Beginning

Израиљеви лажни пастири

34 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, пророкуј против Израиљевих пастира. Реци пастирима: ’Говори Господ Бог: тешко Израиљевим пастирима, који напасају сами себе! Зар не би требало да пастири напасају стадо? ³ Једете сало^[a], облачите се вуном, и приносите на жртву утовљене овце али не напасате овце. ⁴ Слабашне не јачате, болесне не лечите, повређене не завијате, одлутале не враћате, изгубљене не тражите, него грубо и окрутно господарите над њима. ⁵ И како нису имале пастира, раштркале су се, и тако раштркане постале плен свим пољским зверима. ⁶ Моје овце лутају по свим горама и на сваком високом брду; расејане су моје овце по целој земљи, и нико не пита за њих, нити их ико тражи.

⁷ Зато, пастири, чујте реч Господњу: ⁸ Живота ми мога, говори Господ Бог: зато што су моје овце, немајући пастира, биле опљачкане, те су постале храна свакој пољској звери; и зато што моји пастири не хају за моје овце, него сами себе напасају, а не напасају стадо; ⁹ зато, пастири, чујте реч Господњу: ¹⁰ Овако каже Господ: ево ме против пастира̂; држаћу их одговорнима за моје стадо, и нећу им више дати да напасају стадо. Пастири неће више напасати себе, јер ћу ја избавити своје овце из њихових раља, и више им неће бити храна.

Бог је прави Пастир

¹¹ Јер говори Господ Бог: ја, главом, ћу потражити своје овце и старати се о њима! ¹² Као што се пастир стара о раштрканом стаду кад је међу њима, тако ћу се ја старати о овцама и избављати их из свих места где буду расејане у дан кад се надвију облаци и густа тама. ¹³ Извешћу их из народа, скупити их из земаља, и довести их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израиљевим, по долинама и по свим насељеним местима у земљи. ¹⁴ Напасаћу их на доброј паши, на високим горама израиљским биће им пашњаци. Почиваће тамо, на горама израиљским, на добрим пашњацима и пашће на обилатој паши. ¹⁵ Ја ћу напасати своје овце, и ја ћу им дати починак – говори Господ Бог. ¹⁶ Тражићу изгубљену, довешћу натраг одлуталу, повређену ћу завити, а болесну окрепити. А утовљену и јаку ћу држати на оку; напасаћу их по правди.

¹⁷ А теби, моје стадо, говори Господ Бог: ево, ја ћу судити између овце и овце, и између овнова и јараца. ¹⁸ Зар вам није довољно што пасете на доброј паши? Зашто онда ногама газите што остане од паше? Зар вам није довољно што пијете бистру воду? Зашто онда ногама мутите осталу воду? ¹⁹ А моје овце морају да пасу што сте ви ногама изгазили, и да пију што сте ви ногама замутили.

²⁰ Зато им Господ Бог говори овако: ево, ја ћу судити између дебеле и мршаве овце. ²¹ Зато што сте боком и раменом гурали, и роговима боли све који су слаби, док их нисте разагнали; ²² зато ћу избавити своје стадо да не буде више пљачкано. Ја ћу судити између овце и овце. ²³ Поставићу им једног пастира, мога слугу Давида, који ће их напасати; он ће их напасати и бити им пастир. ²⁴ Ја, Господ, бићу им Бог, а мој слуга Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, сам говорио.

²⁵ И склопићу са њима савез мира: истребићу зле звери из земље, па ће спокојно пребивати у пустињи и спавати у шумама. ²⁶ Излићу благослов на њих око мог брда и даваћу на време кишу; биће то киша благослова. ²⁷ Пољско дрвеће даваће своје плодове а земља рађаће свој род. И биће спокојни у својој земљи. Када сломим палице на њиховом јарму и избавим их од оних који су их поробили, знаће да сам ја Господ. ²⁸ И више неће бити плен народима, нити ће бити храна земаљским зверима. Живеће у спокојству и нико их неће плашити. ²⁹ А ја ћу им посадити бујни насад и више их неће морити глад у земљи, нити ће трпети срамоту од народа. ³⁰ Тада ће знати да сам ја, Господ Бог њихов, са њима, а да су они, дом Израиљев, мој народ – говори Господ Бог. ³¹ А ви, моје овце, ви сте људи, стадо моје паше, а ја сам ваш Бог – говори Господ Бог.’“

Суд над гором Сир

35 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, окрени своје лице према Сиру и пророкуј против њега. ³ Реци му: ’Говори Господ Бог: ево ме против тебе, сирска горо! Испружићу на тебе своју руку и претворити те у крајњу пустош. ⁴ Разорићу твоје градове и постаћеш пустош. Тада ћеш знати да сам ја Господ.

⁵ Због тога што си гајио трајно непријатељство и изручивао мачу Израиљце у време њихове невоље, у време њихове коначне казне, ⁶ зато ћу ти, живота ми мога, спремити крвопролиће, и крвопролиће ће ти бити за петама; крви се ниси гнушао, крв ће ти бити за петама – говори Господ Бог. ⁷ Претворићу гору Сир у крајњу пустош, и одсећи је за све пролазнике и за повратнике. ⁸ Горе ћу му испунити побијенима; побијени ће падати по твојим узвишицама, долинама и удолинама. ⁹ Учинићу од тебе вечну пустош, а твоји градови ће бити ненастањени. Тада ћете знати да сам ја Господ.

¹⁰ Због тога што кажете: „Два народа и две земље ће бити моје, ми ћемо их освојити“ – иако је Господ тамо – ¹¹ зато ћу, живота ми мога, поступити са онаквим гневом и завишћу с којом си ти поступао из своје мржње према њима. Тако ћу обзнанити себе међу њима када вам будем судио – говори Господ Бог. ¹² Тада ћеш знати да сам ја, Господ, чуо све презриве речи које си изрекао против израиљских гора, говорећи: „Опустеле су; нама су за храну!“ ¹³ Охоло сте говорили против мене и гомилали речи против мене. Ја сам то чуо! ¹⁴ Говори Господ Бог: учинићу од тебе пустош на радост целе земље. ¹⁵ И како си се ти радовала кад је дом Израиљев био опустошен, тако ћу ја поступити с тобом. Опустећеш, сирска горо, ти и сав Едом! Тада ће знати да сам ја Господ.’

Благослов долази на Израиљ

36 Ти, сине човечији, пророкуј Израиљевим горама и реци: ’Чујте, горе Израиљеве, реч Господњу. ² Говори Господ Бог: зато што је непријатељ рекао за вас: „Аха! Вечне узвишице су постале наша својина!“, ³ пророкуј и реци: говори Господ Бог: зато што су вас пустошили и газили са свих страна да постанете имовина осталих народа, и што вас узимају у уста и клевећу, ⁴ чујте, горе Израиљеве, реч Господа Бога! Говори Господ Бог горама и узвишицама, увалама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима, које су постале плен и предмет поруге осталим народима унаоколо. ⁵ Зато говори Господ Бог: у својој сам огњеној ревности говорио против осталих народа, и против целог Едома, који је из радости, из свег срца, и с презиром у души присвојио моју земљу, ради пашњака и плена. ⁶ Зато пророкуј за земљу Израиљеву и реци горама и узвишицама, увалама и долинама. Говори Господ Бог: ево, говорио сам у ревности и јарости, јер сте поднели поругу народа. ⁷ Стога говори Господ Бог: дижем своју руку и кунем се да ће и народи око вас поднети поругу.

⁸ А ви, горе израиљске, ширићете своје гране и доносити плод мом народу Израиљу, јер му се ближи долазак. ⁹ Јер, ево, ја сам за вас! Окренућу се к вама, и бићете обрађене и посејане. ¹⁰ Умножићу људе на вама, сав дом Израиљев, те ће градови бити насељени, а рушевине подигнуте. ¹¹ Умножићу на вама и људе и стоку, и бићете многобројни и плодни, а ја ћу вас населити као некада и учинити вас успешнијима него раније. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹² И довешћу људе, мој народ Израиљ, да ходају по вама. Они ће вас поседовати, и постаћеш им наследство, и нећеш их више остављати без деце.

¹³ Говори Господ Бог: пошто људи говоре о вама: „Ви прождирете људе и остављате своју земљу без деце“ – ¹⁴ стога више нећеш прождирати људе, нити ћеш више остављати свој народ без деце – говори Господ Бог. ¹⁵ Нећу више дати да слушаш увреде народа, нити да трпиш њихово ругање, и више нећеш остављати свој народ без деце – говори Господ Бог.’“

Обнова Израиља осигурана

¹⁶ Дође ми опет реч Господња: ¹⁷ „Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи. ¹⁸ Због тога сам излио своју јарост на њих због крви коју су пролили у земљи и због њихових идола којима су је оскрнавили. ¹⁹ Зато сам их развејао међу народе и расејао по земљама. Судио сам им по њиховим путевима и делима. ²⁰ И међу који год народ да су дошли, скрнавили су моје свето име. Говорило се за њих: ’Они су народ Господњи, а морали су да оду из своје земље.’ ²¹ А мени је било жао мога светог имена које су они, дом Израиљев, оскрнавили међу народима где су дошли.

²² Зато реците дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: не радим ово ради вас, доме Израиљев, него ради свог светог имена, које сте оскрнавили међу народима у које сте дошли. ²³ А ја ћу посветити моје велико име, које је било оскрнављено међу народима, које сте ви оскрнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја Господ – говори Господ Бог – кад на њихове очи покажем своју светост на вама.

²⁴ Онда ћу вас покупити из народа и сабрати вас из свих земаља, па ћу вас довести у вашу земљу. ²⁵ Пошкропићу вас чистом водом и бићете чисти. Очистићу вас од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола. ²⁶ Даћу вам ново срце и нови дух ћу ставити у вас. Одстранићу камено срце из вашег тела и даћу вам срце од меса. ²⁷ Ставићу свој Дух у вас и учинићу да следите моје уредбе и да држите и извршавате моје прописе. ²⁸ И живећете у земљи коју сам дао вашим прецима. Ви ћете ми бити народ, а ја ћу вам бити Бог. ²⁹ Избавићу вас од свих ваших нечистоћа, и дозваћу жито и умножићу га, и више нећу довести на вас глад. ³⁰ Умножићу род на дрвећу и урод на њивама и нећете више подносити срамоту међу народима због глади. ³¹ Тада ћете се сетити својих злих путева и неваљалих дела, па ћете се гадити сами себи због својих кривица и гадости. ³² Ово знајте: нећу то учинити ради вас – говори Господ Бог. Нека вас је стид и срам због ваших путева, доме Израиљев!

³³ Говори Господ Бог: онога дана кад вас очистим од свих ваших кривица, населићу вас на горама и обновићу ваше рушевине. ³⁴ Опустела земља ће бити обрађивана уместо да лежи пуста пред пролазницима. ³⁵ Тада ће говорити: „Опустошена земља постала је као еденски врт, а градови некад разорени, опустели и уништени, сада су утврђени и насељени.“ ³⁶ Тада ће преостали народи око вас знати да сам ја, Господ, подигао развалине и посадио што је било пусто. Ја, Господ, сам то рекао.

³⁷ Говори Господ Бог: још једном ћу дозволити дому Израиљевом да траже да им учиним ово: да умножим њихове људе као стадо. ³⁸ Као што је много оваца посвећених за жртву у Јерусалиму за његове празнике, тако ће разорени градови бити пуни људи као оваца. Тада ће знати да сам ја Господ.’“