Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ,
ни очи охоле.
Не бавим се великим стварима
ни делима сувише чудесним за мене.
2 Не, душу сам своју смирио и стишао
као одојче на мајчиним грудима,
као одојче је моја душа у мени.
3 Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду
сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Сети се Давида, ГОСПОДЕ,
и свих његових недаћа.
2 Он се заклео ГОСПОДУ,
заветовао се Силноме Јаковљевом:
3 »Нећу ући у своју кућу
ни попети се на своју постељу,
4 нећу дати да ми сан обузме очи
ни дремеж капке
5 док не нађем место за ГОСПОДА,
боравиште за Силнога Јаковљевог.«
6 Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати,
нашли га у честарском крају.
7 Хајдемо до његовог Боравишта,
да му се код његовог подножја поклонимо.
8 Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка,
ти и Ковчег твоје силе.
9 Нека се твоји свештеници обуку у праведност,
нека твоји верни кличу од радости.
10 Ради свога слуге Давида,
не одврати лице од помазаника свога.
11 ГОСПОД се заклео Давиду
истинитом заклетвом, од које неће одступити:
»Једнога од твојих потомака
поставићу на твој престо.
12 Ако се твоји синови
буду држали мог Савеза
и прописа којима их учим,
њихови ће синови
довека седети на твом престолу.«
13 Јер, ГОСПОД изабра Сион,
њега пожеле за своје боравиште:
14 »Ово је место мог починка довека;
овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.
15 Благословићу га обиљем хране,
његове сиромахе наситићу хлебом.
16 Његове свештенике обући ћу у спасење
и његови верни клицаће од радости.
17 Овде ћу оснажити Давида[a],
и поставити владарску кућу[b] за помазаника мога.
18 У срамоту ћу обући његове непријатеље,
а на њему ће његова круна блистати.«
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 О како је добро и како мило
кад браћа живе заједно –
2 као на глави драгоцено уље
које се спушта низ браду, браду Ааронову,
које се спушта на оковратник његове одоре,
3 као роса са Хермона
која се спушта на гору Сион.
Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов:
живот вечни.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Хајде, благосиљајте ГОСПОДА,
сви ви слуге ГОСПОДЊЕ,
који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.
2 Дижите своје руке према светилишту
и ГОСПОДА благосиљајте.
3 Нека вас ГОСПОД,
који је начинио небо и земљу,
благослови са Сиона.
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[c].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
5 Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада[a] борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. 6 Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. 7 Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. 8 Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.
9 Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.«
И принесе жртву паљеницу. 10 Али само што ју је принео, стиже Самуило.
Саул изађе да га поздрави, 11 а Самуило га упита: »Шта то уради?«
»Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, 12 помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«
13 »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. 14 Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«
15 Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. 16 Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. 17 Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, 18 друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.
Филип и Етиопљанин
26 Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«
27 И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, 28 па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.
29 Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«
30 Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«
31 »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.
32 А одломак из Писма који је читао био је овај:
»Одвели су га као овцу на клање.
И као што је јагње немо
пред оним ко га стриже,
тако ни он не отвори своја уста.
33 У његовом понижењу правду му ускратише.
Ко може да опише његове потомке?
Јер, живот му је узет са земље.«(A)
34 »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«
35 Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.
36 И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« 37 [a]
38 Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. 39 А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе[b] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.
40 Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.
Исус осуђен на смрт
(Мт 27,15-26; Мк 15,6-15; Јн 18,39-19,16)
13 Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, 14 па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. 15 А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Зато ћу га казнити, па ослободити.« 17 [a]
18 Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«
19 Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.
20 Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.
21 Али они су викали: »Распни га! Распни га!«
22 Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«
23 Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, 24 па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International