Book of Common Prayer
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
15 Авај, због онога дана!
Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ,
доћи ће као пропаст од Свесилнога.
16 Зар нам наочиглед не нестаде хране,
радости и весеља из Дома нашега Бога?
17 Смежура се зрневље
под грудвама земље.
Спремишта у рушевинама,
амбари поломљени,
јер жито се осушило.
18 Како говеда жалосно мучу!
Крда говеда тумарају
јер нема пашњака за њих.
Чак и стада оваца пате.
19 Теби, ГОСПОДЕ, вапијем,
јер огањ прогута простране пашњаке,
а пламен сажеже дрвеће пољско.
20 Чак и дивље животиње за тобом чезну.
Потоци пресушише,
а огањ прогута простране пашњаке.
Дан Господњи
2 Дуните у овнујски рог на Сиону!
Знак за узбуну дајте на моме светом брду!
Нека задрхте сви становници земље,
јер долази Дан ГОСПОДЊИ.
Сасвим је близу
2 – дан таме и помрчине,
дан облачан и црн.
Као зора која се шири преко гора,
долази велика и силна војска,
какве није било никада пре,
нити ће је бити у будућим временима.
3 Пред њима прождире огањ,
за њима букти пламен.
Пред њима је земља као врт еденски,
иза њих гола пустиња
– ништа им не може измаћи.
4 Изгледом су као коњи,
хитају као коњица.
5 Уз звук сличан звуку кола
преко врхова планина скачу,
као праскави огањ који прождире стрњику,
као силна војска у бојном поретку.
6 Пред њима тескоба хвата народе,
свако лице побледи.
7 Као ратници јуришају,
као војници се веру по зидинама.
Сви корачају право,
не скрећући са свога пута.
8 Не гурају један другога,
свако право напред корача.
Кроз редове одбране продиру
своје редове не реметећи.
9 На град наваљују,
дуж зидина трче.
Уз куће се пентрају,
кроз прозоре улазе као провалници.
10 Пред њима се земља тресе,
небо дрхти,
сунце и месец помрачују,
а звезде више не светле.
11 ГОСПОД грми на челу своје војске;
нема броја његовим снагама
и силни су они који његову реч извршавају.
Велик је Дан Господњи и страшан.
Ко да га издржи?
19 После тога чух нешто као силну грају великог мноштва на небу. Викали су:
»Алилуја!
Спасење, слава и сила припадају нашем Богу,
2 јер су његове пресуде истините и праведне.
Он је осудио Велику блудницу,
која је искварила земљу својим блудом,
и на њој осветио крв својих слугу.«
3 И још рекоше:
»Алилуја!
Њен дим се диже довека!«
4 Тада двадесет четири старешине и четири жива бића падоше ничице и поклонише се Богу, који је седео на престолу, и рекоше: »Амин! Алилуја!«
5 А са престола дође глас који рече:
»Хвалите нашега Бога,
сви који сте његове слуге,
који га се бојите, мали и велики!«
6 Онда чух нешто као грају великог мноштва и као хучање многих вода и као тутњаву јаких громова како говори:
»Алилуја!
Јер, завлада наш Господ Бог, Сведржитељ!
7 Радујмо се и кличимо и дајмо му славу.
Јер, дошла је Јагњетова свадба
и његова Невеста се спремила.
8 Дато јој је блиставо чисто платно
да се у њега обуче.«
А то платно су праведна дела светих.
9 Анђео ми рече: »Пиши: ‚Благо онима који су позвани на Јагњетову свадбу!‘«
И још ми рече: »Ово су истините Божије речи.«
10 Падох ничице пред његове ноге да му се поклоним, а он ми рече: »Немој. И ја сам слуга као и ти и твоја браћа која имају Исусово сведочанство. Богу се поклони. Јер, Исусово сведочанство је дух пророштва.«
Потпуна преданост Исусу
(Мт 10,37-38)
25 Са Исусом је путовао силан народ.
Он се окрену према њима, па рече: 26 »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. 27 Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.
28 »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? 29 Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали 30 говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘
31 »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. 32 Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. 33 Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«
Бљутава со
(Мт 5,13; Мк 9,50)
34 »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? 35 Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International