Kraljevska svadbena gozba

22 Isus im ponovno progovori u prispodobama: ² »Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu svojemu sinu. ³ On posla svoje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, no oni ne htjedoše doći. ⁴ Posla opet druge sluge govoreći: 'Recite uzvanicima: Evo, gozbu sam ugotovio, junci su moji i tovljenici poklani i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu.' ⁵ Ali oni, ne marivši, otiđoše: jedan na svoju njivu, drugi pak za svojom trgovinom. ⁶ Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i pobiju. ⁷ Kralj se nato razgnjevi i posla svoju vojsku, pogubi one ubojice, a njihov grad spali. ⁸ Tada reče svojim slugama: 'Svadba je pripravljena, ali je uzvanici nisu bili dostojni. ⁹ Pođite dakle na raskršća putova, pa pozovite na svadbu koga god nađete.' ¹⁰ I sluge izađoše na putove i skupiše sve koje nađoše: i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostima.

¹¹ Kad kralj uđe pogledati goste, zamijeti ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. ¹² I reče mu: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?' A on ostade bez riječi. ¹³ Tada reče kralj poslužiteljima: 'Svežite mu ruke i noge i bacite ga van, u tamu; ondje će biti plač i škrgut zubi.' ¹⁴ Doista, mnogo je zvanih, ali malo izabranih.«

Caru carevo, Bogu Božje

¹⁵ Tada farizeji otiđoše i održaše vijećanje kako da ga uhvate u riječi. ¹⁶ Pošalju k njemu svoje učenike zajedno s herodovcima da mu reknu: »Učitelju, znamo da si istinit, i da po istini putu Božjemu učiš, i da ti ni do koga nije stalo, jer ne gledaš tko je tko. ¹⁷ Reci nam dakle što misliš: je li dopušteno caru dati porez ili nije?« ¹⁸ Znajući njihovu zlobu, Isus im nato reče: »Zašto me iskušavate, licemjeri? ¹⁹ Pokažite mi porezni novac!« I oni mu doniješe denar. ²⁰ On ih upita: »Čiji je ovo lik i natpis?« ²¹ Rekoše mu: »Carev.« Tada im reče: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.« ²² Kad to čuše, zadiviše se te ga ostaviše i otiđoše.

Uskrsnuće i ženidba

²³ Toga dana pristupiše k njemu saduceji, tvrdeći da nema uskrsnuća, te ga upitaše:^{[a] 24} »Učitelju, Mojsije reče: 'Ako tko umre bez djece, neka brat njegov uzme njegovu ženu i neka podigne svojemu bratu potomstvo.' ²⁵ Bijaše pak u nas sedmero braće. I prvi se oženi i umrije bez potomstva ostavivši ženu svojemu bratu. ²⁶ Tako i drugi, i treći, sve do sedmoga. ²⁷ A nakon svih umrije i ta žena. ²⁸ O uskrsnuću dakle, kojemu će od te sedmorice biti ženom? Jer sva su je sedmorica imala.« ²⁹ Isus im odgovori: »U zabludi ste, jer ne razumijete ni Pisama ni sile Božje. ³⁰ Jer o uskrsnuću niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebu.^{[b] 31} A što se tiče uskrsnuća mrtvih, niste li čitali ono što vam reče Bog: ³² 'Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?' On nije Bog mrtvih, nego živih.« ³³ Čuvši to, mnoštvo bijaše zadivljeno njegovim učenjem.

Najveća zapovijed

³⁴ A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se zajedno, ³⁵ pa ga jedan od njih, zakonoznanac, upita da ga iskuša:^{[c] 36} »Učitelju, koja je zapovijed najveća u Zakonu?« ³⁷ On mu nato reče: »'Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom pameću svojom.' ³⁸ To je najveća i prva zapovijed. ³⁹ A druga, kao i ova: 'Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga.' ⁴⁰ O ovim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«

Krist i David

⁴¹ Kad su se farizeji okupili, Isus ih upita: ⁴² »Što vi mislite o Kristu? Čiji je on sin?« Reknu mu: »Davidov.« ⁴³ Reče im: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad kaže: ⁴⁴ 'Reče Gospodin Gospodinu mojemu: Sjedni meni zdesna dok neprijatelje tvoje ne položim pod noge tvoje'? ⁴⁵ Ako dakle David njega naziva Gospodinom, kako mu je sin?« ⁴⁶ I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti ga se itko od toga dana usudi išta zapitati.