »Pazite da vas tko ne zavede. ⁶ Mnogi će doći u moje ime govoreći: 'Ja sam!' I mnoge će zavesti. ⁷ A kad dočujete za ratove i glasine o ratovima, ne uznemirujte se, treba se to dogoditi, ali to još nije svršetak. ⁸ Ustat će, naime, narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva, i bit će potresa po raznim mjestima, bit će gladi. To je početak porođajnih muka.

⁹ A vi pazite sami na sebe! Predavat će vas vijećima i bičevat će vas u sinagogama. I stajat ćete zbog mene pred upraviteljima i kraljevima, njima za svjedočanstvo. ¹⁰ A treba da se najprije svim narodima propovijeda Evanđelje.

¹¹ I kad vas povedu da vas izruče, ne brinite se unaprijed što ćete govoriti, nego što vam se u onaj čas dadne, to govorite, jer niste vi koji govorite, nego Duh Sveti. ¹² I brat će brata predavati na smrt i otac dijete; i djeca će ustajati na roditelje i ubijati ih. ¹³ I svi će vas zamrziti zbog imena mojega. Ali onaj koji ustraje do svršetka, bit će spašen.

¹⁴ A kad vidite 'gnusobu pustošenja' da stoji gdje ne smije biti - tko čita, neka shvati - neka tada oni koji budu u Judeji bježe u gore; ¹⁵ tko pak bude na krovu, neka ne silazi i ne ulazi u kuću uzeti što iz nje. ¹⁶ I tko bude u polju, neka se ne vraća natrag uzeti svoj ogrtač. ¹⁷ Jao trudnicama i dojiljama u one dane! ¹⁸ Molite da se to ne dogodi zimi, ¹⁹ jer će onih dana biti nevolja kakve nije bilo od početka stvorenja, koje Bog stvori, pa sve dosad, niti će je zasigurno ikada biti. ²⁰ I kad Gospodin ne bi skratio te dane, ne bi se spasilo nijedno tijelo. Ali zbog izabranih, koje izabra, skratio je te dane. ²¹ I ako vam tada tko rekne: 'Evo ovdje Krista! Eno ga ondje!' - ne vjerujte! ²² Jer će ustati lažni kristi i lažni proroci, i pokazivat će znake i čudesa da, bude li moguće, zavedu izabrane. ²³ Vi pak budite na oprezu! Sve sam vam rekao unaprijed!«

Pojava Sina Čovječjega

²⁴ »Ali u one dane poslije te nevolje, sunce će pomrčati, mjesec neće sjaj svoj davati, ²⁵ zvijezde će s neba padati i sile će se nebeske poljuljati. ²⁶ I tada će ugledati Sina Čovječjega gdje dolazi na oblacima s velikom silom i slavom. ²⁷ I tada će odaslati anđele i skupiti svoje izabranike od četiriju vjetara; s kraja zemlje do na kraj neba.

²⁸ A od smokve se poučite prispodobi: kad joj grana već omekša i prolista, znate da je blizu ljeto. ²⁹ Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu, na vratima. ³⁰ Zaista, kažem vam: ovaj naraštaj zasigurno neće proći dok se sve ovo ne zbude. ³¹ Nebo će i zemlja proći, a riječi moje nikada neće proći.«

Budnost

³² »A o onom danu i času nitko ne zna: ni anđeli na nebu ni Sin, samo Otac! ³³ Pazite, bdijte! Ne znate, doista, kad je taj čas.^{[b] 34} Kao kad ono čovjek na odlasku ostavi svoju kuću i preda nadležnost svojim slugama, svakomu svoj posao, a vrataru zapovjedi da bdije. ³⁵ Bdijte dakle, jer ne znate kad se gospodar kuće vraća: uvečer ili o ponoći, ili o pjevu pijetlova ili ujutro, ³⁶ da vas ne bi, kad se iznenada vrati, našao gdje spavate. ³⁷ Što kažem vama, to kažem svima: Bdijte!«