Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.

58 Зар ћутањем праведност јављате?
    Судите ли подједнако потомцима људи?
Штавише, смишљате неправду да је чините;
    рукама својим насиље земљом размеравате.

Застранише зликовци од мајчиног крила,
    залуташе говорници лажи од стомака.
Њихов отров наликује змијском отрову;
    попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
што не чује глас шаптача,
    врачара вештог у бацању врачки.

Зубе им, Боже, у устима поломи;
    Господе, чељусти лавићима скрши.
Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
    стреле своје нек одапну као да су поломљене.
Нек исцуре попут пужа који пузи,
    нек су попут мртворођенчета што не види сунца.

Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
    сировог ил’ свелог –
    биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
    ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
    „Праведнику стварно плод припада.
    Стварно има Бога који суди земљи.“

23 Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
    и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
    и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
    што тумараш којекуда;
24 млада магарица навикла на дивљину
    што у својој жудњи њуши ветар.
    И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
    јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25 Не дозволи да ти нога буде боса,
    да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
    Не, јер волим туђе богове
    и ићи ћу за њима.’
26 Као лопов што се стиди када га ухвате,
    тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
    његови свештеници и његови пророци –
27 који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
    И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
    а у време своје пропасти ће рећи:
    ’Устани и спаси нас!’
28 Па где су твоји богови које си направио за себе?
    Нека устану ако могу да те спасу
    у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
    о, Јудо – толико је твојих богова.
29 Зашто се парничите са мном?
    Па сви сте се ви побунили против мене
        – говори Господ.
30 Узалуд сам ударао твоје синове
    јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
    као кад лав прождире.

31 О, нараштају, размотрите реч Господњу:

Зар сам Израиљу био пустиња
    или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
    па нећемо поново да ти дођемо’?
32 Заборавља ли девица свој накит
    и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
    данима без броја.
33 Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
    да си и покваренице научила својим путевима!
34 Још се и крв нашла на твојим скутима,
    све животи убогих и невиних,
    иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35     ’Ја сам недужна!
    Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
    јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36 Зашто тако тумарајући
    мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
    као што си се застидела Асирије.
37 И од њега ћеш да одеш
    с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
    да због њих не напредујеш.

Read full chapter

Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. Исус Христос је исти јуче, данас и довека.

Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. 10 Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.

11 Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. 12 Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. 13 Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. 14 Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.

15 Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. 16 Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.

17 Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.

18 Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. 19 Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.

20 А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, 21 нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.

Read full chapter

ט Тет

65 О, Господе, чиниш добро слузи твоме,
    како си и обећао!
66 Научи ме да добро судим и схватам,
    јер заповестима твојим верујем.
67 Лутао сам пре страдања свога,
    а сада се држим твоје речи.
68 Ти си добар, доброчинитељ си;
    поучи ме уредбама својим.
69 Лажима ме блате осиони,
    а ја се свим срцем одредаба твојих држим.
70 Срце им је задригло, скорело,
    а ја у твом Закону уживам.
71 Корисно је кад се мучим
    да бих твоје уредбе схватио.
72 Бољи ми је Закон што си објавио
    од хиљада златника и сребрњака.

Read full chapter

Сисак напада Јерусалим

12 Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.

Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“

И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“

А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“

Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. 10 Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. 11 Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.

12 Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.

Read full chapter

Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. Исус Христос је исти јуче, данас и довека.

Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. 10 Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.

11 Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. 12 Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. 13 Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. 14 Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.

15 Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. 16 Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.

17 Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.

18 Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. 19 Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.

20 А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, 21 нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.

Read full chapter