Ezekiel 3
New Catholic Bible
Chapter 3
1 He said to me: Son of man, eat what is in front of you. Eat this scroll, and then go forth to speak to the house of Israel. 2 Therefore, I opened my mouth, and he gave me the scroll to eat. 3 He said to me: Son of man, eat this scroll that I have given you, and eat your fill. Then I consumed it, and in my mouth it was as sweet as honey.
4 He then said to me: Son of man, go now to the house of Israel and deliver my message to them. 5 For you are not being sent to a people that speaks a difficult and barbaric language, but to the house of Israel. 6 I am not sending you to great nations, whose speech you would not be able to comprehend, although they would listen to what you had to say.
7 However, the house of Israel will not listen to you because it would not listen to me. The whole house of Israel is defiant and obstinate in heart. 8 But I will make you as defiant and obstinate as they are. 9 I will make your resolve as hard as a diamond. I have made your forehead like the hardest stone, harder than flint. Do not fear them, or be concerned about their appearance, for they are a rebellious house.
10 He went on: Listen carefully, son of man, to all my words. Receive them into your heart and hear them with your ears. 11 Then go to your countrymen in exile and say to them, “Thus says the Lord,” whether they listen or refuse to listen.
12 Then a Spirit lifted me up, and I heard behind me the sound of loud rumbling as the glory of the Lord rose from its place: 13 the sound of the wings of the living creatures brushing against one another, and the sound of the wheels beside them, a fierce rumbling sound. 14 The Spirit lifted me up and carried me away, and I departed in bitterness and anger, as the hand of the Lord rested heavily upon me. 15 I came to the exiles at Tel-abib[a] who lived by the River Chebar, and for seven days I sat among them in a state of consternation.
16 The Prophet as Sentry. At the end of seven days the word of the Lord came to me: 17 Son of man, I have appointed you as a watchman for the house of Israel. Whenever you hear a word from my mouth, you shall give them my warning. 18 If I say to a wicked man, “You will surely die,” and you fail to warn him about this or do not advise him to cease his wicked conduct and thereby save his life, the wicked man will die because of his iniquity, but I will hold you responsible for his death. 19 But if you have warned him and he continues to persist in his evil ways, he will die for his sin, but you will have saved your life.
20 Again, if a virtuous man ceases to be virtuous and does wrong, and I set a trap for him, he will die because you failed to warn him. He will die for his sin, and his virtuous deeds will no longer be remembered. However, I will hold you responsible for his death because you did not warn him. 21 However, if you have warned an upright man not to sin and he does not sin, then he will have saved his life because he heeded your warning, and you will have saved your life.
22 Ezekiel Struck Dumb.[b]While I was there, the hand of the Lord was upon me, and he said to me: Rise up, go out into the valley, and there I will speak to you. 23 I arose, and when went out to the valley, the glory of the Lord was there, like the glory I had seen by the River Chebar, and I fell prostrate on the ground.
24 Then a Spirit entered into me and raised me to my feet, and he spoke with me and said: Go forth and shut yourself up in your house. 25 You will be tied and bound with ropes, O son of man, so that you cannot go out among the people. 26 I will make your tongue stick to your palate so that you will become dumb and be unable to reprove them, for they are a rebellious people. 27 But when I have spoken to you, I will open your mouth, and you will say to them, “This is what the Lord God said.” If anyone wishes to listen, he may listen. If anyone refuses to listen, he may refuse. For they are a rebellious house.
Footnotes
- Ezekiel 3:15 Tel-abib: an unidentified place in Babylonia; the name means “hill of the ear of grain.”
- Ezekiel 3:22 In words all the more impressive because preceded by mimed scenes, Ezekiel foretells the siege and destruction of Jerusalem. A first series of such scenes (Ezek 4:1-3, 9-17; 5:1-17) must date from the very year of the prophet’s call. A second must be closer to the moment of the fall of Jerusalem in 587 B.C.
Књига пророка Језекиља 3
New Serbian Translation
3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ 2 Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.
3 Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.
4 Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. 5 Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. 6 И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. 7 Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. 8 Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. 9 Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“
10 Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11 Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“
12 Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13 Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14 Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.
15 Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.
Језекиљ на стражи
16 Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17 „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. 18 Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. 19 Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.
20 Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. 21 Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“
22 Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ 23 Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.
24 Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. 25 На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. 26 А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. 27 Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.
Ezequiel 3
Nueva Versión Internacional (Castilian)
3 Y me dijo: «Hijo de hombre, cómete este rollo escrito, y luego ve a hablarles a los israelitas».
2 Yo abrí la boca y él hizo que me comiera el rollo. 3 Luego me dijo: «Hijo de hombre, cómete el rollo que te estoy dando hasta que te sacies». Y yo me lo comí, y era tan dulce como la miel.
4 Otra vez me dijo: «Hijo de hombre, ve a la nación de Israel y proclámale mis palabras. 5 No te envío a un pueblo de lenguaje complicado y difícil de entender, sino a la nación de Israel. 6 No te mando a naciones numerosas de lenguaje complicado y difícil de entender, aunque si te hubiera mandado a ellas seguramente te escucharían. 7 Pero el pueblo de Israel no va a escucharte, porque no quiere obedecerme. Todo el pueblo de Israel es terco y obstinado. 8 No obstante, yo te haré tan terco y obstinado como ellos. 9 ¡Te haré inquebrantable como el diamante, inconmovible como la roca! No les tengas miedo ni te asustes, por más que sean un pueblo rebelde».
10 Luego me dijo: «Hijo de hombre, escucha bien todo lo que voy a decirte, y atesóralo en tu corazón. 11 Ahora ve adonde están exiliados tus compatriotas. Tal vez te escuchen, tal vez no; pero tú adviérteles: “Así dice el Señor omnipotente”».
12 Entonces el Espíritu de Dios[a] me levantó, y detrás de mí oí decir con el estruendo de un terremoto: «¡Bendita sea la gloria del Señor, donde él habita!» 13 Oí el ruido de las alas de los seres vivientes al rozarse unas con otras, y el de las ruedas que estaban junto a ellas, y el ruido era estruendoso. 14 El Espíritu me levantó y se apoderó de mí, y me fui amargado y enardecido, mientras la mano del Señor me sujetaba con fuerza. 15 Así llegué a Tel Aviv, a orillas del río Quebar, adonde estaban los israelitas exiliados y, totalmente abatido, me quedé con ellos durante siete días.
Advertencia a Israel
16 Al cabo de los siete días, el Señor me dijo lo siguiente: 17 «Hijo de hombre, a ti te he puesto como centinela del pueblo de Israel. Por tanto, cuando oigas mi palabra, adviértele de mi parte 18 al malvado: “Estás condenado a muerte”. Si tú no hablas al malvado ni le haces ver su mala conducta, para que siga viviendo, ese malvado morirá por su pecado, pero yo te pediré cuentas de su muerte. 19 En cambio, si tú se lo adviertes, y él no se arrepiente de su maldad ni de su mala conducta, morirá por su pecado, pero tú habrás salvado tu vida. 20 Por otra parte, si un justo se desvía de su buena conducta y hace lo malo, y yo lo hago tropezar y tú no se lo adviertes, él morirá sin que se le tome en cuenta todo el bien que haya hecho. Por no haberle hecho ver su maldad, él morirá por su pecado, pero yo te pediré cuentas de su muerte. 21 Pero, si tú le adviertes al justo que no peque, y en efecto él no peca, él seguirá viviendo porque hizo caso de tu advertencia, y tú habrás salvado tu vida».
22 Luego el Señor puso su mano sobre mí, y me dijo: «Levántate y dirígete al campo, que allí voy a hablarte». 23 Yo me levanté y salí al campo. Allí vi la gloria del Señor, tal como la había visto a orillas del río Quebar, y caí rostro en tierra. 24 Entonces el Espíritu de Dios entró en mí, hizo que me pusiera de pie y me dijo: «Ve y enciérrate en tu casa. 25 A ti, hijo de hombre, te atarán con sogas para que no puedas salir ni andar entre el pueblo. 26 Yo haré que se te pegue la lengua al paladar, y así te quedarás mudo y no podrás reprenderlos, por más que sean un pueblo rebelde. 27 Pero, cuando yo te hable, te soltaré la lengua y les advertirás: “Así dice el Señor omnipotente”. El que quiera oír, que oiga; y el que no quiera, que no oiga, porque son un pueblo rebelde.
Footnotes
- 3:12 Espíritu de Dios. Lit. espíritu o viento; también en v. 24.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Santa Biblia, NUEVA VERSIÓN INTERNACIONAL® NVI® (Castellano) © 1999, 2005, 2017 por Biblica, Inc.® Usado con permiso de Biblica, Inc.® Reservados todos los derechos en todo el mundo.