Book of Common Prayer
106 Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3 Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4 Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5 да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6 Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
7 Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
крај Црвеног мора.
8 А он их је избавио зарад свог имена,
да би силу своју показао.
9 Запретио је Црвеном мору
и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
и певали му хвалоспеве.
13 Али брзо су му дела заборавили,
на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
али им је душе разболео.
16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
прогутала је Датана
и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
24 Презрели су земљу милу
и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
и раселити по земљама.
28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
па је непромишљено говорио уснама својим.
34 Нису истребили народе
за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
одали се блуду поступцима својим.
40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
али су били бунтовних намера,
па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
сви тлачитељи њихови.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.
48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века до века.
И сав народ нека каже:
„Амин.“
Славите Господа!
Манасијина владавина у Јуди
21 Манасији је било дванаест година кад се зацарио. Владао је педесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ефсива. 2 Чинио је што је зло у Господњим очима, следећи одвратна дела народа које је Господ истерао пред Израиљцима. 3 Он је поново подигао узвишице које је његов отац Језекија уништио. Подигао је и жртвенике Валу и начинио Аштартин стуб, као што је учинио Ахав, израиљски цар. Клањао се свој војсци небеској и служио им. 4 Саградио је жртвенике у Дому Господњем, за који је Господ рекао: „У Јерусалиму ћу поставити своје име.“ 5 Изградио је жртвенике свој војсци небеској у два предворја Дома Господњег. 6 Свога сина је провео кроз огањ; врачао је и гатао и тражио савет од призивача духова и видовњака. Чинио је много тога што је зло у очима Господњим, гневећи га.
7 Начинио је и кип Аштарте и поставио га у Дом за који је Господ рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом Дому и у Јерусалиму, који сам изабрао између свих племена Израиљевих, поставићу своје име довека. 8 Нећу више дати да стопе Израиљаца одлутају из земље коју сам дао њиховим оцима, само ако буду пазили да врше све што сам им заповедио и сав Закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.“ 9 Али они нису слушали; Манасија их је завео да чине гора дела од народа које је Господ затро пред Израиљцима.
10 Зато је Господ рекао преко својих слугу пророка: 11 „Зато што је Манасија, цар Јудин, учинио та одвратна дела учинивши горе зло од свих Аморејаца пре њега, и навео Јуду да се огреши са идолима, 12 говори Господ, Бог Израиљев: ево, довешћу такво зло на Јерусалим и на Јуду, да ће свакоме ко чује за то зујати оба уха. 13 Затегнућу над Јудом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, па ћу збрисати Јерусалим као што се обрише здела, па се окрене. 14 И одбацићу остатак – своју баштину – и предати их у руке њихових непријатеља да буду плен и грабеж свим својим непријатељима, 15 зато што су чинили зло у очима Господњим гневећи ме од дана кад су њихови преци изашли из Египта све до данас.“
16 Манасија је пролио веома много невине крви од једног краја Јерусалима до другог, осим греха на који је навео Јуду да чини оно што је зло у очима Господњим.
17 Остала Манасијина дела и све што је учинио, и грех који је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 18 Кад се Манасија упокојио са својим прецима, сахранили су га у башти његовог двора, у Узином врту. На његово место се зацарио његов син Амон.
Идолопоклонство и Господња вечера
14 Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. 15 Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. 16 Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? 17 И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.
18 Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? 19 Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? 20 Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. 21 Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. 22 Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?
23 Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. 24 Не гледајте само своју корист, већ и корист других.
25 Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. 26 Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ 27 Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. 28 Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; 29 не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? 30 Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ 31 Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. 32 Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. 33 Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.
11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.
Опседнути Гадаринци
28 Кад је Исус приспео на другу страну језера у гадарински крај, из гробница су изашла два човека опседнута злим духовима и пошла му у сусрет. Били су веома опасни, па се нико није усуђивао да прође оним путем. 29 Они повикаше: „Шта хоћеш од нас, Сине Божији? Јеси ли дошао да нас мучиш пре одређеног времена?“
30 Подаље одатле налазило се велико крдо свиња. 31 Зли духови из двојице опседнутих замолише Исуса: „Ако нас већ изгониш, пошаљи нас у оно крдо свиња.“
32 Исус им рече: „Одлазите!“ Зли духови су изашли и ушли у свиње. Крдо се истог часа сјурило низ обронак у море и подавило се у води. 33 А свињари су се разбежали, па су дошли у град и све разгласили, као и оно што се догодило са опседнутима. 34 Сав град је изашао и пошао у сусрет Исусу. Кад су га видели, замолили су га да оде из њиховог краја.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.