Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма приликом успињања до Храма.
1 Силно су ме тлачили од моје младости –
нека Израел каже –
2 силно су ме тлачили од моје младости,
али нису ме савладали.
3 Орачи су ми орали по леђима,
дуге бразде повлачили.
4 Али ГОСПОД је праведан –
он исече ужад опаких.
5 Нека се постиде и узмакну
сви који мрзе Сион.
6 Нека буду као трава на крововима,
која свене пре но што порасте,
7 којом жетелац не напуни руку
ни наручје онај који веже снопове.
8 Нека пролазници не говоре:
»Нека је на вама благослов ГОСПОДЊИ.
У Име ГОСПОДЊЕ благосиљамо вас.«
Пророштво о Вавилону
50 Реч ГОСПОДЊА преко пророка Јеремије о Вавилону и земљи Халдејаца:
2 »Објавите и разгласите међу народима,
подигните барјак и разгласите,
ништа не прећуткујте, него реците:
‚Вавилон ће бити освојен,
Бел ће бити извргнут срамоти,
Мардук разбијен.
Његови ликови биће извргнути срамоти
и његови идоли поразбијани.‘
3 »Напашће га народ са севера
и опустошити му земљу,
па нико неће у њој живети –
побећи ће и човек и животиња.
4 »Тих дана и у то време«, говори ГОСПОД, »народ Израела и народ Јуде заједно ће, у сузама, ићи и тражити ГОСПОДА, свога Бога. 5 Питаће за пут за Сион и окренути лице према њему. Доћи ће и обавезати се ГОСПОДУ вечним савезом, који неће бити заборављен.
6 »Мој народ је био стадо оваца изгубљено.
Њихови пастири одвели их на странпутицу,
па су лутали по горама,
ишли од горе до брда
и своје пландиште заборавили.
7 Ко год их је налазио, прождирао их је.
Њихови непријатељи су говорили:
‚Нисмо ми криви,
јер они су згрешили против ГОСПОДА,
Пашњака праведности,
против ГОСПОДА, Наде њихових праотаца.‘
17 »Израел је стадо раштркано
које су растерали лавови.
Први га је прождро цар Асирије,
а после му Навуходоносор кости поломи.«
18 Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
»Казнићу цара Вавилона и његову земљу
као што казних цара Асирије.
19 А Израел ћу вратити на његов пашњак,
па ће пáсти по Кармелу и Башану
и досита се најести
на брдима Ефрема и Гилада.
20 Тих дана и у то време«,
говори ГОСПОД,
»тражиће Израелову кривицу,
али је неће бити,
и Јудине грехе,
али их неће наћи.
Јер, ја ћу опростити онима које поштедим.
Исус се моли на Маслинској гори
(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)
39 Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40 Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41 Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, 42 говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«
43 Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. 44 А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.[a]
45 Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, 46 па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International