Book of Common Prayer
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
112 Славите Господа!
Благо човеку што се Господа боји
и у заповестима његовим радо ужива.
2 Моћно ће му потомство бити по земљи,
нараштај ће праведника благословен бити.
3 У кући му благо и иметак,
праведност му постојана вавек.
4 Светло и у тами сија праведнима,
милосрднима, милостивима и правичнима.
5 Сажаљив је добар човек, позајмљује,
праведно се у послу опходи.
6 Тај се никад уздрмати неће,
сећање на праведника трајаће довека.
7 Он не стрепи пред лошим вестима,
поузданог срца у Господа се узда.
8 Прибраног је срца, не страхује
док не заликује над душманима својим.
9 Он нештедимице дели,
даје сиротињи,
праведност његова остаје довека;
рог ће му се у части уздићи.
10 Видеће то злотвор, озлоједиће се,
шкрипаће зубима и гришће се;
пропашће жудња злотвора!
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
14 Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15 Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16 Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17 Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18 „Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19 Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20 Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
Увод
1 Од Павла, слуге Божијег и апостола Исуса Христа.
Бог ме је изабрао да подстакнем веру изабраника Божијих и њихово знање о истини која је у сагласности са побожношћу, 2 која се темељи на нади у вечни живот. Бог који не лаже обећао је овај живот пре почетка времена, 3 а у своје време објавио своју реч кроз службу проповедања коју ми је поверена наредбом нашег Спаситеља, Бога.
4 Титу, мом правом детету у заједничкој вери. Милост ти и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.
Титова служба на Криту
5 Оставио сам те на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш старешине по градовима, према упутствима која сам ти дао. 6 Старешина треба да је беспрекоран, једне жене муж, да има верујућу децу, којој се не приговара да су раскалашна и непослушна. 7 Јер будући да надгледник врши службу управљања коју му је поверио Бог, он треба да је беспрекоран, а не саможив, ни раздражљив, ни склон пићу, ни насилник, нити лаком на непоштен добитак. 8 Напротив, он треба да је гостољубив, да воли добро, да је разуман, праведан, посвећен, уздржљив. 9 Он треба да се чврсто држи поуздане поруке нашег учења, да буде у стању да опомиње са здравим учењем, и да уверава оне који се противе учењу.
10 Има, наиме, много непослушних, који говоре бесмислице, те заводе друге, нарочито они од обрезаних. 11 Овима треба запушити уста, јер уносе пометњу у целе породице учећи што не треба, све зарад непоштеног добитка. 12 Један од њих, њихов сопствени пророк, рече: „Крићани су вазда лажљивци, зле звери, и лењи трбуси.“ 13 Ова изјава је истинита. Због тога их строго опомињи да буду здрави у вери, 14 да не обраћају пажњу на јудејске приче и заповести људи који одбацују истину. 15 Чистима је све чисто, а опогањенима и невернима ништа није чисто, него су им ум и савест опогањени. 16 Они исповедају да познају Бога, али га се својим делима одричу. Они су гнусни и непослушни људи, неспособни за било какво добро дело.
Сврха Лукиног писања
1 Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, 2 онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, 3 стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, 4 да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.
Рођење Јована Крститеља
5 У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. 6 Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. 7 Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.
8 Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. 9 Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.
11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.
13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.
16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“
18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“
19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“
21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.
23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.