Evanđelje po Marku 11

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Ulazak u Jeruzalem

11 Kad se približe Jeruzalemu, Betfagi i Betaniji, do Maslinske gore, pošalje on dvojicu svojih učenika ² i reče im: »Idite u selo što je pred vama, i čim u njega uđete, naći ćete privezano magare na koje još nitko od ljudi nije zajahao. Odriješite ga i dovedite! ³ Ako vam tko rekne: 'Što to činite?' - recite: 'Gospodinu treba', i odmah će ga vratiti ovamo.« ⁴ Oni otiđoše i nađoše magare privezano vani pred vratima na cesti i odriješe ga. ⁵ Neki što su ondje stajali pitali su ih: »Što radite i driješite to magare?« ⁶ A oni im rekoše kao što im zapovjedi Isus, i ovi ih pustiše. ⁷ I dovedu magare k Isusu, stave na njega svoje haljine, i on zajaha na njeg. ⁸ Mnogi prostriješe svoje haljine po putu, a drugi nasjekoše zelenih grana po poljima. ⁹ I oni što su išli pred njim i oni koji su ga slijedili, klicali su: »Hosanna! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! ¹⁰ Blagoslovljeno kraljevstvo oca našega Davida koje dolazi! Hosanna na visinama!«

¹¹ I uđe u Jeruzalem, u Hram. Promotri sve unaokolo, pa kako već bijaše kasno uvečer, ode s Dvanaestoricom u Betaniju.

Nerodna smokva

¹² Sutradan, kad izađoše iz Betanije, on ogladnje. ¹³ Opazivši izdaleka olistalu smokvu, priđe ne bi li na njoj što našao. Kad priđe, ne nađe ništa osim lišća, jer još ne bijaše vrijeme smokvama. ¹⁴ I reče joj: »Dovijeka nitko više ploda s tebe ne pojeo!« I njegovi su učenici to čuli.

Čišćenje Hrama

¹⁵ I dođu u Jeruzalem. On uđe u Hram i stade istjerivati one koji su prodavali i kupovali u Hramu. Isprevrta stolove mjenjačima novca i klupe prodavačima golubova; ¹⁶ i nije dopuštao da itko pronese išta kroz Hram. ¹⁷ Poučavao ih je govoreći: »Nije li pisano: 'Dom moj zvat će se Dom molitve svim narodima?' A vi ste učinili od njega pećinu razbojničku.« ¹⁸ Dočuli to glavari svećenički i pismoznanci te su tražili kako da ga pogube, ali su ga se bojali, jer je mnoštvo bilo zadivljeno njegovim učenjem. ¹⁹ I kad bi nastupila večer, izlazili su iz grada.^[a]

Usahla smokva

²⁰ Prolazeći onuda ujutro opaziše smokvu usahlu sve do korijenja. ²¹ A Petar, prisjetivši se, reče mu: »Rabbi, pogledaj! Usahnula je smokva koju si prokleo.« ²² Odgovori mu Isus: »Imajte vjeru Božju! ²³ Zaista, kažem vam, rekne li tko ovoj gori: 'Digni se i baci se u more', i ne posumnja u svojemu srcu, nego vjeruje da to što kaže i biva, bit će mu! ²⁴ Stoga vam kažem: sve što molite i ištete, vjerujte da ste primili, i bit će vam.^{[b] 25} I kad ustanete da molite, oprostite ako imate štogod protiv koga, da i vama Otac vaš koji je na nebesima oprosti vaše prijestupe.« ^(26) [c]

Odakle Isusu vlast?

²⁷ I dođu opet u Jeruzalem. Dok je hodao po Hramu, pristupe mu glavari svećenički, pismoznanci i starješine. ²⁸ Pitali su ga: »Kojom vlašću to činiš? Tko ti dade tu vlast da to činiš?« ²⁹ A Isus im reče: »I ja ću nešto upitati vas. Odgovorite mi, pa ću vam reći kojom vlašću ovo činim. ³⁰ Je li krštenje Ivanovo bilo od Neba ili od ljudi? Odgovorite mi!« ³¹ A oni stadoše premišljati među sobom govoreći: »Reknemo li 'od Neba', reći će: 'Zašto mu onda ne povjerovaste?' ³² Nego, da reknemo: 'Od ljudi?'« Bojali su se mnoštva jer su svi smatrali Ivana doista prorokom. ³³ I odgovoriše Isusu: »Ne znamo.« A Isus im reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«