Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Потоп
7 ГОСПОД рече Ноју: »Уђи у лађу, ти и сва твоја породица, јер сам видео да си једино ти преда мном праведан у овом нараштају. 2 Узми са собом седам парова – мужјака и женку – од сваке чисте животиње, један пар – мужјака и женку – од сваке нечисте животиње 3 и седам парова – мужјака и женку – од сваке птице, да им се потомство сачува на земљи. 4 Јер, за седам дана пустићу на земљу кишу да пада четрдесет дана и четрдесет ноћи и избрисаћу са лица земље свако живо створење које сам начинио.«
5 И Ноје учини све што му је ГОСПОД заповедио.
6 Ноје је имао шест стотина година када су воде потопа дошле на земљу. 7 И Ноје уђе у лађу са својим синовима, својом женом и женама својих синова, да се спасе од водâ потопа. 8 Од чистих и нечистих животиња, од птица и од свих створења која гмижу по тлу, 9 уђоше код Ноја у лађу две по две – мужјак и женка – као што му је Бог заповедио. 10 Седам дана после тога, воде потопа дођоше на земљу.
17 Потоп је четрдесет дана плавио земљу, а како су воде расле, тако понеше лађу и дигоше је високо изнад земље. 18 Воде су се дизале и расле високо над земљом, а лађа је плутала на површини воде. 19 Толико су се силно воде дигле над земљом да су прекриле све највише планине под небом – 20 дигле су се петнаест лаката[a] изнад потопљених планина. 21 Изгинуше сва жива створења: птице, стока, дивље животиње, сва створења која гмижу по тлу и сав људски род. 22 Изгину све на копну што у ноздрвама има дах живота. 23 Тако је са лица земље избрисано свако живо створење: људи, животиње, створења која гмижу по тлу и птице. Остао је само Ноје и они који су с њим били у лађи.
Јединство у Христовом телу
4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. 2 Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, 3 трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. 4 Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. 5 Један је Господ, једна вера, једно крштење. 6 Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.
7 А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио[a]. 8 Зато се каже:
»Када се попео на висину,
за собом поведе сужње
и људима даде дарове.«(A)
9 Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? 10 А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. 11 Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, 12 да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, 13 док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. 14 Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. 15 Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. 16 Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.
Народ хрли за Исусом
7 Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, 8 из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. 9 Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, 10 јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.
11 Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«
12 А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.
Избор Дванаесторице
(Мт 10,1-4; Лк 6,12-16)
13 Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. 14 Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли[a] – да буду с њим, да их шаље да проповедају 15 и да имају власт да истерују демоне. 16 А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, 17 Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, 18 затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја 19 и Јуду Искариотског, који га је издао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International