Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Израелци траже цара
8 Када је Самуило остарио, поставио је своје синове за судије у Израелу. 2 Његов прворођени син звао се Јоил, а други Авија, и обојица су судили у Беер-Шеви. 3 Али његови синови нису пошли очевим стопама, него су жудели за непоштеним добитком, узимали мито и извртали правду.
4 Стога се све Израелове старешине окупише и дођоше Самуилу у Раму, 5 па му рекоше: »Ето, остарио си, а твоји синови нису пошли твојим стопама. Зато нам постави цара да нам буде судија, као што је то код свих других народа.«
6 Самуилу се није свидело што су рекли: »Дај нам цара да нам буде судија«, па се помоли ГОСПОДУ.
7 А ГОСПОД му рече: »Послушај све што ти народ каже. Јер, они нису одбацили тебе, него су одбацили мене као свога цара. 8 Како су чинили од дана када сам их извео из Египта па до дана данашњег, остављајући ме и служећи другим боговима, тако сада чине и теби. 9 Зато их послушај, али их строго опомени и објасни им шта ће радити цар који ће владати над њима.«
10 Самуило пренесе све ове ГОСПОДЊЕ речи народу, који је од њега тражио цара, 11 и рече: »Ево шта ће радити цар који ће владати над вама: Узимаће ваше синове да му опслужују борна кола и коње и да трче пред његовим борним колима. 12 Неке ће постављати за заповеднике над хиљадама и заповеднике над педесетинама, неке да му ору њиве и жању жетву, неке да му праве оружје за рат и опрему за његова борна кола. 13 Узимаће ваше кћери да му справљају мирисе и да му буду куварице и пекарке. 14 Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке и поклањати их својим службеницима. 15 Узимаће десетак од вашега жита и ваших винограда и поклањати га својим евнусима и службеницима. 16 Узимаће за своје потребе ваше слуге и слушкиње и ваша најбоља говеда и магарце. 17 Узимаће десетак од ваше ситне стоке и постаћете његови робови. 18 Тога дана ћете завапити због цара кога сте себи изабрали, али ГОСПОД вас неће услишити.«
19 Али народ одби да послуша Самуила и рече: »Не! Хоћемо цара! 20 Да и ми будемо као сви други народи, с царем који ће нам бити судија и вођа и који ће водити наше ратове.«
21 Када је Самуило саслушао све што је народ рекао, пренесе то ГОСПОДУ.
22 А ГОСПОД рече Самуилу: »Послушај их и дај им цара.«
Тада Самуило рече Израелцима: »Нека се свако врати у свој град.«
15 А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.
Стефанова проповед
7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«
2 А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3 и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘(A)
4 »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5 Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. 6 Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. 7 Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘(B) 8 Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.
9 »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим 10 и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. 11 Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. 12 Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. 13 А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. 14 После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – 15 и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, 16 па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.
Ко је највећи?
24 Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.
25 Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. 26 Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. 27 Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. 28 Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. 29 Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, 30 да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International