Add parallel Print Page Options

Божији избор

Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека[a]. Амин.

Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«(A) То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«(B)

10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«(C), 13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«(D)

14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«(E) 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«(F) 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.

19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«(G) 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?

22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:

»Својим народом назваћу народ који није мој
    и невољену вољеном«(H)

26 и:

»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
    биће названи ‚синови Бога живога‘.«(I)

27 А Исаија виче о Израелу:

»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
    ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«(J)

29 И као што је Исаија пророковао:

»Да нам Господ над војскама
    не остави потомство,
постали бисмо као Содома
    и на Гомору бисмо личили.«(K)

Израелово неверовање

30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33 као што је записано:

»Ево, постављам на Сиону
    камен спотицања и стену саблазни
    и ко у њега верује, неће се постидети.«(L)

Footnotes

  1. 9,5 Христос … довека Или: Христос, који је над свима. Нека је благословен Бог довека; Или: Христос. Бог, који је над свима, нека је благословен довека.

Бог и јудејски народ

Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да са̂м будем проклет и одвојен од Христа. Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.

Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, нити су Авра̂мова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Авра̂мово потомство. Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10 И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11 Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12 које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13 Баш као што је написано:

„Јакова сам заволео,
    а Исава замрзео.“

14 Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15 Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16 Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17 Писмо, наиме, каже фараону:

„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,
    и да се моје име разгласи по целом свету.“

18 Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.

19 Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20 Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21 Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22 А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23 Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24 То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25 Као што каже пророк Осија:

„Народ који није мој народ
    назваћу својим народом,
и ону која није вољена, вољеном.“

26 „А на месту где им се рекло:
    ’Ви нисте народ мој’,
назваће се ’синовима живога Бога.’“

27 А Исаија кличе о Израиљу:

„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,
    само ће се остатак спасти,
28 јер Господ ће испунити своју реч,
    остварити је на земљи.“

29 Као што је пророк Исаија прорекао:

„Да нам Господ над војскама
    није оставио потомство,
били бисмо као Содома
    и налик на Гомору.“

30 Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31 Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33 Као што је у Писму написано:

„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање
    и стену за посртање.
Али, ко у њега поверује,
    неће се постидети.“

Paul’s Anguish Over Israel

I speak the truth in Christ—I am not lying,(A) my conscience confirms(B) it through the Holy Spirit— I have great sorrow and unceasing anguish in my heart. For I could wish that I myself(C) were cursed(D) and cut off from Christ for the sake of my people,(E) those of my own race,(F) the people of Israel.(G) Theirs is the adoption to sonship;(H) theirs the divine glory,(I) the covenants,(J) the receiving of the law,(K) the temple worship(L) and the promises.(M) Theirs are the patriarchs,(N) and from them is traced the human ancestry of the Messiah,(O) who is God over all,(P) forever praised![a](Q) Amen.

God’s Sovereign Choice

It is not as though God’s word(R) had failed. For not all who are descended from Israel are Israel.(S) Nor because they are his descendants are they all Abraham’s children. On the contrary, “It is through Isaac that your offspring will be reckoned.”[b](T) In other words, it is not the children by physical descent who are God’s children,(U) but it is the children of the promise who are regarded as Abraham’s offspring.(V) For this was how the promise was stated: “At the appointed time I will return, and Sarah will have a son.”[c](W)

10 Not only that, but Rebekah’s children were conceived at the same time by our father Isaac.(X) 11 Yet, before the twins were born or had done anything good or bad(Y)—in order that God’s purpose(Z) in election might stand: 12 not by works but by him who calls—she was told, “The older will serve the younger.”[d](AA) 13 Just as it is written: “Jacob I loved, but Esau I hated.”[e](AB)

14 What then shall we say?(AC) Is God unjust? Not at all!(AD) 15 For he says to Moses,

“I will have mercy on whom I have mercy,
    and I will have compassion on whom I have compassion.”[f](AE)

16 It does not, therefore, depend on human desire or effort, but on God’s mercy.(AF) 17 For Scripture says to Pharaoh: “I raised you up for this very purpose, that I might display my power in you and that my name might be proclaimed in all the earth.”[g](AG) 18 Therefore God has mercy on whom he wants to have mercy, and he hardens whom he wants to harden.(AH)

19 One of you will say to me:(AI) “Then why does God still blame us?(AJ) For who is able to resist his will?”(AK) 20 But who are you, a human being, to talk back to God?(AL) “Shall what is formed say to the one who formed it,(AM) ‘Why did you make me like this?’”[h](AN) 21 Does not the potter have the right to make out of the same lump of clay some pottery for special purposes and some for common use?(AO)

22 What if God, although choosing to show his wrath and make his power known, bore with great patience(AP) the objects of his wrath—prepared for destruction?(AQ) 23 What if he did this to make the riches of his glory(AR) known to the objects of his mercy, whom he prepared in advance for glory(AS) 24 even us, whom he also called,(AT) not only from the Jews but also from the Gentiles?(AU) 25 As he says in Hosea:

“I will call them ‘my people’ who are not my people;
    and I will call her ‘my loved one’ who is not my loved one,”[i](AV)

26 and,

“In the very place where it was said to them,
    ‘You are not my people,’
    there they will be called ‘children of the living God.’”[j](AW)

27 Isaiah cries out concerning Israel:

“Though the number of the Israelites be like the sand by the sea,(AX)
    only the remnant will be saved.(AY)
28 For the Lord will carry out
    his sentence on earth with speed and finality.”[k](AZ)

29 It is just as Isaiah said previously:

“Unless the Lord Almighty(BA)
    had left us descendants,
we would have become like Sodom,
    we would have been like Gomorrah.”[l](BB)

Israel’s Unbelief

30 What then shall we say?(BC) That the Gentiles, who did not pursue righteousness, have obtained it, a righteousness that is by faith;(BD) 31 but the people of Israel, who pursued the law as the way of righteousness,(BE) have not attained their goal.(BF) 32 Why not? Because they pursued it not by faith but as if it were by works. They stumbled over the stumbling stone.(BG) 33 As it is written:

“See, I lay in Zion a stone that causes people to stumble
    and a rock that makes them fall,
    and the one who believes in him will never be put to shame.”[m](BH)

Footnotes

  1. Romans 9:5 Or Messiah, who is over all. God be forever praised! Or Messiah. God who is over all be forever praised!
  2. Romans 9:7 Gen. 21:12
  3. Romans 9:9 Gen. 18:10,14
  4. Romans 9:12 Gen. 25:23
  5. Romans 9:13 Mal. 1:2,3
  6. Romans 9:15 Exodus 33:19
  7. Romans 9:17 Exodus 9:16
  8. Romans 9:20 Isaiah 29:16; 45:9
  9. Romans 9:25 Hosea 2:23
  10. Romans 9:26 Hosea 1:10
  11. Romans 9:28 Isaiah 10:22,23 (see Septuagint)
  12. Romans 9:29 Isaiah 1:9
  13. Romans 9:33 Isaiah 8:14; 28:16