Beginning

⁴ Ја не седим с лажљивцима,
    с лицемерима се ја не дружим.
⁵ Ја мрзим збор зликоваца,
    с опакима нећу ни да седнем.
⁶ Руке перем у својој невиности,
    и идем око твог жртвеника, Господе,
⁷ да гласно уздигнем глас хвалоспева,
    и другима причам о свим твојим чудима.

⁸ Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
    место у коме пребива твоја слава.
⁹ Не погуби моју душу с грешницима,
    ни мој живот с људима крволочним;
¹⁰ на рукама је њима безакоње,
    а десница пуна им је мита.
¹¹ А ја ћу ходати у недужности;
    откупи ме, смилуј ми се!

¹² Моја нога стоји на равном месту:
    на зборовима благосиљаћу Господа.

² Кад на мене навале опаки
    да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
    они се спотичу и падају.
³ Па да и војска крене против мене,
    моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
    и тада ћу бити пун поуздања.

⁴ Једно тражим од Господа
    и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
    кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
    и савет потражим у његовом Дому.
⁵ Јер он ме склања под сеницу своју
    у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
    на стену ме подиже.

⁶ Узвисила се сада моја глава
    изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
    певаћу Господу, песмом га славити.

⁷ Чуј, Господе, глас мој,
    смилуј ми се, услиши ме!
⁸ Моје ме срце упућује к теби:
    „Тражи лице моје.“
    Твоје лице тражим, Господе.
⁹ Не криј своје лице од мене,
    не изручи гневу слугу свога,
    ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
    Боже спасења мога.
¹⁰ Ако ме напусте и отац и мајка,
    Господ ће ме примити.
¹¹ Учи ме, Господе, своме путу,
    равном ме стазом води,
    ради мрзитеља мојих.
¹² Не предај ме вољи мога противника,
    јер лажни сведоци устају на мене,
    који одишу насиљем.

¹³ Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
    у земљи живих.
¹⁴ Чекај на Господа:
    буди јак и одважна срца,
    и чекај на Господа.

³ Не одведи ме с опакима,
    с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
    а у срцу злоба им почива.
⁴ Врати им по делима њиховим,
    и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
    ти им врати што су заслужили.

⁵ Пошто не маре за дела Господња,
    нити за дела руку његових,
    срушиће их, подићи их неће.

⁶ Нека је благословен Господ,
    јер је чуо глас мога преклињања.
⁷ Господ је моја снага и мој штит,
    у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
    својом песмом даваћу му хвале.

⁸ Господ је снага свом народу,
    тврђава спасења свом помазанику.
⁹ Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
    Напасај га и носи заувек!

³ Глас је Господњи над водама,
    он то тутњи, он, Бог славе,
    он, Господ, над многим водама.
⁴ Глас је Господњи силан,
    глас је Господњи величанствен.
⁵ Глас Господњи ломи кедрове,
    Господ ломи кедрове ливанске.
⁶ Од њега поскакују као теле,
    а Ливан и Сирјон^[a] као биволче.
⁷ Глас Господњи сипа муње огњене,
⁸ глас Господњи потреса пустињу,
    тресе Господ пустињу кадиску.
⁹ Од гласа Господњег кошуте се младе,
    шумама он скида кору са стабала,
    а у Дому његовом сви говоре „Слава!“

¹⁰ Господ столује над потопом,
    Господ столује као Цар довека.
¹¹ Господ даје силу свом народу,
    Господ миром благосиља свој народ.

⁴ Запојте Господу, верни његови,
    хвалите га, спомињите светост његову.
⁵ Јер гнев његов траје за трен,
    а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
    а јутро клицање.

⁶ У свом спокојству рекао сам себи:
    „Никада ме ништа неће уздрмати.“
⁷ Милошћу си ме својом, Господе,
    учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
    свега ме је страх обузео.

⁸ К теби вапим, Господе,
    од свога Бога тражим милост.
⁹ „Каква корист од моје смрти,
    ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
    Зар ће прах о твојој верности да прича?
¹⁰ Почуј, Господе, смилуј ми се,
    буди моја помоћ, о, Господе!“

¹¹ Мој си плач окренуо у коло,
    скинуо си с мене рухо жалости,
    и у рухо ме радости обукао.
¹² Зато те душа моја слави без престанка.
    О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!

⁶ Мрзим служитеље безвредних идола;
    поуздајем се једино у Господа.
⁷ Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
    јер ти си видео моју муку;
    ти си знао тескобу моје душе.
⁸ Ниси ме дао у руке душманину,
    него си ми ноге поставио на пространо место.

⁹ Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
    моје око од жалости копни,
    вене моја душа и нутрина.
¹⁰ Живот ми се троши у жалости,
    у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
    и кости се моје распадају.
¹¹ Поруга постадох због свих својих душмана:
    суседима терет, а знанцима страшило;
    беже од мене кад ме виде на улици.
¹² Падох у заборав, као да сам умро,
    постао сам као разбијени суд.
¹³ Јер ја чујем клевете многих,
    ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
    кују заверу да ми живот узму.

¹⁴ Али ја се у тебе уздам, Господе,
    и кажем: „Ти си Бог мој.“
¹⁵ Време је моје у руци твојој;
    избави ме из руку душмана,
    и од оних који ме прогоне.
¹⁶ Нека лице твоје обасја слугу твога,
    милошћу ме својом избави.
¹⁷ Не дај да се постидим, Господе,
    јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
    у Свету мртвих нек умукну.
¹⁸ Нека умукну уста лажљива,
    која против праведника говоре
    обесно, охоло и презриво.

¹⁹ Како је обилна доброта твоја,
    коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
    онима што у теби уточиште нађу.
²⁰ Ти их скриваш у заклону свог лица,
    од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
    од језика који оптужују.

²¹ Благословен био Господ,
    јер ми исказа дивну милост своју,
    кад сам био у граду под опсадом.
²² Тада рекох узнемирен:
    „Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
    када сам завапио к теби.

²³ Волите Господа, сви верни његови,
    Господ чува оне који верују,
    а охолима плаћа пуном мером.
²⁴ Будите јаки и храбра срца,
    сви ви што се надате Господу!