Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

³ Кад год занемоћам,
    ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
    замку су сакрили за мене.
⁴ Погледај десно и види –
    никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
    нико за мој живот не мари.

⁵ Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
    Говорим: »Ти си уточиште моје,
    моје наследство у земљи живих.«
⁶ Помно саслушај мој вапај,
    јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
    јер су од мене јачи.
⁷ Душу ми изведи из тамнице,
    да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
    због твоје доброте према мени.

¹² »Тешко оном ко град подиже на проливеној крви
    и насеље оснива на злочину.
¹³ Зар није ГОСПОД над војскама одредио
    да је људски труд намењен огњу
    и да се народи муче узалуд?
¹⁴ Јер, земља ће се испунити
    спознањем Славе ГОСПОДЊЕ
    као што вода прекрива море.

¹⁵ »Тешко оном ко ближњему даје пиће,
    сипајући га из мешине док се овај не опије,
    да би гледао његову голотињу.
¹⁶ Срамотом ћеш се испунити, а не славом.
Сада је на тебе ред!
    Пиј и ти, па се обнажи.
Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ,
    па ће бешчашће прекрити твоју славу.
¹⁷ Преплавиће те насиље
    које си починио над Либаном,
престравити те покољ животиња.
    Јер, ти си пролио људску крв
и извршио насиље над земљом и насељима
    и свим житељима у њима.

¹⁸ »Каква је корист од идола,
    пошто га је исклесао човек?
Или од ливеног лика,
    учитеља лажи?
Јер, његов творац се узда у своје створење,
    иако је само немушто ништавило начинио.
¹⁹ Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘
    и немом камену: ‚Устани!‘
Зар то да некога учи?
    Златом и сребром је опточено,
    али животног даха нема у њему.
²⁰ А ГОСПОД је у своме светом Храму;
    нека сва земља умукне пред њим.«