Add parallel Print Page Options

Цар враћа Сунамки земљу

А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.

Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.

Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.

Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“

Вен-Ададова смрт

Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“

10 Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ 11 Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.

12 Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“

Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“

13 Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“

Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“

14 Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ 15 Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.

Јорамова владавина над Јудом

16 У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. 17 Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. 18 Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. 19 Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

20 У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. 21 Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. 22 Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.

23 Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 24 Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.

Охозијина владавина над Јудом

25 У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. 26 Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. 27 Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.

28 Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. 29 Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.

Повратак Шунемке

Јелисије је био рекао жени чијег сина је вратио у живот: »Иди са својом породицом и неко време остани где год будеш могла, јер је ГОСПОД одредио да у земљи завлада глад која ће потрајати седам година.«

И жена се спремила и учинила као што јој је Божији човек рекао: она и њена породица одоше и седам година остадоше у земљи Филистејаца. После седам година, она се врати из земље Филистејаца и оде цару да га моли за своју кућу и земљу.

А цар је разговарао са Гехазијем, слугом Божијег човека. »Причај ми«, рече, »о свим великим делима која је Јелисије учинио.«

Док је Гехази причао цару како је Јелисије мртвога вратио у живот, жена чијег је сина Јелисије оживео дође да моли цара за своју кућу и земљу.

Гехази рече: »Ово је та жена, мој господару царе, и ово је њен син кога је Јелисије вратио у живот.«

Цар упита жену о томе и она му исприча. Он онда задужи једног службеника за њен случај и рече му: »Врати јој све што јој је припадало, као и сав приход од њене земље од дана кад је отишла из земље до сада.«

Јелисије и арамејски цар

Јелисије оде у Дамаск.

Бен-Хадад, цар Арама, био је болестан, па кад су му рекли: »Божији човек је дошао чак овамо«, он рече Хазаелу: »Понеси са собом поклон и иди да се састанеш са Божијим човеком. Питај ГОСПОДА преко њега: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«

Хазаел пође да се састане са Јелисијем и понесе са собом поклон од свега најбољег у Дамаску натоварен на четрдесет камила.

Он уђе и стаде пред Јелисија, па рече: »Твој син Бен-Хадад, цар Арама, послао ме је да те упитам: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«

10 Јелисије одговори: »Иди и реци му: ‚Сигурно ћеш оздравити‘, иако ми је ГОСПОД открио да ће умрети.«

11 Онда се упиљи у Хазаела све док се овај не постиде. Тада Божији човек заплака.

12 »Зашто мој господар плаче?« упита Хазаел.

»Зато што знам колико ћеш зла учинити Израелцима«, одговори он. »Палићеш њихова утврђена места, убијати мачем младиће, о земљу разбијати децу и парати трбух трудницама.«

13 Хазаел рече: »Како бих ја, твој слуга, бедни пас, могао да изведем такав подвиг?«

»ГОСПОД ми је показао да ћеш постати цар Арама«, одговори Јелисије.

14 Тада Хазаел оде од Јелисија и врати се свом господару.

Када га је Бен-Хадад упитао: »Шта ти је рекао Јелисије?« Хазаел одговори: »Рекао ми је да ћеш сигурно оздравити.«

15 Али сутрадан узе један тежак покривач, натопи га водом и њиме покри царево лице, и Бен-Хадад умре. Тада га Хазаел наследи на месту цара.

Јорам, цар Јуде

(2. Лет 21,1-20)

16 Пете године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, Јорам син Јосафатов поче да влада као цар Јуде. 17 Имао је тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. 18 Ишао је стопама царева Израела као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 19 Али, ради свог слуге Давида, ГОСПОД не хтеде да уништи Јуду, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити[a] довека.

20 У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара. 21 Стога Јорам оде у Цаир са свим својим борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој, па његова војска умаче кући. 22 Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна.

23 Остали догађаји Јорамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 24 Јорам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ахазја.

Ахазја, цар Јуде

(2. Лет 22,1-6)

25 Дванаесте године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, у Јуди поче да влада цар Ахазја син Јорамов. 26 Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је унука израелског цара Омрија. 27 Ишао је стопама Ахавове владарске куће и чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинила и Ахавова владарска кућа, јер се браком ородио с Ахавовом породицом.

28 Ахазја пође у Рамот Гилад са Јорамом сином Ахавовим у рат против арамејског цара Хазаела. Арамејци ранише Јорама, 29 па се цар Јорам врати у Јизреел да се опорави од рана које су му Арамејци задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама.

Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен.

Footnotes

  1. 8,19 да ће му … служити Дословно: да ће њему и његовим синовима дати светиљку.

The Shunammite’s Land Restored

Now Elisha had said to the woman(A) whose son he had restored to life, “Go away with your family and stay for a while wherever you can, because the Lord has decreed a famine(B) in the land that will last seven years.”(C) The woman proceeded to do as the man of God said. She and her family went away and stayed in the land of the Philistines seven years.

At the end of the seven years she came back from the land of the Philistines and went to appeal to the king for her house and land. The king was talking to Gehazi, the servant of the man of God, and had said, “Tell me about all the great things Elisha has done.” Just as Gehazi was telling the king how Elisha had restored(D) the dead to life, the woman whose son Elisha had brought back to life came to appeal to the king for her house and land.

Gehazi said, “This is the woman, my lord the king, and this is her son whom Elisha restored to life.” The king asked the woman about it, and she told him.

Then he assigned an official to her case and said to him, “Give back everything that belonged to her, including all the income from her land from the day she left the country until now.”

Hazael Murders Ben-Hadad

Elisha went to Damascus,(E) and Ben-Hadad(F) king of Aram was ill. When the king was told, “The man of God has come all the way up here,” he said to Hazael,(G) “Take a gift(H) with you and go to meet the man of God. Consult(I) the Lord through him; ask him, ‘Will I recover from this illness?’”

Hazael went to meet Elisha, taking with him as a gift forty camel-loads of all the finest wares of Damascus. He went in and stood before him, and said, “Your son Ben-Hadad king of Aram has sent me to ask, ‘Will I recover from this illness?’”

10 Elisha answered, “Go and say to him, ‘You will certainly recover.’(J) Nevertheless,[a] the Lord has revealed to me that he will in fact die.” 11 He stared at him with a fixed gaze until Hazael was embarrassed.(K) Then the man of God began to weep.(L)

12 “Why is my lord weeping?” asked Hazael.

“Because I know the harm(M) you will do to the Israelites,” he answered. “You will set fire to their fortified places, kill their young men with the sword, dash(N) their little children(O) to the ground, and rip open(P) their pregnant women.”

13 Hazael said, “How could your servant, a mere dog,(Q) accomplish such a feat?”

“The Lord has shown me that you will become king(R) of Aram,” answered Elisha.

14 Then Hazael left Elisha and returned to his master. When Ben-Hadad asked, “What did Elisha say to you?” Hazael replied, “He told me that you would certainly recover.” 15 But the next day he took a thick cloth, soaked it in water and spread it over the king’s face, so that he died.(S) Then Hazael succeeded him as king.

Jehoram King of Judah(T)

16 In the fifth year of Joram(U) son of Ahab king of Israel, when Jehoshaphat was king of Judah, Jehoram(V) son of Jehoshaphat began his reign as king of Judah. 17 He was thirty-two years old when he became king, and he reigned in Jerusalem eight years. 18 He followed the ways of the kings of Israel, as the house of Ahab had done, for he married a daughter(W) of Ahab. He did evil in the eyes of the Lord. 19 Nevertheless, for the sake of his servant David, the Lord was not willing to destroy(X) Judah. He had promised to maintain a lamp(Y) for David and his descendants forever.

20 In the time of Jehoram, Edom rebelled against Judah and set up its own king.(Z) 21 So Jehoram[b] went to Zair with all his chariots. The Edomites surrounded him and his chariot commanders, but he rose up and broke through by night; his army, however, fled back home. 22 To this day Edom has been in rebellion(AA) against Judah. Libnah(AB) revolted at the same time.

23 As for the other events of Jehoram’s reign, and all he did, are they not written in the book of the annals of the kings of Judah? 24 Jehoram rested with his ancestors and was buried with them in the City of David. And Ahaziah his son succeeded him as king.

Ahaziah King of Judah(AC)

25 In the twelfth(AD) year of Joram son of Ahab king of Israel, Ahaziah son of Jehoram king of Judah began to reign. 26 Ahaziah was twenty-two years old when he became king, and he reigned in Jerusalem one year. His mother’s name was Athaliah,(AE) a granddaughter of Omri(AF) king of Israel. 27 He followed the ways of the house of Ahab(AG) and did evil(AH) in the eyes of the Lord, as the house of Ahab had done, for he was related by marriage to Ahab’s family.

28 Ahaziah went with Joram son of Ahab to war against Hazael king of Aram at Ramoth Gilead.(AI) The Arameans wounded Joram; 29 so King Joram returned to Jezreel(AJ) to recover from the wounds the Arameans had inflicted on him at Ramoth[c] in his battle with Hazael(AK) king of Aram.

Then Ahaziah(AL) son of Jehoram king of Judah went down to Jezreel to see Joram son of Ahab, because he had been wounded.

Footnotes

  1. 2 Kings 8:10 The Hebrew may also be read Go and say, ‘You will certainly not recover,’ for.
  2. 2 Kings 8:21 Hebrew Joram, a variant of Jehoram; also in verses 23 and 24
  3. 2 Kings 8:29 Hebrew Ramah, a variant of Ramoth