Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
1 Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју.
2 Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, 3 па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство.
Два виђења
11 Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?«
»Видим бадемову грану«, одговорих.
12 »Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим[a] над својом речи, да се она испуни.«
13 Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?«
»Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих.
14 ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи. 15 Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде. 16 Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима.
17 »Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима. 18 Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље. 19 Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.
Господар суботе
(Мт 12,1-8; Мк 2,23-28)
6 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.
2 Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«
3 »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? 4 Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«
5 И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International