Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Авакумова молитва
3 Молитва пророка Авакума. Према шигјоноту.
2 »Чуо сам за твоју славу, ГОСПОДЕ,
твоја ми дела уливају страх.
У наше време понови их,
у наше време обзнани их,
у срџби се сети самилости.
3 »Бог стиже из Темана,
Светац са горе Паран. Села
»Његов сјај прекри небеса,
хвале њему испунише земљу.
4 Он блиста као светлост муње;
зраке му севају из руке,
где се његова сила крије.
5 Помор иде пред њим,
врућица га прати у стопу.
6 Он стаде и затресе земљу,
погледа, и народи задрхташе.
Древне горе се распадоше
и потонуше прадавна брда
дуж његових стаза прадавних.
7 »Видех невољу у кушанским шаторима,
тресу се крила шатора мидјанских.
8 Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ,
зар си се разгневио на потоке,
зар си се разбеснео на море
када си јездио на својим коњима
и на својим колима победничким?
9 Свој лук си извадио
спреман да одапне стреле. Села
»Рекама си расцепио земљу.
10 Планине те угледаше и задрхташе.
Бујице протутњаше,
океан[a] загрме
и високо диже своје таласе.
11 Сунце и месец застадоше на својим путањама
пред блеском твојих летећих стрела,
пред сјајем твога севајућег копља.
12 У срџби си газио земљом
и у гневу вршио народе као жито.
13 Изашао си да спасеш свој народ,
да свога помазаника спасеш.
Смрвио си вођу земље опаких
и од главе до пете га оголио. Села
14 »Његовим копљем пробо си главу ратницима
када су као вихор јурнули да нас распрше,
ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
15 Ти својим коњима изгази море,
силне воде комешајући.
16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
народу који нас је напао.
5 Желим да вас подсетим, иако ви то све већ знате, да је Господ[a] прво избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису поверовали. 6 Па и анђеле који нису сачували своје достојанство, него су напустили своје пребивалиште, сачувао је у вечним оковима у тами за Суд који ће бити на Велики дан. 7 Тако и Содома и Гомора, и околни градови који су се на сличан начин одали блуду и тражили насладу у другачијој пути, служе као пример, испаштајући казну у вечитом огњу.
8 На исти начин и ови сањари каљају своје тело, одбацују Господњу власт и оцрњују небеска бића[b]. 9 Па ни арханђео Михаило, када се са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није се усудио да против њега износи погрдне оптужбе, него је рекао: »Нека те Господ прекори!« 10 Ови, пак, погрђују оно што не познају, а оно што, као бесловесне животиње, нагонски познају, у томе пропадају.
11 Тешко њима! Пођоше Каиновим путем, за плату упадоше у Валаамову заблуду, изгинуше у Корејевој побуни! 12 Они су љаге на вашим агапама[c]; безобзирно се с вама госте сами себе напасајући. Они су безводни облаци које ковитлају ветрови, јесења стабла без плода и ишчупана из корена – двапут мртва, 13 бесни морски таласи који се пене својим срамотама, звезде луталице за које је сачувана најцрња тама довека.
14 О њима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши: »Ево, долази Господ са хиљадама својих светих 15 да суди свима и да осуди све безбожнике за сва безбожна дела која су безбожно починили и за све дрске речи које су безбожни грешници против њега изговорили.«
16 Они су гунђала и зановетала, људи који живе по својим пожудама; устима говоре охоле речи и улагују се ради добитка.
Позив на истрајност
17 А ви се, драги моји, присетите онога што су прорекли апостоли нашега Господа Исуса Христа. 18 Јер, рекли су вам: »У последња времена појавиће се ругаоци који ће живети по својим безбожним пожудама.« 19 То су они што сеју раздор, људи чулâ, који немају Духа.
20 А ви се, драги моји, изграђујте на својој најсветијој вери и молите се у Светоме Духу. 21 Одржите се у Божијој љубави док чекате да вас милосрђе нашега Господа Исуса Христа одведе у вечни живот.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International