2 Књига дневника 7
New Serbian Translation
Посвећење Дома
7 Кад је Соломон завршио молитву, огањ сиђе са небеса и спали жртву свеспалницу и друге жртве, а Господња слава испуни Дом. 2 Свештеници нису могли да уђу у Дом Господњи јер је био испуњен славом Господњом 3 А када је сав Израиљев народ видео како је огањ сишао и да је слава пала на Господњи Дом, поклонили су се лицем до земље, до каменог пода захваљујући Господу
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
4 Затим су цар и сав народ принели жртве пред Господом. 5 Цар Соломон је принео двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сав народ посветили Дом Божији. 6 Свештеници су стајали на својим дужностима, Левити су певали Господу са инструментима које је направио цар Давид за хваљење Господа. Захваљивали су Давидовом песмом Господу јер је милост његова довека – Давид је тако преко њих захваљивао – а свештеници су дували у трубе док је пред њима стајао сав Израиљ.
7 Соломон је посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Онде је принео жртве свеспалнице и сало жртава мира јер на бронзаном жртвенику, што га је направио, није било места. Толико је било жртава – свеспалница, жита и сала – да нису могле да стану на жртвеник.
8 У то време је Соломон седам дана приредио свечаност. Са њим је био сав Израиљ, велико мноштво је дошло од Лево-Амата до Египатског потока. 9 Осмог дана славља су имали свечани сабор, јер су седам дана посвећивали жртвеник и још седам дана празновали. 10 Двадесет трећег дана трећег месеца цар је отпустио народ, па су отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
Бог се јавља Соломону
11 Тако је Соломон завршио Дом Господњи и царев двор. Успевао је у свему што је срцем замислио да уради и у Дому Господњем и у свом двору. 12 Једне ноћи, Господ се јавио Соломону и рекао му:
„Чуо сам твоју молитву и изабрао ово место за себе као Дом за жртве.
13 Ако затворим небеса и не буде кише, ако пошаљем скакавце да попасу земљу, ако пошаљем болест на народ; 14 и понизи се народ који је по мени назван, помоле се, потраже моје лице и врате се са својих злих путева, ја ћу их чути са небеса, опростићу им грехе и излечићу им земљу. 15 Сад ће моје очи бити отворене и уши пажљиве на молитве са овог места 16 Сада сам изабрао и посветио овај Дом да у њему заувек буду моје име, моје срце и моје очи.
17 А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, 18 учврстићу твој царски престо, као што сам обећао твоме оцу Давиду – ’Никад ти неће понестати владар у Израиљу.’
19 Али ако се одвратите и заборавите моје прописе и заповеди које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – 20 искоренићу их са лица моје земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. 21 А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ 22 Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога њихових отаца који их је извео из Египта и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“
历代志下 7
Chinese Contemporary Bible (Simplified)
圣殿奉献礼
7 所罗门祷告完毕，就有火从天上降下，烧尽了燔祭和其他祭物。殿里充满了耶和华的荣光， 2 以致祭司不能进殿。 3 全体以色列人看见有火降下，又看见耶和华的荣光停在殿上，便俯伏敬拜，称谢耶和华说：
“耶和华是美善的，
祂的慈爱永远长存。”
4 所罗门王和全体民众一同向耶和华献祭。 5 所罗门王献上两万二千头牛和十二万只羊，王和全体民众为上帝的殿举行奉献典礼。 6 祭司在自己的岗位上侍立，利未人奏着大卫王为颂赞耶和华而为他们制造的乐器，歌颂说：“祂的慈爱永远长存。”他们对面的祭司也吹响号角，全体以色列人都肃立。
7 所罗门因所造的铜坛太小，容不下燔祭、素祭和脂肪，就把耶和华殿前院子中间的地方分别出来，作圣洁之地，在那里献上燔祭和平安祭祭牲的脂肪。
8 所罗门和从哈马口直至埃及小河而来的全体以色列人聚成一大群会众，一起守节期七天。 9 第八天举行庄严的聚会，又举行七天献坛礼。之后，他们又欢庆七天。 10 七月二十三日，所罗门王让民众各回本乡。他们看见耶和华向大卫、所罗门和祂的以色列子民所施的恩惠，就满心欢喜地回家去了。
耶和华向所罗门显现
11 所罗门建完了耶和华的殿和他自己的王宫，他按计划完成了耶和华殿里和他自己宫里的一切工作。 12 耶和华在夜间向所罗门显现，对他说：“我已听见你的祷告，也已选择这殿作为给我献祭的地方。 13 若我使天不下雨，使蝗虫吞吃地上的出产，或叫瘟疫在我民中流行， 14 而这些被称为我名下的子民若谦卑下来，祈祷、寻求我的面，离开恶道，我必从天上垂听，赦免他们的罪，医治他们的土地。 15 现在，我会睁眼看、留心听在这殿里献上的祷告。 16 我已选择这殿，使之圣洁，永远归在我的名下，我的眼和我的心必常在那里。 17 如果你像你父亲大卫一样事奉我，遵行我一切的吩咐，谨守我的律例和典章， 18 我必使你的王位稳固，正如我曾与你父亲大卫立约，说，‘你的子孙必永远统治以色列。’
19 “然而，如果你们背弃我指示你们的律例和诫命，去供奉、祭拜别的神明， 20 我必把你们从我赐给你们的土地上铲除，并离弃我为自己的名而使之圣洁的这殿，使这殿在万民中成为笑柄、被人嘲讽。 21 这殿虽然宏伟，但将来经过的人必惊讶地问，‘耶和华为什么这样对待这地方和这殿呢？’ 22 人们会回答，‘因为他们背弃曾领他们祖先离开埃及的耶和华——他们的上帝，去追随、祭拜、供奉别的神明，所以耶和华把这一切灾祸降在他们身上。’”
2 Chronicles 7
New Catholic Bible
Chapter 7
1 When Solomon had ended his prayer, fire came down from heaven and consumed the burnt offering and the sacrifices, after which the glory of the Lord filled the temple. 2 The priests could not enter the house of the Lord because the glory of the Lord had filled it.
3 When all the Israelites beheld the fire descending and the glory of the Lord upon the temple, they bowed down upon the pavement with their faces to the ground. Then they worshiped and gave thanks to the Lord, saying:
“For he is good,
for his mercy endures forever.”
4 Then the king and all the people offered sacrifices before the Lord. 5 King Solomon offered as a sacrifice twenty-two thousand oxen and one hundred and twenty thousand sheep. Thus the king and all the people dedicated the house of God.
The Dedication. 6 The priests stood at their appointed posts, as did the Levites, with the musical instruments for the Lord that King David had made for giving thanks to the Lord—for his love endures forever—whenever David used them to offer praise to their accompaniment. Opposite them the priests sounded their trumpets while all the Israelites stood.[a]
7 Then Solomon consecrated the middle part of the court that lay in front of the house of the Lord. There he presented the burnt offerings and the fatty portions of the shared offerings because the bronze altar which he had made could not hold the burnt offering and the grain offering and the fatty parts.
8 After that Solomon, and all Israel with him, a massive congregation, from Lebo-hamath to the Wadi of Egypt, celebrated the festival for seven days. 9 On the eighth day they held a solemn assembly, inasmuch as they had celebrated the dedication of the altar for seven days.
10 On the twenty-third day of the seventh month, Solomon sent the people back to their homes rejoicing and happy in heart because of all the wonderful things that the Lord had granted to David, to Solomon, and to his people Israel. 11 Solomon had completed the house of the Lord and the royal palace. Everything that he had been determined to accomplish in the house of the Lord and in his own house had been successfully completed.
12 God’s Warning to Solomon. Then the Lord appeared to Solomon during the night and said to him: “I have heard your prayer, and I have chosen this place for myself as a house of sacrifice. 13 When I shut up the heavens so that there is no rain, or command the locusts to devour the land, or send a pestilence to overcome my people, 14 and if then my people who bear my name humble themselves and pray to me and seek my presence as they turn from their wicked ways, then I will hear them from heaven and forgive their sins and restore their land.
15 “Then my eyes will be open and my ears will be attentive to the prayers that are offered in this place. 16 For now I have chosen and consecrated this house so that my name may be there forever and my eyes and my heart shall constantly be there.
17 “As for you, if you on your part live in my presence as your father David lived, doing everything that I have commanded you and observing my laws and my decrees, 18 then I will establish your royal throne, as I promised by a covenant with your father David when I said: ‘You shall never lack a male successor of yours to rule over Israel.’
19 “However, if you turn away and forsake my laws and my commandments which I have laid down for you, and then proceed to serve other gods and worship them, 20 then I will uproot the people from the land which I have given them. I will cast from my sight this temple which I have consecrated for my name, cast it out of my sight, and make it a byword and an object of ridicule for all people.
21 “And in regard to this temple that was once so exalted, everyone who passes by it will be appalled at the sight and ask: ‘Why has the Lord allowed this to happen[b] to this land and to this house?’ 22 Then others will reply: ‘Because the people abandoned the Lord, the God of their fathers, who brought them out of the land of Egypt. Instead, they adopted other gods, whom they worshiped and served. That is why the Lord has brought all these disasters upon them.’ ”
Footnotes
- 2 Chronicles 7:6 The reference to the Psalms is clear. But on this point see the introduction to the Book of Psalms.
- 2 Chronicles 7:21 Allowed this to happen: it’s easier to accept that God punishes those who commit sinful acts, but thousands of years later good people continue to grapple with the question of unmerited hardship and random violence. Even Solomon’s wisdom does not provide the answer to God’s allowing will. Only faith will suffice.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Chinese Contemporary Bible Copyright © 1979, 2005, 2007, 2011 by Biblica® Used by permission. All rights reserved worldwide.
