Book of Common Prayer
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
Божија љубав за Израиљ
11 „Волео сам Израиљ још док је дете био
и из Египта позвах сина свога.
2 Али што су их[a] више позивали,
од њих су више одлазили,
Валима су жртвовали,
идолима су ка̂дили.
3 Јефрема сам учио да хода,
ја сам их за руке прихватао.
Али они препознали нису
да сам ја тај што сам их лечио.
4 Спонама људским, везама љубави
ја сам их привлачио.
Био сам им као онај што им у устима жвале раслабљује.
Сагињао сам се да бих их хранио.
5 Неће се вратити у Египат,
него ће Асирца за цара имати
јер су одбили да се покају.
6 Витлаће им мач по градовима,
капије ће им разорити,
прождраће их због њихових сплетки.
7 Мој је народ одлучан да ме се одриче.
Зову га ка Вишњем,
ал’ га нико не узвиси.
8 О, Јефреме, како да те предам?
О, Израиљу, како да те изручим?
Како да те учиним ко Адму,
да те учиним ко Севојим?
Туче у мени срце моје,
разгорело се моје смиловање.
9 Пламен свога гнева нећу да излијем,
нећу опет Јефрема да затрем.
Јер, Бог ја јесам, нисам човек;
Светац међу вама
и у гневу нећу да вам дођем.
17 Након што сам се вратио у Јерусалим, док сам се једном молио у храму, пао сам у занос 18 и видео Господа. Он ми је рекао: ’Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени!’ 19 А ја рекох: ’Господе, знају они да сам бацао у тамницу и тукао по синагогама оне који верују у тебе. 20 А када се проливала крв твога сведока Стефана, ја сам стајао тамо, одобравао и чувао одећу оних који су га убијали.’ 21 Али он ми је рекао: ’Иди, јер ћу те послати далеко међу незнабошце.’“
Павле у затвору
22 Јевреји су га слушали све до ових речи. Међутим, тада су почели да вичу: „Истреби таквог са земље! Тај не заслужује да живи!“ 23 Пошто су они викали, витлали огртачима и дизали прашину у ваздух, 24 заповедник је наредио да Павла одведу у касарну и бичевањем га испитају како би сазнао због чега то народ диже толику вику против њега.
25 Када су га опружили и свезали каишевима, Павле рече капетану који је стајао до њега: „Зар ви смете да бичујете римског грађанина који није осуђен?“ 26 Кад је то чуо, капетан је пришао заповеднику и обавестио га о томе. Рекао је: „Шта то хоћеш да учиниш? Па, овај човек је римски грађанин!“
27 Заповедник је пришао Павлу и упитао га: „Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?“
„Јесам“ – одговори Павле.
28 Заповедник рече: „Ја сам великом свотом стекао то грађанство.“
„А ја сам се с њим и родио“ – рече Павле.
29 Војници који су приступили да бичевањем испитају Павла истог су тренутка устукнули. И са̂м заповедник се уплашио кад је сазнао да је он римски грађанин, а он га је свезао.
Исус поучава о љубави према непријатељима
27 А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29 Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30 Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31 Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.
32 Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35 Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.
37 И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38 Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.