Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Крај река вавилонских
седели смо и плакали
Сиона се сећајући.
2 Тамо смо своје лире повешали о врбе.
3 Јер, тамо они који су нас засужњили
затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
»Певајте нам неку песму сионску!«
4 Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?
5 Ако те заборавим, Јерусалиме,
нека моја десница заборави да свира.
6 Нека ми се језик залепи за непце
ако те се не будем сећао,
ако ми Јерусалим не буде радост највећа.
7 Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
едомски народ викао:
»Срушите, до темеља га срушите!«
8 Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
9 благо оном ко твоју одојчад
дограби и смрска је о стену.
Молитва за милост
5 Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло,
погледај и види нашу срамоту.
2 Наше наследство је предато странцима,
наше куће туђинцима.
3 Сирочад постадосмо,
оца немамо, мајке нам удовице.
4 Сребром плаћамо воду коју пијемо,
а и за дрва плаћамо цену.
5 За вратом нам гонитељи;
уморни смо, а починка нам нема.
6 Руку смо пружили Египту и Асирији,
да се наједемо хлеба.
7 Наши праоци згрешише, и више их нема,
а ми њихову казну носимо.
8 Робови владају над нама;
нико да нас истргне из њихових руку.
9 Свој хлеб доносимо по цену живота
због мача у пустињи.
10 Кожа нам врела као пећ
од врућице изазване глађу.
11 На Сиону силују жене
и девојке у градовима Јуде.
12 Поглавари се сами вешају,
старешинама се не указује част.
13 Младићи окрећу млинске каменове,
дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Старешине нестадоше са градске капије,
младићи престадоше да свирају.
15 Срце нам се више не радује,
играње нам се окрену у жалост.
16 Са главе нам паде круна.
Тешко нама јер смо згрешили!
17 Због тога нам болује срце,
због тога нам се замутише очи.
18 Јер, гора Сион је опустела,
по њој тумарају лисице.
19 Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека,
твој престо остаје кроз сва поколења.
20 Зашто нас стално заборављаш?
Зашто нас толико дуго остављаш?
21 Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се.
Обнови наше дане, да буду као некад,
22 ако нас ниси докраја одбацио
и безмерно се разгневио на нас.
Исус проклиње смокву
(Мт 21,18-19)
12 Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне. 13 У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.
14 Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!«
А то су чули и његови ученици.
Имајте вере
(Мт 21,20-22)
20 А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.
21 Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«
22 »Имајте вере у Бога[a]«, рече им Исус. 23 »Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му. 24 Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International