Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Псалми 146-147

146 Славите Господа!

Душо моја, прослављај Господа!

Господа ћу прослављати докле живим,
    док ме има Богу своме певаћу похвале!
Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
    јер у њему избављења нема.
Напусти га дух његов, у земљу се враћа
    и тог дана пропадне му што је наумио.
Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
    оном што се Господу, Богу нада!

Он је створио небо, земљу
    и море и све што је у њима;
    он истине довека се држи.
Потлаченим он праведно узвраћа
    и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
    Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
    Господ воли праведнике.
Господ штити придошлице,
    олакшава сирочету и удовици,
    а пут зликовцима осујећује.

10 Довека владаће Господ,
    твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!

Славите Господа!
147 Славите Господа!

Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
    баш је мило прикладно славити.

Господ гради Јерусалим
    и окупља изгнане Израиљце.
Он лечи срца уцвељених
    и ране им преповија.
Звезде он пребројава
    и сваку од њих поименце зове.
Велик је наш Господ и силе големе,
    његова је мудрост безгранична.
Господ диже понизне,
    а зликовце до земље срозава.

Запевајте хвалоспев Господу!
    Запевајте славопој на харфи Богу нашем!

Он је небо застро облацима,
    за земљу се кишом постарао,
    дао трави да расте по горју.
Он зверима храну даје кад затреба,
    и гавранчићима када му загракћу.

10 Не задивљује се снагом коња,
    не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
    они што се надају милости његовој!

12 О, Јерусалиме, величај Господа!
    О, Сионе, слави Бога свога!

13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
    благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
    и сити те пшеницом најбољом.

15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
    и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
    разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
    и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
    ветром својим дуне и потеку воде.

19 Јакову је речи своје објавио
    и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
    правила његова нису им позната.

Славите Господа!

Псалми 111-113

111 Славите Господа!

Хвалићу Господа целим срцем својим,
    на сабору праведника и у заједници!

Велика су дела Господња,
    жељан их је свако ко ужива у њима.
Величанствено и славно дело је његово,
    праведност његова трајаће довека.
Чудеса је своја учинио да се памте,
    милосрдан је и милостив Господ.
Храну даје богобојазнима,
    свог савеза довека се сећа.

Свом народу јавио је силу дела својих,
    дајући им наследство народа.
Веродостојна су и праведна дела његових руку,
    сви његови прописи су поуздани;
постављени од века до века,
    учињени истинито и праведно.
За свој народ откуп је послао
    и свој савез вечно поставио;
    име му је и свето и страшно.

10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
    Баш су разборити сви који тако чине[a]
    и слава им траје за век века.
112 Славите Господа!

Благо човеку што се Господа боји
    и у заповестима његовим радо ужива.

Моћно ће му потомство бити по земљи,
    нараштај ће праведника благословен бити.
У кући му благо и иметак,
    праведност му постојана вавек.
Светло и у тами сија праведнима,
    милосрднима, милостивима и правичнима.
Сажаљив је добар човек, позајмљује,
    праведно се у послу опходи.

Тај се никад уздрмати неће,
    сећање на праведника трајаће довека.
Он не стрепи пред лошим вестима,
    поузданог срца у Господа се узда.
Прибраног је срца, не страхује
    док не заликује над душманима својим.
Он нештедимице дели,
    даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
    рог ће му се у части уздићи.

10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
    шкрипаће зубима и гришће се;
    пропашће жудња злотвора!
113 Славите Господа!

О, славите, слуге Господње,
    славите име Господње!
Нек име Господње прослављано буде
    од сад па довека!
Од изласка сунца па до његовог заласка,
    прослављано било име Господње!

Над свим народима узвишен је Господ,
    слава му је врх небеса.
Ко је као Господ, Бог наш,
    што столује у висини;
што се сагне да погледа
    и по небу и по земљи?

Сиромаха диже из прашине,
    из буњишта диже убогога;
да га посади с племићима,
    с племићима његовог народа.
Од нероткиње у кући
    чини срећну мајку деце.

Славите Господа!

1 Књига Самуилова 14:36-45

36 Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“

Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“

Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“

37 Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио.

38 Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! 39 Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио.

40 Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“

Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“

41 Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин.

42 Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана.

43 Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“

Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“

44 Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“

45 Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо.

Римљанима 5:1-11

Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11 И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.

Матеј 22:1-14

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.