Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Псалам.

Бог обећава да ће благословити Јерусалим

8 Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:

² »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Силно сам љубоморан због Кћери сионске^[a]; због ње ме обузима силни жар љубоморе.‘

³ »Овако каже ГОСПОД: ‚Вратићу се на Сион и пребивати у Јерусалиму. Тада ће Јерусалим звати Град истине, а гору ГОСПОДА над војскама Света гора.‘

⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Опет ће старци и старице седети на трговима Јерусалима, свако са штапом у руци због своје старости. ⁵ Градски тргови ће се испунити дечацима и девојчицама, који ће се играти по њима.‘

⁶ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако то буде чудо за Остатак овога народа у то време, зар ће бити чудо и за мене?‘ говори ГОСПОД над војскама.

⁷ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спашћу свој народ из источних и западних земаља. ⁸ Довешћу их назад, да се настане у Јерусалиму. Они ће бити мој народ, а ја њихов Бог у истини и праведности.‘

⁹ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Нека руке буду јаке вама који сада слушате ове речи из уста пророкâ који говоре откад су положени темељи Дома ГОСПОДА над војскама, да би се Храм опет сазидао. ¹⁰ Јер, пре овог времена није било плате ни за човека ни за животињу, нити је непријатељ остављао на миру онога ко је ишао за својим послом, јер сам ја сваког човека окретао против његовог ближњег. ¹¹ Али сада више нећу поступати са Остатком овога народа као у прошлим временима,‘ говори ГОСПОД над војскама.

¹² »‚Семе ће расти у миру, лоза рађати, земља давати род, а небо кишу. Све ћу то дати у наследство Остатку овога народа. ¹³ И као што сте били проклетство међу народима, народе Јуде и народе Израела, бићете благослов, јер ћу вас ја спасти. Не бојте се; нека вам руке буду јаке.‘

¹⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Баш као што сам одлучио да пустим на вас несрећу када су ме разгневили ваши праоци и нисам се предомислио,‘ каже ГОСПОД над војскама, ¹⁵ ‚тако сам сада одлучио да опет учиним добро Јерусалиму и народу Јуде. Не бојте се.

¹⁶ »‚Ево шта треба да чините: Говорите истину један другом. На суду пресуђујте истинито и право, ради мира. ¹⁷ Не смишљајте зло ближњему. Нека вам се не мили лажна заклетва. Ја све то мрзим,‘ говори ГОСПОД.«

¹⁹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. ²⁰ Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. ²¹ Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. ²² И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, ²³ да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.

²⁴ »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. ²⁵ Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. ²⁶ Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи ²⁷ и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.

²⁸ »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас ²⁹ и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.