Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
50 Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.
51 Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.
Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. 52 Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат[a] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. 53 Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.
54 Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.
55 Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«
А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«
56 Тада цар рече: »Сазнај.«
57 Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.
58 »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.
А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«
Саулов страх од Давида
18 После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе. 2 Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући. 3 Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе. 4 Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.
4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«(A) 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«(C) 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан[b] према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«(D).
14 Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? 15 И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«(E)
16 Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«(F) 17 Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.
29 »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, 30 и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ 31 Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. 32 Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели![a]
33 »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? 34 Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. 35 Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. 36 Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«
Прекор Јерусалиму
(Лк 13,34-35)
37 »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. 38 Ево, кућа вам остаде пуста. 39 Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘(A)«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International