Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
17 »Иако смоквино стабло не пупи
и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
ни говедâ по оборима,
18 ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
веселити се у Богу, свом Спаситељу.
19 Господ ГОСПОД је моја снага;
даје ми ноге као у јелена
и да по својим висовима ходам.«
Хоровођи. Уз моје жичане инструменте.
Прича о десет мина
(Мт 25,14-30)
11 Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.
12 Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати. 13 Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина[a], па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘
14 »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘
15 »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.
16 »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘
17 »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘
18 »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘
19 »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘
20 »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу. 21 Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘
22 »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао. 23 Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘
24 »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘
25 »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘
26 »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има. 27 А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International