Odakle Isusu vlast?

20 Jednoga dana, dok je poučavao narod u Hramu i navješćivao Evanđelje, pristupiše glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama, ² te mu rekoše: »Reci nam kojom vlašću to činiš, ili tko je onaj koji ti dade tu vlast?« ³ On im odgovori: »I ja ću nešto upitati vas, pa mi recite: ⁴ krštenje Ivanovo, bijaše li od Neba ili od ljudi?« ⁵ A oni su premišljali u sebi: »Ako reknemo 'od Neba', reći će: 'zašto mu onda ne povjerovaste?' ⁶ A reknemo li: 'Od ljudi', sav će nas narod kamenovati, jer je uvjeren da je Ivan prorok.« ⁷ I odgovoriše mu da ne znaju odakle je. ⁸ Isus im reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«

Vinogradari ubojice

⁹ Stade tada kazivati narodu ovu prispodobu: »Neki čovjek posadi vinograd, predade ga u zakup vinogradarima, pa otputova na dulje vrijeme. ¹⁰ I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da mu dadnu od uroda vinograda, ali ga vinogradari istukoše i otpraviše praznih ruku. ¹¹ On ponovno posla i drugoga slugu, a oni istukoše i njega, pogrdiše ga i otpraviše praznih ruku. ¹² Ponovno im posla i trećega, a oni i njega izraniše i izbaciše. ¹³ Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga; možda će njega poštovati.' ¹⁴ Ali kada ga vinogradari ugledaše, stadoše međusobno premišljati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.' ¹⁵ I izbaciše ga iz vinograda i ubiše.

Što će im dakle učiniti gospodar vinograda? ¹⁶ Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima.«

Kad su oni to čuli, rekoše: »Nipošto!«

¹⁷ On pak, pogledavši ih, reče: »Što je dakle ono zapisano:

¹⁸ Tko god padne na taj kamen, skršit će se, a na koga on padne, satrt će ga.'«

¹⁹ Pismoznanci i glavari svećenički tražili su da već u taj čas dignu ruke na njega, ali se pobojaše naroda; jer razumješe da je o njima izrekao ovu prispodobu.

Caru carevo, Bogu Božje

²⁰ I vrebajući na nj poslaše uhode, koji bi se gradili pravednicima, da ga uhvate u riječi kako bi ga mogli predati oblasti i vlasti upraviteljevoj. ²¹ Oni ga upitaše: »Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, i da nisi pristran, nego da po istini učiš putu Božjemu. ²² Je li nam dopušteno dati caru porez ili nije?« ²³ Primijetivši njihovu prepredenost, reče im: ²⁴ »Pokažite mi denar. Čiji ima lik i natpis?« ²⁵ Rekoše mu: »Carev.« A on im reče: »Stoga podajte caru carevo, a Bogu Božje!« ²⁶ I nisu ga mogli uhvatiti u riječi pred narodom te, zadivivši se njegovu odgovoru, zašutješe.

Uskrsnuće i ženidba

²⁷ Pristupiše mu neki od saduceja koji niječu da ima uskrsnuća, te ga upitaše:^{[a] 28} »Učitelju! Mojsije nam napisa: 'Umre li čiji brat koji je imao ženu, a nije imao djece, neka brat njegov uzme tu ženu i podigne potomstvo svojemu bratu.' ²⁹ Bila su tako sedmorica braće. Prvi uze ženu i umrije bez djece. ³⁰ Tako je i drugi, ³¹ pa i treći uze, a isto tako i sva sedmorica; ne ostavivši djece, pomriješe. ³² Najposlije umrije i ta žena. ³³ Ova žena dakle, o uskrsnuću, komu će od njih ona postati ženom, jer sedmorica su je za ženu imala?«

³⁴ A Isus im reče: »Sinovi ovoga svijeta žene se i udaju. ³⁵ A oni koji se nađoše dostojni zadobiti onoga svijeta i uskrsnuća od mrtvih, niti se žene niti udaju. ³⁶ Doista, oni više ne mogu ni umrijeti jer su kao anđeli; i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuća. ³⁷ A da mrtvi ustaju, pokaza i Mojsije, u odlomku o grmu, kad Gospodina naziva: 'Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev'. ³⁸ Nije on Bog mrtvih, nego živih, jer svi Njemu žive.« ³⁹ A neki od pismoznanaca rekoše: »Učitelju, dobro si rekao!« ⁴⁰ I više se nisu usuđivali upitati ga bilo što.

Krist - sin Davidov

⁴¹ Onda im reče: »Kako govore da je Krist sin Davidov? ⁴² Jer sam David kaže u knjizi Psalama:

⁴⁴ David ga dakle naziva Gospodinom; pa kako mu je onda sin?«

Osuda pismoznanaca

⁴⁵ Dok ga je sav narod slušao, reče on svojim učenicima: ⁴⁶ »Čuvajte se pismoznanaca koji vole hodati u dugim haljinama, vole pozdravljanja na trgovima, prva sjedala u sinagogama i čelna mjesta na gozbama. ⁴⁷ Oni proždiru kuće udovičke, a pod izlikom dugih molitava. Oni će primiti strožu osudu.«