Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Daily Bible readings that follow the church liturgical year, with sequential stories told across multiple weeks.
Duration: 1245 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 102:1-17

Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.

Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
    и нека мој вапај дође до тебе.
Не криј своје лице
    у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
    Кад ти завапим, брзо ме услиши.
Јер, моји дани као дим нестају,
    кости ми као жеравица горе.

Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

Јеремија 25:15-32

Чаша Божије срџбе

15 Овако ми рече ГОСПОД, Бог Израелов: »Узми из моје руке ову чашу с вином моје срџбе, па нека сви народи којима те пошаљем пију из ње. 16 Када буду пили из ње, затетураће се и полудети због мача који ћу послати међу њих.«

17 И ја узех чашу из руке ГОСПОДЊЕ, па учиних да из ње пију сви народи којима ме је послао:

18 Јерусалим и градови Јуде, његови цареви и службеници – да постану рушевина, предмет згражавања, презира и проклињања, као што су данас –

19 фараон, цар Египта, његови службеници, поглавари и сав народ 20 и сви страни народи међу њима,

сви цареви земље Уц,

сви цареви Филистејаца – Ашкелона, Газе, Екрона и народа преосталог у Ашдоду –

21 Едома, Моава и Амона,

22 сви цареви Тира и Сидона,

цареви обалских земаља на другој страни мора,

23 Дедана, Теме, Буза и сви који су далеко,

24 сви цареви Арабије и сви цареви страних народа који живе у пустињи,

25 сви цареви Зимрија, Елама и Медије,

26 и сви цареви севера, близу и далеко, један за другим –

сва царства на лицу земље.

А после свих њих пиће из ње и цар Шешаха[a].

27 »Онда им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Пијте, опијте се и повраћајте, и падните да више никада не устанете због мача који ћу послати међу вас.‘

28 »А ако одбију да узму чашу из твоје руке и да пију из ње, реци им: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Морате да пијете! 29 Јер, ево, почео сам да доводим велику несрећу на град који носи моје Име, а ви да се извучете без казне? Нећете се извући без казне, јер дозивам мач да сиђе на све становнике земље, говори ГОСПОД над војскама.‘

30 »Пророкуј све ово против њих и реци им:

»‚ГОСПОД ће зарикати са висине,
    загрмети из свога светог пребивалишта
    и силно зарикати на ову земљу.
Викаће као они што газе грожђе
    на све становнике земље.
31 Поклич ће одјекнути до крајева света,
    јер ће ГОСПОД повести парницу против народâ,
судити свем људском роду
    и опаке погубити мачем‘«,
    говори ГОСПОД.

32 Овако каже ГОСПОД над војскама:

»Ево, велика несрећа већ иде од народа до народа,
    силна се олуја диже са крајева света.«

Матеј 10:5-15

Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, 10 ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

11 »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. 12 Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘[a] 13 Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. 14 Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. 15 Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International