Beginning

Јосијина обнова

23 Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу код њега. ² Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и свим становницима Јерусалима, са свим свештеницима и пророцима, са свим народом, од малог до великог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. ³ Затим је цар стао код стуба и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. И сав народ је пристао уз савез.

⁴ Цар је заповедио свештенику Хелкији да се из Дома Господњег изнесу сви предмети који су били начињени за Вала, Аштарту и сву војску небеску. Спалио их је изван Јерусалима на кидронским пољима, а прах је однео у Ветиљ. ⁵ Уклонио је идолопоклоничке свештенике које су Јудини цареви поставили да приносе ка̂д на узвишицама по Јудиним градовима и око Јерусалима, и оне што су приносили ка̂д Валу, сунцу, месецу, сазвежђима, и свој војсци небеској. ⁶ Затим је из Дома Господњег изнео Аштартин стуб ван Јерусалима, на поток Кидрон, и спалио га код потока Кидрона. То је смрвио у прах, који је расуо по гробовима обичног народа. ⁷ Онда је срушио куће храмских блудника, које су биле у Дому Господњем, где су жене плеле засторе^[a] за Аштарту.

⁸ Одвео је све те свештенике из Јудиних градова и оскрнавио узвишице где су свештеници приносили ка̂д, од Гаваје до Вир-Савеје. Такође је уништио узвишице врата, које су се налазиле на улазу врата Исуса, управитеља града, с десне стране градске капије. ⁹ Међутим, свештеници узвишица нису служили код жртвеника Господњег у Јерусалиму, иако су јели од бесквасних хлебова међу својом браћом.

¹⁰ Језекија је оскрнавио и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да више нико не би огњем Молоху спаљивао свога сина или своју ћерку. ¹¹ Уклонио је и коње које су Јудини цареви заветовали сунцу код улаза у Дом Господњи, поред собе дворанина Натан-Мелеха, која је била у том крају. Сунчана кола је спалио у огњу.

¹² Цар је срушио и жртвенике на крову горње собе Ахазове, које су направили Јудини цареви, и жртвенике које је направио Манасија у два предворја Дома Господњег. Уклонио их је оданде, а њихов прах је бацио у поток Кидрон. ¹³ Цар је оскрнавио и жртвенике што су стајали насупрот Јерусалима, јужно од Горе уништења^[b]. Њих је Соломон, цар Израиља, изградио за Аштарту, гадост Сидонаца, Хамоса, гадост Моаваца и Молоха^[c], гадост Амонаца. ¹⁴ Стубове им је поломио у парампарчад, Аштартине ступове је посекао, па је та места напунио људским костима.

¹⁵ Спалио је и жртвеник у Ветиљу, узвишицу коју је начинио Јеровоам, син Наватов, који је навео Израиљ на грех. Тај жртвеник и узвишицу је срушио. Затим је узвишицу спалио и сатро је у прах. Аштартин стуб је спалио. ¹⁶ Кад се Јосија осврнуо, видео је тамо на гори гробове. Послао је људе да узму кости из гробова, а онда их је спалио на жртвенику. Тако их је оскрнавио, по речи Господњој, које је објавио Божији човек који је прорекао ове ствари.

¹⁷ Затим је упитао: „Какав је то споменик што видим?“

Људи из града су му рекли: „То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде. Он је прорекао ове ствари које си учинио са жртвеником у Ветиљу.“

¹⁸ Јосија рече: „Оставите га; нека нико не узнемирава његове кости.“ И тако су му оставили кости, с костима оног пророка што је дошао из Самарије.

¹⁹ Јосија је, такође, уклонио храмове на узвишицама које су биле по градовима Самарије, које су начинили израиљски цареви да гневе Господа. Учинио је са њима исто онако како је учинио у Ветиљу. ²⁰ Тамо на жртвеницима је поклао све свештенике узвишица, и спалио људске кости на њима. Затим се вратио у Јерусалим.

Прослава Пасхе

²¹ Потом је цар заповедио свему народу: „Прославите Пасху Господу, Богу своме, како је прописано у овој Књизи савеза.“ ²² Наиме, таква Пасха се није славила од времена судија који су судили Израиљу, и за све време израиљских и Јудиних царева. ²³ Само се осамнаесте године цара Јосије ова Пасха славила Господу у Јерусалиму.

²⁴ Јосија је, такође, истребио призиваче духова и видовњаке, идоле и кипове, и све гадости које су се виђале у Јуди и Јерусалиму. Тако је испунио речи Закона које су биле записане у књизи коју је свештеник Хелкија пронашао у Дому Господњем. ²⁵ Пре њега није било цара као што је он, који се окренуо Господу свим срцем, свом душом и свом снагом, у складу са целим Законом Мојсијевим; после њега се није појавио такав као што је он.

²⁶ Ипак, Господ се није одвратио од жестине свог великог гнева, који се распалио против Јуде због свега чиме га је Манасија дражио. ²⁷ Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од свога лица, као што сам одбацио Израиљ, и одбацићу Јерусалим, овај град који сам изабрао, и Дом за коју сам рекао да ће тамо бити моје име.“

²⁸ Остала Јосијина дела и све што је учинио, није ли све то записано у Књизи дневника Јудиних царева?

Јосијина погибија

²⁹ У његово време је фараон Нехаон, египатски цар, кренуо на асирског цара, на реку Еуфрат. Цар Јосија је кренуо да га пресретне, али га је фараон убио при првом сусрету код Мегидона. ³⁰ Његове слуге су га мртвог превезле из Мегидона и донеле га у Јерусалим, где су га сахранили у гроб. А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза, помазали га и зацарили га уместо његовог оца.

Јосијина владавина и његово заточеништво

³¹ Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина из Ливне. ³² Он је чинио што је зло у очима Господњим, следећи све што су чинили његови преци. ³³ Фараон Нехаон га је држао заточеног у Ривли у земљи Амату, да не би владао у Јерусалиму. Земљи је наметнуо данак од стотину таланата^[d] сребра и једног таланта злата^[e]. ³⁴ Фараон Нехаон је уместо Јосије поставио за цара Јосијиног сина Елијакима, коме је променио име у Јоаким. А Јоахаза је узео и одвео га у Египат, и тамо је умро. ³⁵ Јоаким је давао сребро и злато фараону, али је зато наметнуо порез земљи, како би платио новац који је фараон захтевао. А да би дао фараону Нехаону, морао је од народа земље да узме сребро и злато, према процени за сваког човека.

Јоаким, цар Јуде

³⁶ Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Зевуда, ћерка Федаја из Руме. ³⁷ Он је чинио што је зло у очима Господњим.

Вавилон напада Јуду

24 У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. ² Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. ³ То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. ⁴ Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.

⁵ Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? ⁶ Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.

⁷ Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.

Јоахинова владавина и његово изгнанство

⁸ Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. ⁹ Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.

¹⁰ У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. ¹¹ Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. ¹² Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.

Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. ¹³ Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. ¹⁴ Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.

¹⁵ Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. ¹⁶ Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. ¹⁷ Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.

Седекија, цар Јуде

¹⁸ Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. ¹⁹ Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. ²⁰ И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.

А Седекија се побунио против вавилонског цара.

Пад Јерусалима и друго изгнанство

25 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. ² Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.

³ Али деветог дана четвртог^[f] месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, ⁴ град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве^[g]. ⁵ Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. ⁶ Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. ⁷ Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

⁸ Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. ⁹ Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. ¹⁰ Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. ¹¹ Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. ¹² Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.

¹³ Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. ¹⁴ Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. ¹⁵ Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. ¹⁶ Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. ¹⁷ Један стуб је био висок осамнаест лаката^[h], а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта^[i]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.

¹⁸ Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. ¹⁹ Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. ²⁰ Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. ²¹ Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.

Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.

Годолија постављен за намесника

²² Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. ²³ Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. ²⁴ Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“

²⁵ Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. ²⁶ Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.

Јоахин пуштен из тамнице

²⁷ Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет седмог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. ²⁸ Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. ²⁹ Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. ³⁰ Цар му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота.